Piše: Bruce Pannier
Dvoje vodećih zvaničnika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) iznenada je ostalo bez funkcije pošto se produženju njihovih mandata usprotivio Tadžikistan, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Mandati Ingibjorg Solrun Gisladotir (Ingibjorg Solrun Gisladottir), kao šefice OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije, i ljudska prava (ODIHR) i Arlema Dezira (Harlem Desir), kao predstavnika OEBS-a za slobodu medija, istekli su 19. jula.
Oboje su nominovani za drugi trogodišnji mandat, ali je u oba slučaja delegacija Tadžikistana u OEBS-u pomogla da se blokira njihovo ponovno imenovanje. Za oboje se takođe znalo da su iritirali tadžikistansku vladu.
Kancelarije ODIHR-a i predstavnika za slobodu medija su odgovorne za nadgledanje kako se svih 57 članica pridržava obaveza OEBS-a i Tadžikistan nije jedina zemlja koja je bila predmet kritika.
Dozvoljavanje "terorista"
Tadžikistanu se u blokadi produženja mandata Gisladotir pridružila Turska. Obe zemlje su poslale diplomatske note u kojima se navodi da je ODIHR dozvolio "registraciju predstavnika kriminalnih grupa i ljudi koji su počinili teroristička dela" za prisustvo godišnjim Implementacionim sastancima ljudske dimenzije (Human Dimension Implementation Meetings – HDIM).
Turska delegacija na HDIM-u 2017. godine se povukla zbog prisustva predstavnika Fondacije novinara i pisaca (Journalists and Writers Foundation) iz Njujorka, za koju turske vlasti tvrde da je teroristička organizacija povezana s pokretom Fetulaha Gulena. Iz istog razloga je bojkotovala skup 2018. godine.
Turske vlasti optužuju Gulenove pristalice da su pokušale da izvedu državni udar u Turskoj u julu 2016. godine.
Gulen potpuno odbacuje umešanost u državni udar i mnoge organizacije za zaštitu ljudskih prava i pojedine vlade optužile su turske vlasti da koriste državni udar za sveobuhvatnu represiju protiv navodnih političkih protivnika - desetine hiljada ljudi su otpušteni, pritvoreni ili uhapšeni posle državnog udara.
Delegacija Tadžikistana u HDIM-u 2016. godine napustila je skup kada su došli predstavnici Stranke islamske obnove Tadžikistana (IRPT), a zvaničnici Tadžikistana odbili su da učestvuju na konferenciji 2017. godine.
Tadžikistanska vlada optužuje IRPT – umerenu opozicionu grupu koja je ranije bila deo vladajuće koalicije – za pokušaj državnog udara u septembru 2015, iako nema verodostojnih dokaza koji bi podržali tu tvrdnju.
Vlasti u Tadžikistanu iskoristile su državni udar kao izgovor da sud proglasi IRPT – drugu po veličini partiju u zemlji – ekstremističkom strankom, zabrani njene aktivnosti i zatvori mnoge čelnike stranke koji su bili u zemlji.
Tadžikistanske vlasti nastavile su da optužuju IRPT za povezanost s terorističkim grupama bez navođenja konkretnih dokaza.
IRPT je osvojio poslanička mesta na svim izborima od 2000. pa do 2015. godine kada nije dobio nijednog poslanika. Posmatrači ODIHR-a su naveli da je kampanju na izborima 2015. osujetilo "neuravnoteženo izveštavanje državnih medija, negativno izveštavanje o opozicionom IRPT-u", dok je na dan izbora "proces glasanja negativno ocenjen na 21 odsto posmatranih biračkih mesta; što je visok procenat koji ukazuje na sistematske probleme" uz "učestale prijave ozbiljnih prekršaja, posebno u vezi s nepoštovanjem mera koje treba da obezbede da glasaju samo osobe s pravom glasa i da to urade samo jednom".
U završnom izveštaju ODIHR-a o parlamentarnim izborima 2020. u Tadžikistanu, prvom u 20 godina bez učešća IRPT-a, navedeno je da "sistemska kršenja osnovnih političkih prava i sloboda nisu ostavila prostor za pluralističku političku raspravu, a prava opozicija je uklonjena iz političkog okruženja".
"Preterana kritika"
Azerbejdžan se, prema izveštajima, protivio obnavljanju Dezirovog mandata kao predstavnika OEBS-a za slobodu medija zbog, kako Baku tvrdi, Dezirove "preterane kritike situacije sa slobodom govora u Azerbejdžanu".
Razlog Tadžikistana verovatno je sličan. Dezir je nedavno na Tviteru (Twitter) kritikovao tadžikistanske vlasti zbog mera protiv nezavisnih medijskih organizacija, od kojih je poslednja bila blokada nezavisnog informativnog portala Akhbor.com.
A samo nekoliko nedelja ranije, Dezir je osudio fizički napad na novinara Abdula Gurbatija iz nezavisne novinske agencije Azija-Plus i pozvao vlasti da pronađu i kazne napadače.
Grupa od 28 organizacija za medijske slobode, razvoj medija i podršku novinarstvu objavila je saopštenje o odbijanju Azerbejdžana i Tadžikistana da se produži Dezirov mandat. "Poštujemo potrebu za glasanjem konsenzusom svih članica OEBS-a o obnovi mandata", navodi se u saopštenju i dodaje: "Ali shvatamo da je potez Azerbejdžana i Tadžikistana pokušaj da se oslabi suštinska funkcija nadzora (u okviru) tog mandata".
U saopštenju je istaknuto da "kao što je pokazala pandemija COVID-19, obezbeđivanje slobode medija sada je važnije nego ikad ranije".
U jednom članku se navodi da su Dezirovo ponovno imenovanje blokirale "dve najgore zemlje na svetu po slobodi medija".
Slično je reagovao Dejvid Kaje (David Kaye), specijalni izvestilac UN za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja.
I Anje Kalamar (Agnes Callamard), francuska ekspertkinja za ljudska prava i specijalna izvestiteljka za vansudska, brza ili arbitrarna pogubljenja koju je postavio Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
I Rebeka Vinsent (Rebecca Vincent), direktorka međunarodne organizacije Reporteri bez granica.
U jednom članku se ide još dalje: "Blokada Dezira od strane dve države postavlja pitanje da li bi zemljama koje imaju tragične rezultate u zaštiti novinara i slobode medija trebalo dozvoliti da imaju takvu moć na međunarodnim forumima".
Da li će se išta promeniti?
U Tadžikistanu bi u novembru trebalo da budu održani predsednički izbori i jedino pitanje je da li će dugogodišnji predsednik Emomali Rahmon odlučiti da se kandiduje za peti mandat ili će prepustiti funkciju najstarijem sinu Rustamu Emomaliju.
Gotovo je zagarantovano da će i ODIHR i kancelarija za slobodu medija kritikovati izbore, ali sada mora početi proces nominacije novih kandidata i nejasno je kada bi to moglo da se završi.
Da stvar bude komplikovanija, imenovanja Gisladotir i Dezira bili su deo, kako se navodi, "političkog paketa koji je pre tri godine postignut pod austrijskim predsedavanjem OEBS-om", a "postupci Azerbejdžana, Tadžikistana i Turske naveli su druge – uključujući Francusku, Kanadu, Norvešku, Island i Jermeniju – da se usprotive produženju mandata generalnog sekretara (Thimas Greminger) i visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine (Lamberto Zannieri) na sastanku ambasadora OEBS-a u Beču 10. jula".
Tako da sada ima četiri visoke funkcije za koje je potreban konsenzus svih 57 članica OEBS-a da bi se ostvario taj paket.
Tadžikistan je uspeo s vetom na produženje mandata, ali osveta tadžikistanske vlade institucijama OEBS-a koje su je kritikovale verovatno će se pokazati kao Pirova pobeda.
Novi šefovi ODIHR-a i kancelarija za slobodu medija na sličan način će biti u obavezi da ukažu na prekršaje koja tadžikistanske vlasti stalno čine, bez naznaka poboljšanja.
A u ne tako dalekoj budućnosti, dok Tadžikistan bude radio na oporavku od štete koju je ljudima i privredi nanela pandemija COVID-19, vlada bi mogla shvati da ima manje mesta na kojima može tražiti pomoć.