Kineske vlasti za ovu godinu planiraju skroman privredni rast od oko pet odsto suočene s poteškoćama u domaćoj i globalnoj ekonomiji, ali i s izazovima na međunarodnoj sceni sa sve zategnutijim odnosima sa Zapadom. Istovremeno, predsednik Si Đinping nastoji da dalje učvrsti i centralizuje svoju vlast, pišu svetski mediji.
Oko pet odsto
Posle prošlogodišnjeg ekonomskog rasta Kine od tri odsto, što je jedan od njenih najgorih rezultata, kineska vlada saopštila je da očekuje da će ovogodišnji ekonomski rast biti "oko pet odsto", što bi, kako piše Njujork tajms (The New York Times) moglo biti dostižno s obzirom na oporavak privrednih aktivnosti, ali će i dalje biti potrebno značajno javno zaduživanje i potrošnja na infrastrukturu.
Premijer Li Kećijang, koji će narednih dana posle jedne decenije otići s funkcije, najavio je cilj u nedelju, 5. marta, na otvaranju godišnjeg zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa.
"Ove godine je od suštinske važnosti dati prioritet ekonomskoj stabilnosti i težiti napretku uz obezbeđivanje stabilnosti", rekao je Li.
Iako pet odsto predstavlja naglo povećanje u odnosu na zvanični rast od tri odsto 2022. kada je kineska ekonomija bila ugušena strogom politikom "nula kovida", novi cilj je skromniji od prošlogodišnjeg koji je bio "oko 5,5 odsto".
Dvomesečne mere zatvaranja u Šangaju prošlog proleća poremetile su fabričku proizvodnju i izazvale trajni pad u potrošnji i raspoloženju potrošača od čega se Kina tek oporavlja. Neki zapadni ekonomisti, kako ukazuje list, sugerišu da je prošlogodišnji stvarni rast možda bio i niži od tri odsto koliko je vlada prijavila.
Još od globalne finansijske krize 2008. godine, Kina beleži pad ekonomskih prinosa od svoje javne potrošnje i, kako ističe Njujork tajms, većina ekonomista smatra da je prošlo vreme rutinskog godišnjeg rasta od osam do 10 odsto.
Ipak, do pre nekoliko nedelja, rast od oko pet odsto ove godine bi delovao prilično ambiciozno, ali je naglo okončanje politike "nula kovida" početkom decembra izazvao makar privremeni zaokret u ekonomiji. Prošlonedeljni izveštaj pokazao je da se fabrička aktivnost u Kini ubrzava najbržim tempom u više od jedne decenije.
Usporavanje rasta
Kina je predstavila svoj najniži cilj rasta u više od četvrt veka, dok se Peking suočava s izazovima u domaćoj i globalnoj ekonomiji posle izlaska iz trogodišnjih strogih mera protiv COVID-19, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Istovremeno, ukazuje američki list, prošlogodišnji rast od tri odsto bio je najniži u više decenija, ne računajući 2020. godinu kada je izbila pandemija COVID-19.
Cilj rasta od oko pet odsto sugeriše da kineski zvaničnici manje brinu za ekonomski rast, dok pažnju usmeravaju na druge prioritete. Naglasak koji je premijer Li stavio na stabilnosti dolazi posle tri godine politike "nula kovid" kada je suzbijanje pandemije nadmašilo sve druge prioritete, uključujući podršku ekonomiji.
Ako bi Kina ove godine ostvarila rast od pet odsto, onda bi za četiri godine od 2020. do 2023. u proseku imala rast od oko 4,6 odsto, što je pad u odnosu na prosečnu godišnju stopu rasta od 6,7 odsto između 2015. i 2019.
Relativno konzervativni cilj rasta od pet odsto pokazuje da su kreatori ekonomske politike oprezni u pogledu niza izazova koji bi mogli da uspore tempo oporavka, čak i sa ukidanjem mera zbog korona virusa – od lošeg raspoloženja kompanija i potrošača, slabe inostrane potražnja za kineskom robom i velikih dugova lokalnih vlasti koji bi mogao ograničiti njihovu sposobnost da stimulišu privredu.
Bez velikih mera podsticaja
Kina je postavila skroman ciljani rast od oko pet odsto dok lideri u Pekingu izbegavaju velike podsticaje za osnaživanje oporavka, a kinesku ekonomiju i dalje opterećuju loše raspoloženje među kompanijama i neizvesno tržište nekretnina, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Ekonomisti su, međutim, očekivali ambiciozniji cilj od preko pet odsto posle oporavka potrošnje kompanija i u maloprodaji nakon ukidanja ograničenja uvedenih zbog korona virusa.
Ipak, prema oceni Blumberga, pošto je prošlogodišnji rast značajno manji od ciljanog, opreznija prognoza ove godine bi mogla da vrati kredibilitet najavi i dati predsedniku Si Đinpingu i njegovim ekonomskim zvaničnicima više prostora. S druge strane, finansijska tržišta bi mogla biti razočarana nižim ciljem pošto su prošle nedelje podaci ukazivali na snažniji oporavak privrede nego što se očekivalo.
Li je rekao da će povećanje domaće potražnje, što se odnosi na potrošnju u maloprodaji i poslovne investicije, biti glavni prioritet vlade ove godine, dok će se uvoz i izvoz postojano povećavati.
Državni budžet objavljen u nedelju sugeriše da će fiskalna podrška biti ograničena – budžetski deficit je podignut na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu s 2,8 odsto prošle godine. S druge strane, lokalne samouprave će verovatno smanjiti velike investicije u infrastrukturne projekte, što bi moglo da utiče na građevinski sektor, kao i da ima negativne efekte na globalne cene sirovina.
Spoljni izazovi
Najavljeni rast od skromnih pet odsto naglašava izazove s kojima se suočava predsednik Si u svom trećem mandatu, dok pokušava da prevaziđe sve više neprijateljske odnose sa Zapadom koji su oštetili ekonomiji koja je već u teškom stanju, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Opisujući "turbulentno međunarodno okruženje", "neizvesnosti" i "skrivene rizike" s kojima se suočava Kina dok izlazi iz mera izolacije uvedenih zbog korona virusa, premijer Li je hvalio Sijevo vođstvo.
Na kongresu Kineske komunističke partije u oktobru, Si je nasuprot postojećim normama obezbedio treći petogodišnji mandat, čime je otvoren put da decenijama ostane na vlasti, ukazuje Vašington post, dodajući da je krajem prošle godine, kinesko rukovodstvo sprovelo haotično ukidanje višegodišnje politike "nula kovida", dok su zabeleženi i masovni protesti na nivou koji nije viđen od prodemokratskog pokreta 1989. koji se završio krvavom akcijom vlasti na Trgu Tjenanmen u Pekingu.
Vašington je već izvoznim ograničenjima i sankcijama ograničio pristup Kine tehnologiji u vezi s poluprovodnicima i veštačkom inteligencijom. Smirivanja zatezanja u odnosima SAD i Kine, trebalo je doprinese planirana poseta Pekingu državnog sekretara Entonija Blinkena (Anthony), ali je ona otkazana pošto je u februaru kineski balon otkriven iznad SAD.
Peking je takođe pod pritiskom zbog prijateljstva s Rusijom i uzdržavanja da osudi invaziju na Ukrajinu, dok iz Vašingtona dolaze tvrdnje da Peking razmatra da pomogne u ratnim naporima Moskve.
Kao odgovor na kritike kineske spoljne politike, Li je rekao da će Kina "odlučno voditi nezavisnu spoljnu politiku mira". Ne pozivajući se na ograničenja iz SAD, Li je rekao da se Kina uspešno suprotstavila "spoljnim pokušajima" da se obuzda kineski razvoj, kao i da će se Peking fokusirati na jačanje samostalnosti u nauci i tehnologiji u pokušaju da postane globalna tehnološka sila.
Korenite promene za centralizaciju Sijeve vlasti
Kina najavljuje rast od oko pet odsto dok predsednik Si Đinping nastoji da vrati nivoe rasta pre pandemije, ali dok se sprema da dalje centralizuje svoju vlast, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Očekuje se da će Si, najmoćniji predsednik Kine od Mao Cedunga, iskoristiti ovogodišnju parlamentarnu sednicu za korenite promene u svojoj administraciji, ukazuje britanski list, dodajući da se očekuje da Si postavi sebi lojalne ljude na visoke državne poslove, uz centralizaciju vlasti u rukama visokih funkcionera Komunističke partije, čime se odustaje od višedecenijskog trenda odvajanja partije od vlade.
Mada je kineska ekonomija pokazala znake oporavka, Li je upozorio da se Kina i dalje suočava "s mnogim poteškoćama i izazovima", što uključuje spoljne probleme, poput inflacije u drugim zemljama, usporavanja globalne trgovine i ekonomskog rasta, kao i "eskalaciju" pokušaja "da se suzbije i obuzda razvoj Kine".
Si je u oktobru završio čistku u sedmočlanom Stalnom komitetu Politbiroa, najvišem telu Komunističke partije koje donosi odluke, izbacivši suparničke frakcije, čime je kompletirao svoju dominaciju u politici Kine.
Očekuje se da će Lija na mestu premijera zameniti Li Kiang, bliski Sijev saradnik koji je bio zadužen za mere zatvaranja Šangaja prošle godine kao šef gradske Komunističke partije, a prethodno je sarađivao sa Sijem u provinciji Džeđang 2000-ih. Takođe se očekuje da će Si imenovati nove šefove u glavnim vladinim finansijskim agencijama i regulatorima, uključujući i Narodnu banku Kine.
Analitičari, međutim, kako navodi Fajnenšl tajms, izražavaju zabrinutost da bi novi zvaničnici, od kojih su mnogi proveli veliki deo svoje karijere kao političari u lokalnim vlastima, mogli biti manje skloni suzbijanju finansijskih spekulacija od postojećeg rukovodećeg tima, koji čine uglavnom tehnokrate.
Facebook Forum