Idiličan park Ile Alatau, na koji je nacija neobično ponosna, pretvorio se u mesto istrage nezamislivog zločina. Tu je otkriveno jedanaest leševa, uključujući i tela nekoliko šumara. Na njima su utvrđeni ubodi, tela su im oskrnavljena i unakažena, neka i spaljivana, te dovedena do neprepoznatljivosti.
Panajot Jevsetefevič Zakaropulo je bio prava gromada od čoveka poznat po tome što je sa svojih 76 godina staoristi mogao presaviti metalnu šipku. Ali ni njegova snaga – niti njegova reputacija neustrašivog zaštitnika najpoznatijeg kazahstanskog prirodnog rezervata, nisu bili dovoljni da spreče njegovo ubistvo.
Zakaropulo je bio šef šumara u parku Ila Alatu više od deset godina. Njegovo telo otkriveno je 13. avgusta, zakopano u zemlju parka koji je čuvao.
Istražitelji policijskog tima za ubistva dalje su otkrili još deset unakaženih tela, uključujući i ono Zakaropulove supruge. U njihovoj kući pronađeni su tragovi krvi, dok je sef koji je porodica posedovala ostao neoštećen – pohranjujući i dalje na sigurnom značajnu sumu novca.
Oko 25 kilometara dalje u kući drugog čuvara pronađeno je pet delimično spaljenih i unakaženih tela.
Novinar kazahstanskog nezavisnost lista “Vremja” Genadij Benditski ovaj pravi masakr povezuje sa prošlogodišnjim ubistvom Zakropulovog starijeg sina Jevgenija, za koga se zna da je stradao u jednoj tuči u šumi nedaleko od porodične kuće. Drugi zagonetni momenat je i taj što su se na mestima zločina nalazile I lovačke puške, i to više njih, ali je ubica koristio nož. Očigledno uživajući u zlodelima.
Krv na volanu vozila Panayota Zakharopula
“Na telima ima puno rana. Ubica je morao je zadati brojne ubude kako bi ubio Zakarpula, koji je fizički bio veoma snažan iako je bio prilično star. Na njegovom telu je izbrojano 26 uboda, kod ostalih 18, 10, šest i osam. Obično je jedan ubod dovoljan da se ubije čovek. Moglo bi se reći da je ovo bila neka vrsta hakerisanja nad telima žrtava”, kaže Benditski.
Povezani slučajevi?
Policija je pozvala svakoga ko poseduje detalje koji bi mogli pomoći da ih javi. Međutim, odatle nema ocena spekulacija po kojima su ubistva posledica pokušaja da se preotme uprava nad popularnim lokalitetom. U Internet prezentaciji Kazahstana, upravo snimci iz Ile Alatau parka zauzimaju najviše prostora.
Smešten duž planinskog lanca Tien Šan na severu države to je dom retkih lala i božura, kao i vrsta u izumiranju (o kojima se dosta pisalo) – planinske ovce, crne rode i snežnog leoparda.
Beneditski kaže da je Zakaropulo, koji se proslavio kao zaštitnik ovog prirodnog blaga od lovokradica, često sa svoja dva sina tragao za posetiocima koji su bez neophodnih dokumenata vršljali po šumama.
Panayot Zakharopulo sa radnicima, fotografija snimljena 13. avgusta 2012.
”Osim što je sam po sebi bio snagator imao je i izuzetno jak karakter. Bilo je zvaničnika pa i visoko rangiranih policajaca koji su koristili svoju poziciju kako bi dobili ono što su hteli. Njega to nije impresioniralo. On je čak više puta bio hapšen zbog toga i svaki put je izvođen na sud, da bi potom bio vraćen na posao”, kaže Beneditski.
Poslednja ubistva za sada se porede sa pucnjavom koja se dogodila u maju kada je stradalo trinaestoro graničara i jedan šumar takođe u jednom od parkova na granici sa Kinom. Iako je ubica tada brzo pronađen, radilo se o jedinom preživelom graničaru devetnaestogodišnjem Vladislavu Čelaku, ostale su mnoge sumnje vezane za ovaj zločin. Čelak ih je i sam inspirisao koji je izjavio da je bio mučen i pod pretnjom silovanja kako bi priznao zločin.
Defakto, ova dva slučaja ne samo da su slična, mogla bi biti i povezana. Ali ministar policije Turisbek to demantuje:
”Naravno ovo jeste alarmantno. Ovako nešto se nikada ranije nije događalo, a sada se događa ponovo. Mi ne znamo tačno šta se zbilo. Ali mogao bih reći da to što se ova vrsta tragedija ponavlja, govori o slabostima naših zakona i njihove primene”.
Odgovor je to koji bi malo koga zadovoljio, a svakako ne otklanja sumnje da počinjeni zločini nisu samo delo poremećene svesti.
