Dostupni linkovi

Maske potpomogle privredni rast Kine


Radnici u fabrici maski u Lijanjungangu na istoku Kine, 29. oktobar 2020.

Dok je veliki deo sveta opterećen pandemijom i COVID merama, Kina je posle brzog zauzdavanja širenja korona virusa jedina velika privreda za koju se očekuje da će objaviti rast u 2020. godini, velikim delom zahvaljujući izvozu medicinske robe i proizvoda neophodnih za rad od kuće, pišu svetski mediji.

Izvoz za impresivan oporavak

Izvoz iz Kine u decembru je premašio očekivanja, kako su poremećaji usled pandemije COVID-19 širom sveta podstakli potražnju za kineskom robom, iako je zbog jačanja juana ona sada skuplja za inostrane kupce, ističe Rojters (Reuters).

Snažan izvoz iz Kine pomogao je impresivnom oporavku u ključnom kineskom proizvodnom sektoru prošle godine, dok druga najveća svetska ekonomija nastavlja da se poboljšava u vreme kada je pandemija zdrobila proizvodnju u mnogim zemljama, ukazuje Rojters, dodajući da se očekuje da će Kina biti jedina velika ekonomija koja je ostvarila rast u 2020.

Snažan oporavak u Kini takođe je podstakao apetit za stranim proizvodima u decembru, što je povećalo uvoz za 6,5 odsto, nadmašivši novembarski rast, kao i očekivanja.

Kineski izvoz u decembru je porastao za 18,1 odsto u odnosu na godinu ranije, čime se usporio u odnosi na novembarski skok, ali ipak je bio veći od očekivanih 15 odsto.

Iako će kineski izvoz verovatno imati koristi od solidne globalne potražnje na početku ove godine, Rojters ukazuje na ocene pojedinih analitičara koji kažu da bi snažan juan i povećana cena sirovina mogli negativno uticati na izvoz iz Kine u narednim mesecima.

Doprinos maski

Kineski izvozni bum nastavljen u decembru podupreo je kinesku privredu koja je već imala najbolji učinak među velikim svetskim privredama, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Povećanje isporuka iz Kine podstaknut je nezasitim globalnim apetitom za tehnologijom za rad od kuće i zdravstvenom opremom, dok korona virus nastavlja da se širi u mnogim delovima sveta, ističe Blumberg, konstatujući da je potražnja toliko snažna da se proizvođači žale na uska grla u lukama zbog nedostatka brodskih kontejnera i rasta troškova.

Rano zauzdavanje širenja korona virusa prošle godine u Kini omogućilo je fabrikama u toj zemlji da, kako navodi Blumberg, kapitalizuju globalnu potražnju, dok su njihovi trovinski rivali bili sputani merama u svojim državama.

Mada se očekuje nastavak tog trenda i pošto je krenula distribucija vakcina u svetu, Blumberg ukazuje da pojedini analitičari kažu da će nadprosečna potražnja za kineskom robom neizbežno oslabiti s kontrolom virusa na velikim tržištima, uključujući SAD i Evropu, što će omogućiti i oporavak njihove industrijske proizvodnje.

Dominacija kineskog izvoza tokom pandemije najbolje odražava predmet koji je od suštinskog značaja u zaštiti od virusa - maska za lice, ističe Blumberg i navodi podatke kineske carinske službe da su fabrike u Kini od marta do decembra izvezle 224 milijardi maski – skoro 40 maski po svakoj osobi u svetu izvan Kine.

Vrednost isporuka maski je 52 milijarde dolara što je oko dva odsto ukupnog kineskog izvoza u 2020. Kineske kompanije su takođe izvezle drugu zaštitnu opremu u vrednosti od 15 milijardi dolara.

Testament uspeha u borbi protiv virusa

Dok SAD i Evropa čekaju da vakcine omoguće oporavak, Kina je jedina velika ekonomija za koju se očekuje da će prijaviti privredni rast u 2020, koji će joj pomoći da smanji jaz u odnosu na SAD, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Posle brzog oporavka od COVID-19, Kina je povećala svoju ulogu u globalnoj trgovini i učvrstila svoju poziciju svetskog proizvođača, uprkos višegodišnjim naporima SAD da ubede kompanije da investiraju u druge zemlje, ukazuje američki list, ističući i da kinesko potrošačko tržište nastavlja da uzima zamah, čime je sve veći izvor zarada globalnih kompanija.

Rezultat je da se svet više nego ikada ranije oslanja na rast Kine, podvlači Volstrit džurnal. Prema nekim prognozama, Kina bi u 2020. mogla činiti 16,8 odsto globalnog BDP-a, u odnosu na 14,2 odsto u 2016. pre nego što su SAD i Kina ušli u trgovinski rat. Očekuje se da SAD u 2020. imaju 22,2 odsto, što je skoro isto kao 22,3 odsto 2016. Povećanje kinskog udela za 1,1 odsto je najveći rast u jednoj godini od početka 70-ih.

Ti dobici su dokaz uspeha Kine u obuzdavanju korona virusa i pokretanja njenih preduzeća, ali je za ostatak sveta kineski uspeh mač s dve oštrice, ocenjuje list. Potražnja u Kini pogoduje firmama koja prodaju u Kinu, ali njena obnovljena snaga čini kompanije više izložene zemlji čiji su lideri jasno stavili do znanja da žele da smanje oslanjanje na strane kompanije radi jačanja svojih korporacija.

SAD ostaju prva svetska ekonomija s najvećim potrošačkim tržištem i mnogo višim životnim standardom. Američki BDP je za 50 odsto veći od kineskog. Ipak, očekuje se da će američka privreda u ovoj godini ostvariti rast od tri do četiri odsto, dok se za Kinu predviđa čak devet odsto.

Kina bi trebalo 18. januara da objavi izveštaj o rastu u četvrtom tromesečju i na godišnjem nivou.

Rast vrednosti juana

S rastom kineske privreda, povećava se i vrednost njene valute, ukazuje Njujork tajms (The New York Times) uz ocenu da bi to moglo da bi to moglo da ima posledice i za novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden).

Početkom ove nedelje, američki dolar je vredeo 6,47 juana u odnosu na 7,16 krajem maja. I mnoge druge valute su u trendu rasta vrednosti, ali, ukazuje list, budući da Peking već dugo zauzdava svoju kako bi snižavao cene kineskih proizvoda u inostranstvu, skok juana deluje kao potez sa snažne pozicije pošto izvozu iz Kine izgleda nije potrebna slaba valuta.

Jači juan bi mogao da ima koristi i za Kinu pošto bi potrošači u toj zemlji lakše mogli da kupuju uvoznu robu, što bi donelo novu generaciju kupaca. Takođe, dodaje Njujork tajms, veća vrednost juana bi mogla da pomogne Kini da svoju valutu učini privlačnijom kompanijama i investitorima koji vole da posluju u dolarima.

Tokom prošlih administracija, slabljenje kineske valute izazivalo je gnev Vašingtona. Na vrhuncu trgovinskog rata sa SAD, Peking je dozvolio da njegova valuta oslabi ispod psihološki značajnog nivoa od sedam juana za dolar, zbog čega je administracija Donalda Trampa (Trump) Kinu označila manipulatorom valute.

Sada kada se nova administracija priprema za ulazak u Belu kuću, stručnjaci traže signale da li bi Peking mogao da smekša, ukazuje Njujork tajms, dodajući da poslednji rast juana možda neće ublažiti napete odnose dve zemlje, ali bi mogao ukloniti jedno potencijalno pitanje s Bajdenovog spiska.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG