Novi izveštaj ukazuje da je Kina počela izgradnju više od 100 silosa za lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa, u velikom i zabrinjavajućem proširenju svojih nuklearnih kapaciteta koji su ipak i dalje skromni u odnosu na američke i ruske, pišu svetski mediji, ukazujući na potrebu dogovora o kontroli naoružanja među najvećim silama.
Veliki pomak Kine
Izgradnja više od 100 novih raketnih silosa u pustinji na severozapadu Kine pobudila je strahove da je Peking u procesu značajnog proširenja kapaciteta nuklearnog naoružanja, ističe Tajms (The Times).
Prema satelitskim snimcima do kojih je došao kalifornijski Centar Džejms Martin za studije neširenja nuklearnog oružja (James Martin Centre for Nonproliferation Studies), u toku su radovi na izgradnji silosa na nekoliko lokacija u blizini grada Jumen na drevnom Putu svile. Bezbednosni stručnjaci, ukazuje list, veruju da su silosi namenjeni lansiranju raketa koje mogu nositi više bojevih glava s dometom od 15.000 kilometara.
Nagla izgradnja postrojenja za lansiranje raketa, prema oceni britanskog lista, predstavlja veliki pomak za Kinu, za koju se smatra da ima skromne zalihe od samo 250 nuklearnih bojevih glava, u poređenju sa 11.000 koliko zajedno imaju SAD i Rusija.
Komandant američkih nuklearnih snaga, admiral Čarls Ričard (Charles Richard) rekao je u Kongresu SAD u aprilu da je u toku "ekspanzija od kojeg zastaje dah" kineskog interkontinentalnog balističkog raketnog programa, uključujući mobilne raketne bacače koji se mogu sakriti od satelita.
Takođe, dodaje Tajms, kineska mornarica je uvela i podmornice koje mogu da nose nuklearno oružje.
Analitičari su upozorili da proširenje nuklearnih kapaciteta Kine predstavlja "alarmantan razvoj događaja", ali takođe pozvali na oprez od "razmišljanja o najgorem slučaju", piše Gardijan (The Guardian).
Analiza satelitskih fotografija koju su uradili istraživači iz Centra Džejms Martin i na koju je prvi ukazao Vašington post (The Washington Post), ustanovila je izgradnju najmanje 119 raketnih silosa u pustinji u Gansu provinciji.
Na prostoru od preko 1.800 kvadratnih kilometara radi se na izgradnji podzemnih bunkera, koji mogu poslužiti ko lansirni centri, kanala za kablove, puteva i manjih vojnih baza, rekao je jedan od istraživača, američki stručnjak za nuklearno oružje Džefri Luis (Jeffrey Lewis).
Karakteristike te lokacije podsećaju na postojeće postrojenje za lansiranje balističkih projektila u Unutrašnjoj Mongoliji, što prema pisanju Gardijana, sugeriše da je Kina napravila ili pravi najmanje 145 raketnih silosa.
Kodirektor programa za nuklearnu politiku u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), Džejms Ekšn (James Acton) pozvao je da se u svetlu otkrića kineske izgradnje raketnih silosa ne razmišlja o najgorem slučaju. On je ukazao na mogućnost da je izgradnja silosa maska za neki drugi plan, kao i da je program modernizacije nuklearnog oružja Kine motivisan zabrinutošću u vezi sa SAD i mogućnošću američkog preventivnog napada nuklearnim snagama u slučaju sukoba.
Trka u naoružanju
Izveštaj da Kina gradi 100 ili više silosa za interkontinentalne balističke rakete koji mogu doći do SAD označava zabrinjavajuću tačku u kineskom proširenju i modernizaciji nuklearnih snaga, ocenjuje Vašington post u uredničkom komentaru, ukazujući da bi postavljanje raketa u nove silose predstavljalo bujanje trke u naoružanju kao još jedan ozbiljan izazov za administraciju predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).
Peking je dugo insistirao da drži nuklearno oružje kao "minimalno odvraćanje", ali, ukazuje list, rad na modernizaciji sugeriše da dostiže sledeći nivo, premda je kineski nuklearni arsenal i dalje znatno manji od američkog i ruskog.
Kina je ranije čuvala bojeve glave odvojeno od raketa, izbegavajući praksu Vašingtona i Moskve da rakete odmah budu spremne za lansiranje. Ali, ističe Vašington post, postoje naznake da se Kina sprema da makar deo raketa bude spojen s bojevim glavama i spreman za lansiranje.
Odgovor na trku u naoružanju je kontrola naoružanja, ocenjuje list, dodajući da je Bajdenova administracija izrazila posvećenost za takve razgovore s Kinom, ali da je režim kineskog predsednika Si Đinpinga pokazao malo interesovanja.
Ipak, to ne treba da bude razlog za odustajanje od pokušaja kontrole naoružanja, budući da su znaci ubrzanja nadmetanja jasni, ističe list, dodajući da bi razgovori mogli da obuhvate upravljanje nuklearnim krizama, novu generaciju oružja, kao i stara trnovita pitanja poput raketnih odbrana i nuklearnih proba.
Lekcija kubanske krize
To što Kina gradi 120 silosa ne znači nužno i 120 novih projektila, može ih biti i 12. Ali bez obzira da li ih je 12 ili 120, to je alarmantan razvoj događaja, ukazuje u Forin polisiju (Foreign Policy) Džefri Luis, jedan od autora istraživanja kojim je ustanovljeno da Kina gradi nova lansirna postrojenja.
SAD su, ističe Luis, usred trke u naoružanju s Rusijom i Kinom, mada je količina nuklearnog oružja manja nego na vrhuncu Hladnog rata. Međutim, broj američkih nuklearnih bojevih glava sada je uporediv sa onima tokom kubanske krize, kada su SAD imale 3.500 nuklearnih bojevih glava. Sovjeti su 1962. imali 300-500, mnogo manje nego Rusija danas. Kina, s nekoliko stotina, ne zaostaje mnogo.
Lekcija o kubanskoj raketnoj krizi je kontraintuitivna i isprva nepopularna ideja – kontrola naoružanja, piše Luis. Amerikanci nisu voleli Sovjete i nisu im verovali, ali su imali jedan veoma važan zajednički interes: nisu želeli da umru u nuklearnom ratu i bila je potrebna međusobna pomoć da bi se to izbeglo.
Rusija i Kina, kako navodi Luis, neprekidno stavljaju do znanja da ih ne zanima značajna kontrola naoružanja bez stvarnih ograničenja američke protivraketne odbrane i obe zemlje su jasno stavile do znanja da su njihove nuklearne modernizacije, u velikoj meri, organizovane za zadatkom stvaranja snaga za odmazdu koje bi preživele udar američkih ofanzivnih sistema. Nijedna od te dve zemlje nije spremna da ograniči svoje sisteme bez odgovarajućeg ograničenja raketne odbrane SAD.
Mnogi će reći da je ograničavanje američke raketne odbrane nemoguće, jer republikanci u Kongresu nikada neće pristati na to, ukazuje Luis, ali ističe da to što je ograničenje odbrane politički nemoguće, ne znači da je manje potrebno.
Dogovor Rusije i Kine
S druge strane, Rusija i Kina su potvrdile sporazum o prijateljstvu i obnovile zavet da neće ispaljivati strateške rakete jedna na drugu, ukazuje Njuzvik (Newsweek).
Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping u ponedeljak, 28. juna, produžili su dvadesetogodišnji Ugovor o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji, za koji je Putin rekao da je zaslužan što je odnos dve zemlje podigao na "neviđenu visinu".
Rusija i Kina su se zbližile kako su se pogoršali odnosi te dve zemlje sa SAD, ističe Njuzvik, dodajući da se na nedavnom samitu Putin i Bajden nisu saglasili po mnogim pitanjima, ali da su se dogovorili da rade zajedno po pitanju nuklearnog oružja.
U zajedničkom saopštenju posle video razgovora Putina i Sija, navodi se da su Rusija i Kina dogovorile da počnu dijalog kojim bi se "položile osnove" za buduću kontrolu naoružanja i mere za smanjenje rizika, priznajući da se "nuklearni rat ne može dobiti i da ga nikada ne treba voditi".
Facebook Forum