Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kazaz odbio ići na skup SANU o Meši Selimoviću


Enver Kazaz
Bosanskohercegovački književnik i profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kazaz odbio je poziv da učestvuje na naučnom skupu povodom stogodišnjice rođenja Meše Selimovića, koji bi trebalo da bude održan naredne godine u Beogradu.

U otvorenom pismu akademiku Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU) Predragu Palavestri, književnik i profesor iz Sarajeva Enver Kazaz kaže da rečenica u pozivu u kojoj se navodi da se na naučni skup pozivaju predstavnici Bosne i Hercegovine i Republike Srpske implicira da SANU Republiku Srpsku smatra samostalnom državom.

On kaže da to navodi na zaključak da je takav stav o Republici Srpskoj i zvaničan stav institucije u čije ime je poslat poziv.

Profesor Kazaz podsjeća da je Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine Bosna i Hercegovina uređena kao dvoentitetska, te da je shodno tome moguće status Republike Srpske upoređivati samo sa Federacijom BiH, a nipošto sa Bosnom i Hercegovinom u cjelini.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa objašnjava zbog čega neće otići u Beograd na naučni skup u organizaciji SANU:

„Ta rečenica nadalje posvjedočuje da se ona ideologija koja je začeta u SANU 90-ih godina i koja se operacionalizirala kroz ratove na ovom prostoru, dakle da Akademija nije prekinula s tom ideologijom, da se nije suočila sa vlastitom odgovornošću kao institucija, da se pojedinci u toj akademiji nisu suočili sa tom odgovornošću - i moje odbijanje je zapravo akademski protest protiv jedne takve ideologije i protiv implicitnog davanja međunarodnog suvereniteta, odnosno suvereniteta RS-u.“


Koncept relativizacije bosanske povijesti


Profesor Rusmir Mahmutčehajić kaže da je odgovor Envera Kazaza odgovor časnog čovjeka koji misli o sebi. Podsjeća na cijeli koncept SANU prema Bosni i Hercegovini:

„Ako temeljito istražite čitav koncept odnosa prema ovom prostoru od prvih začetaka Kraljevske akademije i potom Srpske akademije nauka i umjetnosti, tamo nikada subjektivitet historijski, kulturni i politički Bosne nije priznat i prihvaćen. Naprotiv, cijeli taj koncept, naravno uz časne izuzetke nekih akademika, se sastojao u tome da se relativizira sve što je povezano sa cjelovitošću bosanske kulture, bosanske povijesti.“

Na pitanje da li smatra da je na pozivu koji je stigao iz SANU vrlo svjesno napisano i BiH i RS, profesor Kazaz odgovara:

„Da se radi o lapsusu, ja bih dobio već izvinjenje budući da sam svoj odgovor gospodinu Palavestri posalo prije nekoliko dana, i bez tog izvinjenja vrlo je jasno da se radi ne o lapsusu nego o nekoj vrsti, ja bih to nazvao, političko-ideološkog automatizma. Kada sam shvatio da se radi o automatizmu, tek onda sam i reagirao. Ja moram reći da je meni vrlo žao zbog takve reakcije. Ja sam na nju bio prisiljen naprosto što mislim da bilo kakav oblik budućnosti akademskog dijaloga u regiji ne možemo raditi na takvim osnovama.“


Sve što se dešava u SANU nije nikakva nova pojava, kaže profesor Rusmir Mahmutčehajić:

„A ta vrsta dijeljenja ili kreiranja te dihotomije u Bosni - Republika Srpska, je, jasno je, djelo jednog rata protiv Bosne koji mi možemo prihvatiti kao realnost, kao što neki ljudi prihvate realnost da žive bez jedne noge, da žive bez jedne ruke itd. To je realnost. Ali svaka vrsta negiranja bosanskohercegovačke cjelovitosti je u temelju štićenja prethodnih zločina i prijetnje novim zločinima.“


Istorijsko iskustvo na ovom prostoru uči nas da se stvari prvo postave u ideologiji, a da politički subjekti kada provode tu ideologiju ne prezaju od bilo kakvih sredstava, navodi profesor Enver Kazaz:

„Takvi satvovi mogu dovesti do daljnih nestabilnosti u BiH i eventualno do najgorih mogućih stvari. Ovo su, kažem, hipoteze, ali vrlo je važno imati tu u vidu sljedeću stvar, da SANU ili bilo koja druga akademija nauka ne smije izravno ideologizirati i politizirati svoj diskurs.“

SANU: KAZAZOVA REAKCIJA JE POLITIZOVANJE


Oštra reakcija Envera Kazaza u krugovima organizatora skupa protumačena je kao politizacija jednog, izuzetno važnog književnog događaja.

SANU, Foto: Bojana Matić
Potpisnik pozivnog pisma, akademik Predrag Palavestra ne vidi nista sporno u činjenici da uz književnike, kritičare, istoričare književnosti i profesore iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, na obeležavanje stogodišnjice rođenja Meše Selimovića, ravnopravno budu pozvani i predstavnici Republike Srpske:

“Poziv je upućen Akademiji nauka Bosne i Hercegovine i nekim članovima Akademije nauka Republike Srpske. Nijedan zvaničan poziv nije išao nikome drugom, nego učesnicima i veoma mi je žao što gospodin Kazaz nije našao književnog razloga, nego samo političke razloge da odbije svoje učešće.”


Ovde se, međutim, nameće logično pitanje – zar nije bilo dovoljno uputiti poziv samo Bosni i Hercegovini kao zajedničkoj državi?

Posle gorkih iskustava, ratova i uloge Srpske akademije nauka i umetnosti u srpskom nacionalnom programu i tragičnim devedesetim, pa i sastava Akademije u njenom najosetljivijem delu – književnosti, umetnosti i društvenih nauka - po mišljenju predsednice Jukoma Biljane Kovačević Vučo, kod suseda, pa i u samoj Srbiji, izaziva moralnu nelagodu”:

"U tom smislu Akademija, ukoliko zaista želi da se bavi književnim delom Meše Selimovića i da okupi ljude sa svih prostora bivše Jugoslavije, mora da izbegava takve situacije i da pravi tu vrstu, da budem najbenevalentnija, nepereciznosti - koja će da izazove normalnu reakciju nekoga ko to smatra novim atakom i nekom novom agresijom, neprimerenom, da tako kažem, za takav skup kao što je Meša Selimović.”


U SANU , međutim, tvrde da poziv ne krije bilo kakve loše namere, jer kako objašnjava akademik Matija Bećković, Meša Selimović je bio član i Akademije nauka Bosne i Hercegovine i jedan od njenih osnivača:

“Mislim, da bi na takav neljubazni odgovor on najbolje i odgovorio i da ih ne bi štedeo, jer nije bila namera da se oživljava ikakva rasprava, nego, naprotiv, da se ona završi. I to baš na njemu. To ne znači da i oni nisu mogli da organizuju isti taj simpozijum i da pozovu nekoga odavde, ako su želeli.”

Problem je, međutim, u pozivnom pismu, u kojem su u isti rang stavljeni Bosna i Hercegovina i Republika Srpska?

Odvajanje RS-a je konstantan program SANU


“Moguće! To ne isključujem, ali verujem da Meša Selimović ne bi imao ništa protiv”

Biljana Kovačević Vučo
Upravo u toj činjenici, posebnom pozivu za predstavnike Republike Srpske, Biljana Kovačević Vučo vidi problem:

“Zaista, to odvajanje Republike Srpske iz Bosne i Hercegvine, uporno insistiranje na tome, predstavlja program, predstavlja shvatanje, predstavlja nešto za šta se Akademija bori, i u tom smislu, reakcija svakoga ko negoduje protiv toga je opravdana.”

Za pisca Dušana Kovačevića, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, reakcija Envera Kazaza je neopravdana i predstavlja politizaciju lika i dela velikog književnika:

“Meša Selimović je, pre svega, pisac svih prostora. Po mome osećanju on je svojim delom nadvisio te stalne promene i granice, i stalne seobe i deobe. Meni nije uopše jasno zašto se politizuje delo jednog čoveka koji je u svom rukopisu i u svom opusu bio protiv toga. On je, zapravo, i svojim životom i svojim delom pokušavao da miri i pokušavao da napravi neku vrstu ravnoteže. Sve to što se sad događa je, po meni, krajnje neukusno.”


Politizaciju obeležavanja stogodišnjice rođenja Meše Selimovića, Biljana Kovačević Vučo vidi na drugoj strani – postupku Srpske akademije nauka i umetnosti:

“Oni misle da nije politizacija kada se posebno šalje poziv Republici Srpskoj, a posebno Bosni. A ta vrsta politizacije i uplitanje svog političkog stava i ideologije, upravo, dovodi do reakcije koja izgleda da je politička. Ne, ova reakcija je reakcija koja odbija da učestvuje u nečemu što, zapravo, predstavlja etničku podelu Bosne na simboličkom nivou. Ovde kod nas se stalo pokušava, da se posledica pretvori u uzrok, i to je jedna tendencija od početka devedestih, koja još uvek traje.”

Pogledajte i intervju sa profesorom Kazazom iz jednog od izdanja magazina TV Liberty

Svakog gosta pet minuta dosta
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:24 0:00

XS
SM
MD
LG