Dostupni linkovi

Vanredna vijest

U Beogradu raseljen “Karton siti”


Foto: Zoran Glavonjic
Najveće romsko naselje u Beogradu više ne postoji. Posle dugih pregovora i traženja pravog rešenja, gradska vlast srušila je kućice od lima i kartona u nehigijenskom naselju ispod mosta Gazela, poznatom kao “Karton siti“. Nekoliko stotina porodica preseljeno je na druge lokacije gde će, prema obećanju vlasti, imati bolje uslove za život.

31. avgust 2009. bio je poslednji dan postojanja najpoznatijeg nehigijenskog naselja u Srbiji, “Karton sitija”. Kako su i najavile, tačno u sedam sati ujutro gradske vlasti počele su preseljenje romskih porodica u okolinu Beograda i druga mesta na jugu Srbije, dok su istovremeno mašine komunalnih preduzeća rušile kućice u blatu, sklepane od lima, dasaka i kartona i raščišćavale teren. Dok su neki Romi užurbano utovarivali lične stvari i skromno pokućstvo, drugi su kroz prozore autobusa, u kojima su čekali polazak na nova odredišta, pratili šta se dešava.

“Ne znam! Nemam kuću, nemam ništa! Idem dole pa ću da vidim. Obećali su da će neko socijalno tamo da nam pomogne. Ko zna šta je i kako je”, kaže jedan od raseljenih roma.
“Oni su nama obećali sve i svašta, pokazali nam i kuće na snimak – sređene sve. Od toga nema ništa, sve se pokralo, sve se odnelo.”
“Gde da idem, gde da spavam? Ovako smo ko kerovi.”

Prema planu nadležnih u Beogradu, 114 romskih porodica iz ovog, bespravno sagrađenog naselja, biće smešteno na teritoriji beogradskih opština Rakovica, Zemun, Čukarica, Surčin, Mladenovac i Barajevo, dok će preostale 53 porodice, koje nemaju prebivalište u glavnom gradu, biti vraćene u gradove iz kojih su dosle, u Leskovac, Vranje i druga mesta na jugu Srbije.

Vlasti zadovoljne


Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, izjavio je na licu mesta da je problem najvećeg nehigijenskog naselja u prestonici rešen na zadovoljstvo svih.

“Da budu zadovoljni svi Beograđani, ali i ljudi iz Beograda koji su živeli u ovom naselju. Bili smo predmet mnogih optužbi, nepoverenja… Danas, zahvaljujući saradnji i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i sa gradskim službama, mi smo ovo, kao što smo obećali, 31. avgusta zaista i završili.”

Gradske vlasti nadaju se da će preseljenjem Roma u bolje uslove mnogi njihovi problemi biti rešeni, ali i da su konačno završene dugogodišnje muke Beograda sa “Karton sitijem” koji je bio simbol kontrasta između razvijenog grada i bede. Rasim Ljajic, ministar za rad i socijalnu zaštitu, rekao je da će država brinuti i o onima koji budu vraćeni u mesta van Beograda iz kojih su došli, za koje je izdvojila 27 miliona dinara.

“Prva interventna sredstva su već prebačena jedinicama lokalnih samouprava, njih osam. Mi ćemo nastaviti sa daljim aktivnostima vezanim za ukupnu integraciju tih porodica – pre svega – dece.”

Osman Balić, koordinator Dekade Roma, kaže da je zadovoljan kako se na kraju sve završilo.

“Što je ipak došlo do toga da će to raseljavane proteći u najboljem mogućem redu sa svim podkomponentama koje mora da ima taj deo zahvata. Mora se priznati ljudi su bili tu, jer nisu imali druga mesta gde su mogli da žive i zarađuju za svoj skromni život.”


Većina od oko hiljadu stanovnika najveće romske divlje naseobine u Beogradu, u kojoj nije bilo vode, struje ni ostalih osnovnih uslova za život, ali u kojoj su radile kafana, prodavnica i automehaničarska radnja, bavila se sakupljanjem sekundarnih sirovina, prodajom voća ili nadničenjem na gradilištima, dok je samo desetak njih bilo zaposleno, uglavnom u Gradskoj čistoći.

Mnogi od njih nemaju lična dokumenta i zdravstveno osiguranje, dok je trećina popisanih žitelja nepismena. Ipak, uprkos svemu neki Romi iz ovog naselja koje je neodoljivo podsećalo na sirotinjske kvartove iz, oskarom nagrađenog, filma “Slumdog millionaire”, nikada neće zaboraviti “Karton siti”.

“Super! Jeste bilo prljavština tako, sve. Ali idemo po kante tamo-vamo. Uvek je imalo para.”
“Mnogo je lepo bilo imali smo parče leba da izvadimo za moju decu, a sada….Šta da radimo? Težak život, bogami!"
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG