Kina je saopštila da se oporavila od svetske ekonomske krize, jer je njena privreda zabeležila rast od 10,7 odsto u poslednjem tromesečju 2009. godine. Svetska banka procenjuje da će sledeće godine kineska privreda premašiti japansku i postati druga po snazi u svetu. Ali, ubrzava se i inflacija, što iziskuje od vlasti u Pekingu da spreče “pregrevanje” i održe privredu na putu oporavka.
Rast u poslednjem kvartalu je veći od prvobitnih procena, tako da je za 2009. iznosio 8,7 odsto. Prošlu godinu Kina je počela rastom od 6,1 proceneta u prvom tromesečju.
"Kina je postala prva zemlja koja je postigla oporavak i stabilnost u svojoj ekonomiji", izjavio je danas novinarima u Pekingu zvaničnik Nacionalnog satatističkog biroa Ma Điantang.
Ekonomisti ističu da je Kini potreban godišnji rast od 8 odsto da bi sačuvala društvenu stabilnost. Snažni rast kineske privrede može pomoći oporavku cele svetske eknomije. Zapadni analitičari navode da rast kineske tražnje za energentima, pre svega naftom, zatim robe široke potrošnje, može imati pozitivan uticaj i na ekonomije drugih zemalja.
Međutim, Ma Điantang upozorava da se Kina i dalje suočava sa "neizvesnostima" i slabim stanjem svetske privrede i zato će Vlada izbegavati veće promene u ekonomskoj politici.
“Prva briga je kako da se osigura sadašnji ekonomski rast, a da istovremeno povećanje cena bude pod kontrolom. Moramo da zadržimo ekonomski rast, ali i da obuzdamo inflatorna očekivanja. To je veliki izazov”.
BANKAMA NAREĐENO SMANJENJE KREDITA
Kineske vođe kažu da će se stimulativna ulaganja nastaviti, ali je bankama naređeno da smanje kredite poslerekordne 2009. Ekonomisti očekuju povećanje kamatnih stopa da bi se smanjila potražnja za kreditima, usporila inflacija i sprečilo stvaranje balona naduvanih cena nekretnina i akcija.
Kineski bruto domaći proizvod dosegao je prošle godine 33.500 milijardi juana (4.900 milijardi dolara) što je najmnogoljudniju zemlju sveta približilo Japanu.
Ipak, kako kaže Ma, Kina sebe vidi kao siromašnu zemlju. Prosečan prihod stanovnika gradova bio je prošle godine 18.858 juana (2.700 dolara), a na selu 5,153 juana (752 dolara).
“Bez obzira kako se kotira kineska ekonomija, činjenica je da je naš društveni proizvod po glavi stanovnika iza 100 prvih zemalja. Slabi ekonomski temelji, ograničeni resursi i veliki broj siromašnog stanovništva – to je još uvek preovlađujuće stanje u Kini.”
Zapadni ekonomisti ističu da kontinuirani ekonomski rast Kine može ojačati neophodno samopouzdanje vlasti u Pekingu da popuste kontrolu nad nacionalnim valutom, odnosno omoguće jačanje juana u odnosu na dolar, što bi povećalo kineski uvoz, jer bi strani proizvodi bili jeftiniji za domaće potrošače. Jačanje juana bi pomoglo i uspostavljanju balansa u globalnoj ekonomiji. Kineska centralna banka od druge polovine 2008. drži juan pod čvrstom kontrolom kako bi roba za izvoz bila jeftinija i na taj način kompetitivna na stranim tržištima.
Mnogo ljudi u Kini još uvek živi teškoU međuvremenu, u najnovijem izveštaju Svetske banke predviđa se da će snažni privredni rast u Kini omogućiti izlazak i svetske ekonomije iz recesije sa rastom društvenog proizvoda u ovoj godini od 2,7 odsto za razliku od pada od 2,2 u 2009-oj.
VELIKE NEIZVESNOSTI U 2011. GODINI
Istovremeno, ova institucija upozorava da će sadašnji oporavak svetske privrede biti usporen u drugoj polovini 2010. godini kako bude slabio efekat stimulativnih državnih paketa.
Takođe, očekuju se “velike neizvesnosti” u 2011-oj. Finansijsko tržište se stabilizuje i oporavlja, ali je i dalje slabo.
Endrju Barns (Andrew Burns), jedan od autora ovog izveštaja, procenjuje da će se rast u sledećoj godini kretati između 2,5 i 3,4 procenta.
“To je jedan od velikih izazova sa kojim se suočavaju zemlje u razvoju kao i one koje ostvaruju velike prihode – kako da se povuče fiskalni i monetarni stimulativni paket, a da se ne ‘ubije’ oporavak.”
Barns takođe smatra da zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji, koje su najteže pogođene ovom krizom, mogu opet da se suoče sa ekonomskim problemima u narednih 5 ili 10 godina.
“To je potpuno moguće u ovakvim situacijama – kada raste broj nenaplativih kredita, a kompanije se suočavaju sa problemima kako da osiguraju pozitivne bilanse – da ove regione pogodi još jedna kriza.”
Glavni ekonomista Svetske banke Džastin Lin (Justin) kaže da se ne očekuje oporavak preko noći, jer će biti potrebno mnogo godina da se oporave ekonomije i smanji nezaposlenost. Naročito će biti pogubne posledice u najsiromašnijim zemljama koje zavise od pomoći sa strane.
Rast u poslednjem kvartalu je veći od prvobitnih procena, tako da je za 2009. iznosio 8,7 odsto. Prošlu godinu Kina je počela rastom od 6,1 proceneta u prvom tromesečju.
"Kina je postala prva zemlja koja je postigla oporavak i stabilnost u svojoj ekonomiji", izjavio je danas novinarima u Pekingu zvaničnik Nacionalnog satatističkog biroa Ma Điantang.
Ekonomisti ističu da je Kini potreban godišnji rast od 8 odsto da bi sačuvala društvenu stabilnost. Snažni rast kineske privrede može pomoći oporavku cele svetske eknomije. Zapadni analitičari navode da rast kineske tražnje za energentima, pre svega naftom, zatim robe široke potrošnje, može imati pozitivan uticaj i na ekonomije drugih zemalja.
Međutim, Ma Điantang upozorava da se Kina i dalje suočava sa "neizvesnostima" i slabim stanjem svetske privrede i zato će Vlada izbegavati veće promene u ekonomskoj politici.
“Prva briga je kako da se osigura sadašnji ekonomski rast, a da istovremeno povećanje cena bude pod kontrolom. Moramo da zadržimo ekonomski rast, ali i da obuzdamo inflatorna očekivanja. To je veliki izazov”.
BANKAMA NAREĐENO SMANJENJE KREDITA
Kineske vođe kažu da će se stimulativna ulaganja nastaviti, ali je bankama naređeno da smanje kredite posle
Slabi ekonomski temelji, ograničeni resursi i veliki broj siromašnog stanovništva – to je još uvek preovlađujuće stanje u Kini.
Kineski bruto domaći proizvod dosegao je prošle godine 33.500 milijardi juana (4.900 milijardi dolara) što je najmnogoljudniju zemlju sveta približilo Japanu.
Ipak, kako kaže Ma, Kina sebe vidi kao siromašnu zemlju. Prosečan prihod stanovnika gradova bio je prošle godine 18.858 juana (2.700 dolara), a na selu 5,153 juana (752 dolara).
“Bez obzira kako se kotira kineska ekonomija, činjenica je da je naš društveni proizvod po glavi stanovnika iza 100 prvih zemalja. Slabi ekonomski temelji, ograničeni resursi i veliki broj siromašnog stanovništva – to je još uvek preovlađujuće stanje u Kini.”
Zapadni ekonomisti ističu da kontinuirani ekonomski rast Kine može ojačati neophodno samopouzdanje vlasti u Pekingu da popuste kontrolu nad nacionalnim valutom, odnosno omoguće jačanje juana u odnosu na dolar, što bi povećalo kineski uvoz, jer bi strani proizvodi bili jeftiniji za domaće potrošače. Jačanje juana bi pomoglo i uspostavljanju balansa u globalnoj ekonomiji. Kineska centralna banka od druge polovine 2008. drži juan pod čvrstom kontrolom kako bi roba za izvoz bila jeftinija i na taj način kompetitivna na stranim tržištima.
VELIKE NEIZVESNOSTI U 2011. GODINI
Istovremeno, ova institucija upozorava da će sadašnji oporavak svetske privrede biti usporen u drugoj polovini 2010. godini kako bude slabio efekat stimulativnih državnih paketa.
Takođe, očekuju se “velike neizvesnosti” u 2011-oj. Finansijsko tržište se stabilizuje i oporavlja, ali je i dalje slabo.
Endrju Barns (Andrew Burns), jedan od autora ovog izveštaja, procenjuje da će se rast u sledećoj godini kretati između 2,5 i 3,4 procenta.
“To je jedan od velikih izazova sa kojim se suočavaju zemlje u razvoju kao i one koje ostvaruju velike prihode – kako da se povuče fiskalni i monetarni stimulativni paket, a da se ne ‘ubije’ oporavak.”
Barns takođe smatra da zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji, koje su najteže pogođene ovom krizom, mogu opet da se suoče sa ekonomskim problemima u narednih 5 ili 10 godina.
“To je potpuno moguće u ovakvim situacijama – kada raste broj nenaplativih kredita, a kompanije se suočavaju sa problemima kako da osiguraju pozitivne bilanse – da ove regione pogodi još jedna kriza.”
Glavni ekonomista Svetske banke Džastin Lin (Justin) kaže da se ne očekuje oporavak preko noći, jer će biti potrebno mnogo godina da se oporave ekonomije i smanji nezaposlenost. Naročito će biti pogubne posledice u najsiromašnijim zemljama koje zavise od pomoći sa strane.
