Susret predsednika Turske i Srbije Abdulaha Gula i Borisa Tadića i članova Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića, Željka Komšića i Bakira Izetbegovića u Karađorđevu, koji je, pored ostalog, otvorio i pitanje položaja Bošnjaka u Sandžaku – pre održavanja ovog skupa definisano kao “nezgodno” – za predstavnike političke scene i nevladinog sektora u Novom Pazaru je od izuzetnog značaja.
Pozivne ocene samita, uz određene ograde, stigle su i od glavnog zagovornika ideje o autonomiji Sandžaka – muftije Moamera Zukorlića.
Za glavnog muftiju Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića susret u Karađorđevu označio je pozitivan iskorak koji će doprineti smirivanju tenzija u regionu.
Njegov blizak saradnik i predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Bošnjaka Samir Tandir prenosi da je stav politčkog bloka oko muftije Zukorlića da se sva otvorena pitanja i problemi moraju rešavati dijalogom i da je budućnosti svih zemalja jugozapadnog Balkana u EU i evroatlanskim integracijama.
Povodom izjave člana bosanskohercegovačkog Predsedništva Bakira Izetbegovića - "da su dezintegracije na Balkanu završena priča i da preostaju integracije”, Tandir kaže:
“Mislimo da to nije tačan termin, da proces regionalizacije u Republici Srbiji koji obuhvata decentralizaciju vlasti, a u kojem mi izlazimo sa platformom o autonomiji Sandžaka, jeste nešto što je upravo integracija i što počiva na zdravim principima evropskog regionalizma.”
Tandir, međutim, pozdravlja drugi deo Izetbegovićeve izjave koji – kako kaže – upravo potvrđuje njegovu prethodno izrečenu tezu.
“Da u budućnosti Sandžak treba gledati u kontekstu jedne moderne evropske prekogranične regije, sa određenim stepenom autonomije, do koje će se doći dijalogom sa zvaničnim Beogradom i sa zvaničnom Podgoricom, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i Srbije i Crne Gore”, kazao je Tandir.
Novi Pazar - Beograd
Pozdravljajući rezultate trilateralnog samita Zibija Šarenkapić iz novopazarske nevladine organizacije „Damad“, kaže da je – bez obizira što je rečeno da neće biti dodatnih dezintegracija – Sandžak stavljen u ravan principa da se ne mogu dezintegrisati drugi prostori, a da se ne aktuelizuje i pitanje Sandžaka.
“Ravnoteža budućih pristupa stvarima je uključila u ovom trenutku i Sandžak.
Ne mislim da je to nešto čime se stavlja tačka, ali se nadamo da će Srbija i BiH, primarno, imati na umu i integritet i jedne i druge države u svakom budućem koraku koji definiše dobre međususedske odnose i brigu o stanovništvu jedne i druge zemlje”, rekao je Šarenkapić.
Aleksandar Popov, foto: Vesna Anđić
Tandir, u tom kontekstu, vidi snažan simbolički značaj održavanja skupa u Karađorđevu.
“To je simbolična presuda dogovoru Tuđman – Milošević o podjeli BiH. Bez stabnilnosti međunarodno priznate i cjelovite BiH svakako nema ni stabilnosti Balkana, a i šireg regiona”, ocenjuje on.
Na pitanje da li je izjavom da su dezintegarcije na Balkanu završena priča, stavljena tačka i na pitanje autonomije Sandžaka, Šarenkapić odgovara:
„Ja ne verujem da će se iz perspektive glasnogovornika sandžačke autonomije, baš, ovde zaustaviti priča. Pretpostavljam da će se u Sandžaku i dalje čuti priča o autonomiji, ali će to značiti da Bošnjaci sopstveni položaj treba da regulišu na relaciji Novi Pazar – Beograd, a ne na relaciji Novi Pazar – Sarajevo.“
I Aleksandar Popov iz novosadskog centra za regionalizam smatra da je poruka Bakira Izetbegovića delovala relaksirajuće, samim tim što je potencirala to da je proces dezintegracija na ovom prostoru završen. Popov, međutim, skreće pažnju na drugi deo njegove poruke.
“To je, već, jedan deo teze koji može da bude delimčno sporan, zato što je muftija Zukorlić i tražio da se Sandžak definiše kao poseban region u okviru Srbije, što nailazi na otpore, u dobroj meri i opravdane, zato što je prilično opasno stvarati regione na ovim prostorima na etničkoj osnovi”, smatra Popov i zaključuje:
“Ako je sam Zukorlić na neki način to pozdravio i na neki način to prihvata, može se desetiti da ta poruka Izetbegovića, ipak, doprinese da se polako spuste tenzije i da se onda o svim ostalim pitanjima koja se tiču Sandžaka razgovara na jedan drugačiji način i u jednoj drugačijoj atmosferi.”
Pozivne ocene samita, uz određene ograde, stigle su i od glavnog zagovornika ideje o autonomiji Sandžaka – muftije Moamera Zukorlića.
Za glavnog muftiju Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića susret u Karađorđevu označio je pozitivan iskorak koji će doprineti smirivanju tenzija u regionu.
Njegov blizak saradnik i predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Bošnjaka Samir Tandir prenosi da je stav politčkog bloka oko muftije Zukorlića da se sva otvorena pitanja i problemi moraju rešavati dijalogom i da je budućnosti svih zemalja jugozapadnog Balkana u EU i evroatlanskim integracijama.
Povodom izjave člana bosanskohercegovačkog Predsedništva Bakira Izetbegovića - "da su dezintegracije na Balkanu završena priča i da preostaju integracije”, Tandir kaže:
“Mislimo da to nije tačan termin, da proces regionalizacije u Republici Srbiji koji obuhvata decentralizaciju vlasti, a u kojem mi izlazimo sa platformom o autonomiji Sandžaka, jeste nešto što je upravo integracija i što počiva na zdravim principima evropskog regionalizma.”
Tandir, međutim, pozdravlja drugi deo Izetbegovićeve izjave koji – kako kaže – upravo potvrđuje njegovu prethodno izrečenu tezu.
“Da u budućnosti Sandžak treba gledati u kontekstu jedne moderne evropske prekogranične regije, sa određenim stepenom autonomije, do koje će se doći dijalogom sa zvaničnim Beogradom i sa zvaničnom Podgoricom, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i Srbije i Crne Gore”, kazao je Tandir.
Novi Pazar - Beograd
Pozdravljajući rezultate trilateralnog samita Zibija Šarenkapić iz novopazarske nevladine organizacije „Damad“, kaže da je – bez obizira što je rečeno da neće biti dodatnih dezintegracija – Sandžak stavljen u ravan principa da se ne mogu dezintegrisati drugi prostori, a da se ne aktuelizuje i pitanje Sandžaka.
“Ravnoteža budućih pristupa stvarima je uključila u ovom trenutku i Sandžak.
Ne mislim da je to nešto čime se stavlja tačka, ali se nadamo da će Srbija i BiH, primarno, imati na umu i integritet i jedne i druge države u svakom budućem koraku koji definiše dobre međususedske odnose i brigu o stanovništvu jedne i druge zemlje”, rekao je Šarenkapić.
Tandir, u tom kontekstu, vidi snažan simbolički značaj održavanja skupa u Karađorđevu.
“To je simbolična presuda dogovoru Tuđman – Milošević o podjeli BiH. Bez stabnilnosti međunarodno priznate i cjelovite BiH svakako nema ni stabilnosti Balkana, a i šireg regiona”, ocenjuje on.
Na pitanje da li je izjavom da su dezintegarcije na Balkanu završena priča, stavljena tačka i na pitanje autonomije Sandžaka, Šarenkapić odgovara:
„Ja ne verujem da će se iz perspektive glasnogovornika sandžačke autonomije, baš, ovde zaustaviti priča. Pretpostavljam da će se u Sandžaku i dalje čuti priča o autonomiji, ali će to značiti da Bošnjaci sopstveni položaj treba da regulišu na relaciji Novi Pazar – Beograd, a ne na relaciji Novi Pazar – Sarajevo.“
I Aleksandar Popov iz novosadskog centra za regionalizam smatra da je poruka Bakira Izetbegovića delovala relaksirajuće, samim tim što je potencirala to da je proces dezintegracija na ovom prostoru završen. Popov, međutim, skreće pažnju na drugi deo njegove poruke.
“To je, već, jedan deo teze koji može da bude delimčno sporan, zato što je muftija Zukorlić i tražio da se Sandžak definiše kao poseban region u okviru Srbije, što nailazi na otpore, u dobroj meri i opravdane, zato što je prilično opasno stvarati regione na ovim prostorima na etničkoj osnovi”, smatra Popov i zaključuje:
“Ako je sam Zukorlić na neki način to pozdravio i na neki način to prihvata, može se desetiti da ta poruka Izetbegovića, ipak, doprinese da se polako spuste tenzije i da se onda o svim ostalim pitanjima koja se tiču Sandžaka razgovara na jedan drugačiji način i u jednoj drugačijoj atmosferi.”
