Kina je značajno proširila svoj već obuhvatan zakon protiv špijuniranja pooštrivši državnu kontrolu nad podacima i digitalnim aktivnostima.
Promena će doneti dodatne pravne rizike stranim kompanijama, novinarima i naučnicima koji pokušavaju da bolje razumeju politiku ili ekonomiju Kine, pišu svetski mediji.
Proširenje definicije špijuniranja
Kineski parlament usvojio je u sredu, 26. aprila, obuhvatnu promenu zakona protiv špijunaže, kojim će, uz proširenje definicije špijuniranja, biti zabranjen prenos bilo kakvih informacija u vezi s nacionalnom bezbednošću, ističe Rojters (Reuters).
Ovo je prva promena Zakona o kontrašpijunaži iz 2014. i analitičari kažu da su promene koje će stupiti na snagu 1. jula pokazatelj strožeg pristupa pod predsednikom Sijem kako rastu sumnje u Pekingu prema Vašingtonu i njegovim saveznicima.
Posle promene, prema tekstu zakona koji je kineska državna agencija Sinhua objavila, svi "dokumenti, podaci, materijali i predmeti koji se odnose na nacionalnu bezbednost i interese" su pod istom zaštitom kao i državne tajne. Zakon, međutim, kako ukazuje Rojters, ne definiše šta spada pod nacionalnu bezbednost ili interese Kine.
Njime se proširuje definicija špijunaže tako da uključuje sajber napade na državne organe ili ključnu informacionu infrastrukturu.
Promena će omogućiti organima koje sprovode istragu protiv špijunaže da dobiju pristup podacima, elektronskoj opremi, informacijama o ličnoj imovini, kao i da nekome zabrane prelazak granice.
Novi alati državne kontrole
Promenom zakon protiv špijunaže Kina je pooštrila državnu kontrolu nad širokim opsegom podataka i digitalnih aktivnosti, proširivši svoju moć da neutrališe ono što smatra pretnjama, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), uz ocenu da se time povećava rizike za kompanije koja posluju u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.
Šefovi stranih kompanija kažu da bi proširenjem obima i ovlašćenja zakona svakodnevne interakcije mogle da postanu krivična dela protiv nacionalne bezbednosti, što ističe sve više neprijateljsko okruženje s kojim se mnoge strane firme suočavaju u Kini.
Među zabrinutostima stranih šefova je što će promena omogućiti vlastima da pregledaju objekte i elektronsku opremu kompanija, kao i digitalne uređaje poput pametnih telefona i laptopova koji pripadaju pojedincima za koje se sumnja da su špijunirali.
Izmenjeni zakon takođe izaziva zabrinutost da bi uobičajene poslovne aktivnosti, poput prikupljanja podataka o lokalnim tržištima, rivalima i poslovnim partnerima, mogle biti obuhvaćene proširenom definicijom špijunaže.
Promena zakona, kako ukazuje američki list, proširuje kinesku već obuhvatnu definiciju nacionalne bezbednosti i daje lideru Si Đinpingu gomilu novih alata za njegov projekat osnaživanja zemlje za potencijalnu konfrontaciju s Vašingtonom i njegovim saveznicima, dok istovremeno preti da potkopa napore lidera Komunističke partije da privuku strani kapitalu za oživljavanje ekonomskog rasta.
Tokom protekle decenije, Si je koristio nacionalnu bezbednost kao sveobuhvatno sredstvo za vladanje Kinom, podstičući zvaničnike da budu tajnovitiji i da uskrate pristup podacima koje su kompanije i analitičari prikupljali radi uvida u kinesku politiku i ekonomiju, navodi Volstrit džurnal i dodaje da će promena zakona podržati te napore.
Novi rizici za istraživače i novinare
Analitičari upozoravaju da bi proširenje već obuhvatnog zakona o kontrašpijunaži mogao da stvori dodatne pravne rizike ili neizvesnost za strane kompanije, novinare i naučnike, ukazuje CNN.
Kineski lider Si je tokom svojih 10 godina na vlasti u okviru većeg naglaska na nacionalnu bezbednost već uveo niz mera za suzbijanje navodnih pretnji unutar i izvan Kine i nastojao je da kontroliše protok informacija izvan zemlje.
Stručnjaci za Kinu ocenjuje da je prvobitni zakon iz 2014. već bio dvosmislen i moćan. Sada je taj zakon proširen uz, kako ističe CNN, manjak jasnoće oko toga koje vrste dokumenata, podataka ili materijala bi se mogli smatrati relevantnim za nacionalnu bezbednost, što će predstavljati velike pravne rizike za naučnike i kompanije koje pokušavaju da bolje razumeju Kinu.
Analitičari navode da bi teme kao što su poreklo kovida, stvarni broj smrtnih slučajeva od pandemije u Kini i autentični podaci o kineskoj ekonomiji mogle biti na meti zakona.
Brojni stranci optuženi i po starom zakonu
Mada će drastičnim proširenjem zakona protiv špijunaže biti dodatno povećani rizici za strance i strane organizacije koje deluju u Kini, ukazuje Gardijan (The Guardian), optužbe za špijunažu i ugrožavanje nacionalne bezbednosti već su podizane protiv brojnih stranaca u Kini.
Među njima su dvojica Kanađana za koje njihova vlada tvrdi da su uhapšeni iz odmazde zbog hapšenja direktorke Huaveja (Huawei) u toj zemlji.
Direktor japanske farmaceutske kompanije, koji je, kako je izveštano, u okviru posla radio s kineskim zvaničnicima i kompanijama, pritvoren je u martu zbog navodnog kršenja zakona o špijunaži. Japanski mediji su potom javili da je 17 Japanca uhapšeno u Kini po tom zakonu od 2014. i da mnogi strahuju od hapšenja za dela za koja ne znaju da su ilegalna.
Ove nedelje je porodica istaknutog kineskog novinara objavila da je optužen za dela u vezi sa špijunažom. Veruje se da je ta optužba posledica njegove interakcije sa stranim diplomatama i medijima u inostranstvu, kao i prethodnih studija u SAD i Japanu.
Ovo se dešava u vreme kad, kako navodi Gardijan, rastu tenzije dok Peking i SAD razmenjuju optužbe za špijunažu. U februaru su američke vlasti oborile kineski špijunski balon koji je otkriven u vazdušnom prostoru SAD. Peking je dotle najavio istrage o američkim kompanijama koje proizvode čipove.
Facebook Forum