Evropi preti “balkanizacija” po ugledu na raspad bivše Jugoslavije, kaže za Radio Slobodna Evropa Meri (Mary) Kaldor, profesorka na Londoskoj školi za ekonomske studije (LSE) i jedan od najpoznatijih pobornika koncepta kosmopolitske demokratije, globalnog civilnog društva i “alternativne” Evrope. Ona ističe da je rasprave oko evra podsećaju na sudbinu jugoslovenskog dinara.
“Mislim da će se nastaviti postepeni proces dezintegracije EU, porast kriminala i etničko nasilje. Predviđam i pogoršanje stanja na Bliskom istoku, što će se negativno odraziti i na Evropu”, kaže Kaldor.
RSE: Kazali ste da je sadašnja ekonomska kriza koja potresa Evropsku Uniju, pre svega političke prirode.
Kaldor: Smatram da postoji veliko nezadovoljstvo ponašanjem političkih elita. Mladi svuda osećaju da niko ne zastupa njihove interese. Oni doživljavaju političare kao egoiste koji su zainteresovani samo za privilegije a ne za javno dobro. U međuvremenu, političari na nacionalnom nivou optužuju EU za svaki problem koji je u međuvremenu nastao, naročito sada u vreme krize, tako da obični ljudi sve više gube poverenja u ovaj zajednički projekat. Stoga je preko potreban evropski odgovor na sadašnje stanje, ali to očito nije lako postići.
RSE: Međutim, taj problem reprezentacije, odnosno predstavljanja, postojao je i pre izbijanja globalne ekonomske krize. Tradicionalna predstavnička demokratija – odnosno Democracy 1.0 – više nije dovoljna da zadovolji sve aspiracije građana čija se uloga svodi na to da jednom u četiri godine izađu na izbore i posle pasivno posmatraju šta rade političari kojima su dali poverenje. Stoga, paradoksalno, mada se demokratija u formalnom smislu širi, njena suština je sve diskutabilnija.
Kaldor: Tačno. Ta kriza već dugo traje. Možda je ekonomska kriza samo zaoštrila i ovu političku. Postoji više razloga. Najpre, učešće i pobeda na izborima postaje sve više tehnička igra tako što političari iskristališu fokus grupe kojima se obraćaju, zatim analiziraju koji argumenti su najpogorniji za njihovo privlačenje. Ne razmišlja se na način – želim da pobedim na izborima jer se zalažem za određenu politiku i nastojaću da pridobijem birače za nju. Umesto toga, političari analiziraju šta se ljudima najviše sviđa i onda u svojim nastupima ističu: građani to žele i u njihovom je interesu. Dakle, političke partije postaju izborne mašinerije, a ne prostor za javnu debatu.
RSE: Nedavno ste izjavili da građani koji protestuju, to ne čine samo zbog ekonomske krize već i zbog nezadovoljstva ponašanjem političara. Međutim, šta je glavni uzrok ekonomske krize. Da li je samo reč o finansijskom spekulativnom kapitalu.
Kaldor: Upravo sam htela da pomenem drugi element krize. To je saglasnost i levičarskih i desničarskih partija oko neoliberalne strategije i nijedna se nije usudila da promeni bilo šta u svojoj politici u trenutku kada je kapital potpuno liberalizovan. To se odnosi i na Evropsku Uniju. Margaret Tačer i Žak Delor (predsednik Evropske komisije od 1985. do 1995) su postigli dogovor o jačanju evropskih integracija u zamenu za jačanje slobodnog tržišta. Evropski projekat nije bio podstaknut tržišnim, odnosno ekonomskim motivima. To je bio pre svega politički, mirovni projekat. Naravno, korišćeni su ekonomski instrumenti za njegovo ostvarivanje, kao što su Zajednica za ugalj i čelik, zajednička poljoprivredna politika, zatim fondovi za strukturalno prilagođavanje. Nakon Mastrihtskog ugovora iz 1992. godine, Evropka Unija postaje tržišni projekat i niko – ni levica niti desnica – ne može da ga dovede u pitanje. To znači da je prostor za političku emancipaciju sada mnogo manji.
RSE: Sada se neoliberalizam, odnosno neobuzdano tržište, okrivljuje za najveću ekonomsku krizu od Velike depresije. Istovremeno, pobornici ovog koncepta smatraju da je nedostatak istinskog tržišta, prevelika državna regulacija i intervencionizam, zapravo ključni vinovnik ekonomskih teškoća.
Kaldor: Ja nisam pobornik državnog intervencionizma u ekonomiji. Jedan od prolema sa kojim se sada suočavamo, jeste rapidno jačanje uloge države, tako da postaje sklerotična, odnosno nije previše efikasna u intervencijama. To, međutim, ne znači da je tržište samo po sebi rešenje. Potrebno je javno, odnosno rešenje u interesu svih. To uključuje jačanje lokalne samouprave, “više Evrope”, odnosno podsticanje evropskih integracija. Problem sa javnim institucijama je u tome što, za razliku od tržišta, one nemaju mehanizam za promene osim kroz demokratski proces, odnosno izbore. Zbog toga su nefleksibilne i rigidne. Međutim, u pojedinim manjim zemljama svedoci smo aktivnije i intezivnije debate, kao i fleksibilnije uloge države, što je omogućilo pravovremenu i efikasnu reakciju na ekonomsku krizu. Primer za to je Švedska. Dakle, nije ključno pitanje da li će država biti manje prisutna, već njena flesibilna i blagovremena reakcija, zato što ne možete imati tržište bez javne intervencije. Pokazalo se da tržište ne može samo po sebi da opstane. To je važna lekcija koju smo naučili iz ove krize. Prevaga tržišne logike drastično je produbila socijalne razlike među ljudima. Dalja proizvodnja, odnosno potrošnja, prema ovom modelu, moguća je samo uz povećanje dugova. To je, uostalom, i uzrok ove krize. Zato bez javne intervencije u redistribuciji prihoda da bi se, na primer, podržala zaštita životne sredine, ni samo tržište ne može da funkcioniše.
RSE: Nedavno je u emisiji Bi-Bi-Si-ja “Hard talk”, čak i jedan predstavnik Londonske berze priznao da je kapitalizam veoma efikasan u stvaranju nove vrednosti, ali ne tako dobar u njenoj redistribuciji. Čini se da od Francuske revolucije nije prevaziđena kontradiktornost između prinicpa jednakosti šansi i slobode, što je vodilo produbljivanju nejednakosti.
Kaldor: Da li sloboda vodi nejednakosti?
RSE: U ekonomskom smislu.
Kaldor: Ako kažete da je sve slobodno, dozvoljeno, onda to vodi kriminalu. To se pokazalo u Istočnoj Evropi. Čak su i tržištu potrebna izvesna ograničenja. U Istočnoj Evropi je vladalo pogrešno uverenje da je tržište sve ono što nije komunizam, a to što nije komunizam da je bio kriminal. Građanima Istočne Evrope se činilo da legalizuju kriminal. Oni tako doživljavaju tržište. Međutim, kapitalističko tržište je počivalo na pravilima, poštovanju moralnih principa i kapitalizam ne može da funkcioniše ako se pretvori u kriminal.
RSE: U pravu ste kada je reč o Istočnoj Evropi. Međutim, to je problem i u takozvanim starim demokratijama. Finansijski kapital je sa procesima globalizacije bez ikakvog ograničenja kružio svetom, izazivajući krize kao što je Azijska 1998. godine. Uzaludni su bili pokušaji da se uvede porez na globalne finansijske transakcije (Tobinov), što je sve vodilo produbljivanju nejednakosti.
Kaldor: Apsolutno se slažem.
RSE: U više navrata ste isticali da dok postoje globalno tržište i institucije, ne postoji globalna demokratija i civilno društvo.
Ne postoje odgovorne globalne institucije. Zbog toga je ova ekonomska kriza u Evropi veoma važna, odnosno pokazatelj šta bi EU trebalo i mogla da postane.
Kaldor: Smatram da je to ključni problem. Ne postoje odgovorne globalne institucije. Zbog toga je ova ekonomska kriza u Evropi veoma važna, odnosno pokazatelj šta bi EU trebalo i mogla da postane. Ne mislim da ona treba da se transformiše u novu nacionalnu državu. Građani starog kontinneta ne žele novu državu, nije nam potrebna supersila po ugledu na SAD. No, EU bi mogla da postane model globalnog upravljanja koji nas može zaštiti od finansijskih spekulacija i doprinese zajedničkom dobru, kao što je sigurnost ljudi, zatim da podstakne demokratiju na lokalnom nivou. Međutim, te evropske institucije moraju biti odgovorne.
RSE: Kako učiniti evropske institucije odgovornim. Možda direktnim izborima?
Kaldor: Direktni izbori su jedna od opcija, ali ne može se svesti na taj mehanizam. Živimo u epohi Interneta i stoga su neophodni novi pristupi koje ne mogu ni da zamislim, kao što mogu mlade generacije koje su mnogo involviranije i stručnije za nove tehnologije koje omogućavaju pristup informacijama i debatu, a što se već dešava.
Kada sam bila mlada, bilo je veoma komplikovano dobiti pristup vladinim dokumentima. Sada su oni dostupni onlajn.
RSE: Problem globalnih institucija je u tome što nisu direktno birane i zato su nereprezentativne, pa se postavlja pitanje njihove odgovornosti. Međutim, svedoci smo i krize demokratije na nacionalnom nivou. Ona se više ne može svesti samo na periodične izbore. Kao što ste rekli na početku, politika je sve više postala tehnika za dobijanje vlasti kao unosnog biznisa a ne stvar principa i vrednosti. Kako osnažiti demokratiju?
Kaldor: Prilično sam skeptična. Ako se osvrnemo na Arapsko proleće, videćete da ne postoji srednja generacija koja bi iznedrila suštinske promene. Naime, revolucije u kojima je srušen socijalizam 1989. godine bile su vrhunac, kruna delovanja generacije koje je u previranjima 1968. godine tražila demokratske promene. Sadašnja mlada generacija koja je pokrenula Arapsko proleće je izvanredna. Sa mnogim mladim demonstrantima sam razgovarala na trgovima. Oni su veoma lucidni, obrazovani i zamiljivi, ali nema ko da prevede njihove sjajne ideje u politiku. Proći će mnogo vremena dok se ne pojavi neko ko će to biti u stanju, a tada će biti teško da se pomenute ideje ostvare.
RSE: Da li je reč o odsustvu vizije ili moći.
Kaldor: I jedno i drugo. Oni nemaju jedinstvenu viziju. Oni nisu pobornici neoliberalizma, zalažu se za slobodu Interneta, posvećeni su sprečavanju klimatskih promena, ali im nedostaje konkretna, artikulisana politika.
RSE: U Egiptu su mladi podstakli pobunu. Na početku su Muslimanska braća bili po strani, da bi na kraju “preoteli” pobedu.
Kaldor: Upravo tako, i to se dešava u svim zemljama zahvaćenih Arapskim prolećem. Ne postoji srednja generacija koja je u stanju da pretoči ideje mlade generacije u političke institucije. Dakle, tek reč je početku procesa, a ne o njegovom završetku, ali će demokratskim snagama u arapskom svetu biti mnogo teže nego generaciji iz 1968. godine, jer predstoji dugotrajan period turbulencija i neizvesnosti.
RSE: Na početku globalne ekonomske krize bilo je dosta protesta u kojima su zahtevane ne samo ekonomske već i političke reforme, kao što je “Okupirajmo Volstrit”. Međutim, ovi pokreti kao da su sada zamrli i povlače se, ustupajući mestu rastućim populističkim i ultradesničarskim snagama, kao što je slučaj Grčke ali i još nekih članica EU.
Kaldor: Ista je situacija i na Bliskom istoku.
RSE: Zašto pokret “Okupirajmo Volstrit” zamire.
Kaldor: Mislite da zamire? Ja mislim da je to samo početak. Smatram da će se mnogo toga tek desiti. Jedini način da se izaže iz ove krize – u šta, nažalost, nisam uverena da će se dogoditi – jeste da Evropska Unija povuče odlučne poteze. Na starom kontinentu se razgovara o uvođenju Tobinovog poreza. Veliki iskorak je ostvaren uvođenjem evroobveznica, ali je nužno stvoriti i fiskalnu uniju. Takođe, nužno je utrostručiti potrošnju u EU.
RSE: Da li će ovi protesti, pre svega u Grčkoj i Španiji, koji su motivisani socijalnim razlozima, ubrzo prerasti u političke pokrete?
Kaldor: Definitivno. Brine me uspon novih levičarskih partija, kao što je Siriza u Grčkoj, koje su skeptične prema Evropskoj partiji, isto kao i ulstradesnica. U ovom trenutku nedostaje istinski, napredni proevropski pokret. Najviše me brine to što sam iz razgovora sa ljudima koji protestuju, shvatila da im je Evropska unija sve manje bitna. Stariji ljudi se sećaju EU kao mirovnog projekta. Stanovnici južne i istočne Evrope i dalje su proevropski orijentisani, jer to vide kao način da ojačaju demokratiju u svojim zemljama. Međutim, ogromna većina mladih doživljava EU kao neoliberalnu birokratiju i, stoga, im nije bitna. Siriza i slične partije uživaju veliko poštovanje u britanskim krugovima koji su, takođe, protiv jačanja evropskih integracija. Dakle, antievropske snage jačaju što je zabrinjavajuće.
RSE: Ne bih išao predaleko sa istorijskim analogijama, kao što je dolazak Hitlera na vlast u uslovima Velike depresije, ali da li postoji opasnost od jačanja novih estremističkih pokreta.
Kaldor: Da, ali ne mislim da će se to okončati u “Hitler varijanti”, već pre nalik bivšoj Jugoslaviji.Mnogo zavisi od stava Nemačke
RSE: Na koji način, da li će se Evropa “balkanizovati”?
Kaldor: Toga se upravo bojim. To što se sada dešava sa evrom podseća na sudbinu dinara. Sve je izraženija kombinacija nacionalizma i kriminala, koja je tipična za Balkan. Kada sam tokom 1990-ih dolazila u bivšu Jugoslaviju, govorili su mi da se tamošnji narodi međusobno mrze. Međutim, ja sam odgovarala: pogledajte ostatak Evrope i tu se narodi ne vole baš previše.
RSE: Možda nije reč o mržnji, već o predrasudama.
Kaldor: Sada postoje strašne antinemačke predrasude u Britaniji, Francuskoj ili Grčkoj, gde se Nemci doživljavaju maltene kao nacisti koji nameću svoju volju ostatku Evrope. Dakle, ja se ne pribojavam toliko scenarija po kojem bi neki novi Hitler došao na vlast, koliko etničkog i kriminalnog nasilja niskog intenziteta. Ono nije možda toliko pogubno, ali ga je teže okončati.
RSE: Kako se desilo da je evro, čije je uvođenje trebalo da ojača projekat EU, sada postao jedan od glavnih uzročnika razdora.
RSE: Pošto nije izvesno formiranje funkcionalne fiskalne unije, jer bi to podrazumevalo prenos dela nacioalnog suvereniteta na Brisel, da li je možda bolja varijanta ukidanja evra, kao što neki predlažu.
Kaldor: To nije dobra opcija. Sećam se veoma dobro kako su u bivšoj Jugoslaviji govorili: hajde, da svako ide svojim putem pa ćemo se opet naći u nekoj formi zajedno. Ukoliko bi se to desilo, onda bi budućnost EU bila prilično mračna i podsećala bi na bivšu Jugoslaviju.
RSE: Da li će Grčka biti prinuđena da napusti evrozonu?
Kaldor: Mislim da je najverovatnija opcija da Grčka uvede drahmu ili vaučere kako bi mogla da plaća zaposlene u javnom sektoru, tako da će to biti postupni process njenog izlaska iz evrozone, a ne naglo napuštanje. Grčka nema dovoljno evra. Zbog toga je na mnogim ostrvima već započela trampa. To znači da će biti sve izraženije paralelno plaćanje i postojanje više valuta.
RSE: Kakva će onda biti sudbina evropskog projekta?
Kaldor: Teško je predvideti. Mnogo toga zavisi od stava Nemačke. Ja sam pesimista. Mislim da će se nastaviti postepeni proces dezintegracije EU, porast kriminala, etničko nasilje. Predviđam i pogoršanje stanja na Bliskom istoku, što će se negativno odraziti i na Evropu.
RSE: Mislite na Siriju i Iran.
Kaldor: Da. To što se dešava u Siriji nije samo građanski rat već i globalni sukob u koji je uključen i Iran, Izrael i drugi. To može voditi izbijanju prvog sveopšteg rata na Bliskom istoku.U previranjima se svi pozivaju na demokratiju
RSE: Da se vratimo zbivanjima unutar EU. Kažete da mnogo toga zavisi od Nemačke. Mislite na njeno insistiranje na štednji dok ostale zemlje potenciraju na merama koje će podstaći ekonomski rast.
Kaldor: Da. Nemačka nepotrebno istrajava na zastareloj ekonomskoj doktrini da zemlje koje duguju treba da reše taj problem štednjom. Taj pristup se možda može primeniti na porodicu, mada nisam ni tu potpuno sigurna. Međutim, u slučaju države ako smanjite potrošnju onda se lišavate i dela prihoda po osnovu naplate poreza, čime se, zapravo, povećava dug. To se upravo dešava u Britaniji čiji dug konstantno raste uprkos velikim rezovima koje je nametnula vlada. Tačno je da u Grčkoj postoji ogroman problem korupcije. Međutim, Nemačka bi trebalo da insistira na reformama a ne na štednji.
RSE: Međutim, u Nemačkoj je veoma izražen strah od inflacije, imajući u vidu bolno istorijsko iskustvo nakon Prvog svetskog rata. Drugo, njeni građani smatraju da ne treba da plaćaju za greške drugih koji se nisu ponašali odgovorno.
Kaldor: Nemci se sećaju hiperinflacije, ali zašto ne pominju masovnu nezaposlenost nakon Prvog svetskog rata. To je još veći problem. Kada je reč o odgovornosti, to ne treba rešavati monetarnim restrikcijama već sankcionisanjem onih koji su prekršili pravila poslovanja.
RSE: Očiti su nedostaci u samom projektu Evropske Unije. Međutim, kako komentarišete nedavnu izajvu predsednika Evropske komisije Barosa, da kriza nije nastala na starom kontinentu već je uvezena iz SAD?
Smeta mi što Nemačka stalno kritikuje, na primer, Španiju zbog ekonomske krize. No, upravo su nemačke banke tome prilično doprinele pumpajući ogromne količine novca u španski sektor nekretnina koji je na kraju doživeo slom.
Kaldor: Tačno je da je kriza nastala u SAD, koje su mogle da priuište sebi veliki dug zbog uloge dolara. Međutim, smeta mi što Nemačka stalno kritikuje, na primer, Španiju zbog ekonomske krize. No, upravo su nemačke banke tome prilično doprinele pumpajući ogromne količine novca u španski sektor nekretnina koji je na kraju doživeo slom. Vlada u Madridu nije imala veliki budžetski deficit.