Dvesto trideset i peta godišnjica rođenja nemačkog pesnika Maksa von Šenkendorfa (Max von Schenkendorf) prošla je tiho u gradu njegovog rođenja 11. decembra. I obeležavanje godišnjice rođenja 17. decembra međunarodno priznatog glumca i autora Armina Mulera Štala (Armin Muellera-Stahla), koji je takođe rođen u ovom gradu, je otkazana ove godine, piše Radio Slobodna Evropa.
Izgleda da su oba događaja deo plana za preoblikovanje prošlosti u ovom nekada istočnom pruskom gradu poznatom pod nazivom Tilsit, koji se nalazi na istočnoj granici Kalinjingradske oblasti, s druge strane reke Neman iz Litvanije, koji je trenutno drugi po veličini grad najzapadnije ruske enklave.
Zapravo, cela oblast izgleda godinama zatvara vrata svojoj nemačkoj prošlosti, što je napor koji sve više dobija na zamahu poslednjih meseci.
Kaljiningradska oblast je od Nemačke pripojena Sovjetskom Savezu nakon završetka Drugog svetskog rata kao enklava Ruske sovjetske republike. Posle raspada Sovjetskog Saveza, baltičke države i Poljska pristupile su Evropskoj uniji i NATO-u, a ovaj region i njegovih pola miliona ruskih stanovnika su ostali geopolitički izolovani.
"Ovih dana, iz nekog razloga, neki ljudi misle da će poznavanje predratne istorije našeg regiona dovesti do transformacije javnog mnjenja i izazivanja separatističkih težnji", rekla je Anželika Špilijova, bivša direktorka lokalnog istorijskog muzeja u Sovjetsku.
Špilijova je uklonjena sa te funkcije u novembru mesecu nakon što je "izgubila poverenje" lokalnih zvaničnika. Međutim, ona i njene pristalice vide njenu smenu - nakon 36 godina u muzeju, od kojih je 18 provela na mestu direktorke - kao odmazdu zbog njenog odbijanja da umanji značaj vekovne nemačke prošlosti grada i sruši veze sa kulturnim organizacijama u Nemačkoj.
"Muzej održava kontakte sa dijasporom Tilsita", rekla je Špilijova za RSE. "Mi razmenjujemo informacije i imamo veze sa muzejima u Litvaniji. Naš grad se nalazi na granici. Naš geografski položaj nam nameće obavezu da poznajemo i istoriju naših suseda, a istorija našeg grada je prepletena sa njom."
Nedavno je očigledna antinemačka kampanja u Kaljiningradskoj oblasti dospela u međunarodne naslove kada je ruska vlada organizovala online ankete kako bi regionalni aerodromi dobili naziv po istorijskim ličnostima. U gradu Kaljiningradu, koji je nekad bio pruski grad Koenigsberg, rođak nemačkog filozofa iz 18. veka Imanuela Kanta (Immanuel Kant) usprotivio se glasanju. To je izazvalo kampanju protiv njega u kojoj je zapovednik Baltičke flote bio snimljen kako o misliocu govorio sa podcenjivanjem kao o "izdajniku" i autoru "knjiga koje niko od nas nije pročitao".
Zamenik u Dumi Andrea Kolesnik je takođe govorio protiv Kanta, a nepoznati vandali su posuli ružičastu boju na grob filozofa i spomenik u gradu, pre nego što je “Carica Elizabeta Petrovna“, ćerka Petra Velikog, pobedila na aerodromskoj anketi.
Međutim, svađa oko Kanta je bila posebno vidljiv primer u sukobu koji se krčkao najmanje dve godine. Još od 2010. guverner Kaljiningradske oblasti i član“ Ujedinjene Rusije” Georgi Bos javno je predložio obnavljanje naziva Tilsit.
Međutim, od 2016. godine, lokalna državna televizija i nekoliko manjih lokalnih medija redovno objavljuju priče o navodnoj "jezivoj germanizaciji" u regionu.
Takvi izveštaji redovno su prikazivali istoričara Vladimir Šulgina, koji je da ironija bude veća predavao na kaljiningradskom Baltičkom univerzitetu Immanuel Kant, a koji je slao upozorenja.
“Po mom mišljenju, ovi napori imaju sveobuhvatni cilj ", rekao je Šulgin u emisiji u novembru 2016. godine." Da bi oslabili Rusiju na njenoj ekstremnoj zapadnoj granici, kako bi to postigli, kako bi ova predstraža izgubila svoju prirodu i umesto toga postala otvorena oblast, tako da Zapad može ovde da oblikuje javno mnjenje. I šta je ovde interesantno? Da se Kaljiningrad odvoji od Rusije. Zapad ovde nema drugog interesa."
Tokom 2017. godine u izveštajima državnih medija prikazani su Aleksandar Oršulevič i ostali članovi avangardnog Baltičkog ruskog otpora (BARS), malo poznate minorne organizacije koja sebe naziva "nacionalističkom" i "monarhističkom", ali se zalaže za ulazak Kaljiningrada u Evropsku uniju i vraćanje istorijskog imena Koenigsberg. Grupa nije imala skoro nikakav javni profil ili javnu podršku, a četiri člana su uhapšena u leto 2017. nakon TV nastupa. Oni još uvek čekaju suđenje.
Drugi aktivisti u Kaljinjingradu rekli su da se ne slažu sa stavovima BARS-a, ali insistiraju na tome da je grupa nenasilna, da zagovara agresivnu dekomunizaciju i otkrivanje zločina diktatora Josefa Staljina i drugih sovjetskih lidera.
"Nema sumnje da nisu krivi", rekao je aktivista Jakov Grigorjev za RSE u novembru. "Mislim da je njihov slučaj deo pritiska na disidente, jer njihove nacionalne ideje mogu biti popularne među mladima, od kojih vlasti strahuju i pokušavaju da iskorene svaki pokušaj njihovog organizovanja."
Drugi primer navodne germanizacije regiona koji je privukao pažnju je lokalno pivo. Početkom 2016. godine holandski Heineken, vlasnika lokalne pivare, ponovo je pokrenuo proizvodnju piva Koenigsberg, koristeći nemačku verziju imena umesto prethodne rusificirane verzije, Kjonigsberg.
"Sada na prednjoj strani bočice nećete naći ni jednu reč na ruskom jeziku", napisano je u članku na nacionalističkom veb sajtu Russki Mir. "Umesto toga, na dva odvojena mesta ćete naći slogan “Mit respekt zu den Deutschen brautraditionen” ("U skladu sa nemačkom tradicijom piva").
Direktorka istorijskog muzeja Špilijova je pod nadzorom od 2017. godine zbog izložbe povodom obeležavanja 100. godina od rođenja nemačkog pacifističkog pesnika rođenog u Tilsitu, Johanesa Bobrovskog (Johannes Bobrowski). Bobrovski, koji je služio u nemačkoj vojsci na Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata i proveo četiri godine kao ratni zarobljenik u Sovjetskom Savezu, bio je slavljen u Sovjetskom Savezu, uz masovna izdanja njegove poezije.
"Gradske vlasti su bile tamo, diplomate", priseća se Špilijova. "Neki poslanici iz [nemačkog] Bundestaga su došli. Bili su i univerzitetski profesori. Sve je bilo odlično i na najvišem nivou. Ali iznenada su se mišljenja promenila."
Rečeno joj je da zatvori izložbu i zatraženo je da podnese ostavku, jer je jedna od fotografija pokazala Bobrovskog u uniformi nemačke vojske. Odbila je da da ostavku.
"Zato su pokušali da me ucene", rekla je. "Rekli su mi da ću biti osuđena za promociju ekstremizma. To je bilo kršenje svih radnih i administrativnih normi. I dalje sam odbijala da podnesem ostavku, ali su mi dali službeni ukor za navodno 'izobličavanje istorije'".
U junu su zvaničnici u Sovjetskom najavili da će zatvoriti lokalni Istorijski muzej, navodno da bi uštedeli. Špilijova je javno okupila ogorčene građane i vodila kampanju u lokalnim medijima, koja je prisilila zvaničnike da odustanu.
U novembru se u njenoj kancelariji pojavila delegacija koju su činila četiri zvaničnika i ona je otpuštena.
"Naravno, očekivala sam to", rekla je za RSE. "Znala sam da me neće ostaviti na miru."
Špilijova je rekla da je uverena da će se muzej radikalno transformisati.
"Zanimljivo je da je muzej odjednom postao pretnja", rekla je ona. "Borbe se vode kao da je to ključno preduzeće u gradu - neprijateljsko preuzimanje. Šta će se sledeće dogoditi je teško reći."
Njena priča poklapa se sa iskustvom profesorke sociologije iz Kaljiningrada Ane Alimove, lokalne aktivistkinje za zaštitu životne sredine, koja je otpuštena u septembru nakon 20 godina rada. Njen otkaz podstaknut je navodnom anonimnom pritužbom učenika koju je objavio lokalni web sajt Regnum. Student navodno tvrdi da je Alimova promovisala "kaljiningradski separatizam" među svojim učenicima.
"Nije bilo takvog učenika", izjavila je Alimova za RSE. "Želela bih da vidim ovog učenika koji je nekako znao za nepoznatog novinara [Andreja] Vipolzova i web stranicu Regnum, a na njihovoj web stranici čak nema ni adrese".
Prošle godine, kampanja protiv dugogodišnjeg direktora kalinjjingradske Nemačko-ruske kuće Viktora Gofmana optužila ga je za promovisanje nacizma i ekstremizma, zbog navodne "popularizacije" nemačke pesnikinje Agnes Miegel, rođene u Koenigsbergu, koja je bila članica nacističke partije, i za navodne veze sa BARS-om. Gofman je bio oslobođen optužbi na sudu, ali je pretrpeo srčani udar i podneo ostavku. Lokalni saveznik predsednika Vladimira Putina, Genrih Martens, preuzeo je taj položaj.
U intervjuu za RSE, Gofman je rekao da je kampanja protiv njega imala za cilj preuzimanje nezavisne nemačko-ruske kuće.
"Bili smo nezavisni i organizovali smo kulturne događaje koji su okupili sve nacionalnosti", rekao je Gofman. "I zbog toga se mnogo ljudi uznemirilo. Kako bi nešto moglo biti nezavisno u Kalinjingradu?"