Deljan Peevski je moćan biznismen, medijski mogul i poslanik bugarskog opozicionog Pokreta za prava i slobodu (DPS).
Peevski je godinama bio centralna figura poslovne i političke scene balkanske zemlje u kojoj je rasprostranjena korupcija, a sada je u središtu političkih optužbi koje su navele premijera Bojka Borisova da prošle nedelje rekonstruiše svoj kabinet, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Posle dvonedeljnih antivladinih protesta i tvrdnji da vladajuću stranku GERB iza kulisa kontrolišu Peevski i DPS, Borisov je 23. jula objavio da smenjuje ministre unutrašnjih poslova, ekonomije, finansija i turizma.
Dva dana ranije, vlada Borisova je preživela glasanje o nepoverenju u parlamentu koje je tražila opoziciona Bugarska socijalistička partija (BSP) zbog niza korupcionaških skandala u koje su umešani političari iz GERB-a.
Regionalni koordinatori GERB-a su pre glasanja saopštili da su zahtevali da Borisov smeni ministre unutrašnjih poslova, ekonomije i finansija.
U saopštenju GERB-a 15. jula navodi se da su smene neophodne da bi se "eliminisale insinuacije da GERB i trojku (ministara) direktno kontrolišu DPS i Peevski".
Predsednik Rumen Radev, kojeg podržava BSP, rekao je da "mafija" kontroliše vladu Borisova i politizovano pravosuđe u zemlji.
Ko je "Buca"?
Borisov u potpunosti odbacuje predsednikove tvrdnje. Premijer je, međutim, 16. jula iskoristio nadimak "Šiši" da bi identifikovao ključnu figuru u tvrdnjama o kontroli DPS-a.
Borisov je takođe sugerisao da je prethodna koaliciona vlada BSP-DPS bila pod kontrolom "Šišija". Na pitanje RSE-a da razjasni tu izjavu, pres služba Borisova je odgovorila da se odnosi na "gospodina Peevskog".
"Šiši" dolazi od bugarske reči za "Bucko" i nadimak se na bugarskim društvenim mrežama koristi kada se govori o Peevskom. Izjava Borisova je, međutim, bila prva prilika da je bugarski lider taj nadimak javno izgovorio.
Hristo Ivanov, lider rivalske opozicione koalicije Demokratska Bugarska, tvrdi da su neki ministri u vladi Borisova i ljudi iz pravosuđa pijuni koje su odabrali Peevski i njegova stranka.
Prema Ivanovu, Peevski je iskoristio svoj uticaj iza kulisa da izvrši pritisak na vladu GERB-a da ljude koje je on izabrao postavi na funkcije ministara i u pravosuđu – uključujući državnog tužioca Ivana Geševa i druge tužioce.
Ivanov je pokrenuo nedavni talas antivladinih protesta u Bugarskoj 7. jula, kada je uživo prenosio svoj pokušaj da čamcem pristane na zatvorenu javnu plažu na crnomorskoj obali u blizini kuće za odmor penzionisanog osnivača DPS-a Ahmeda Dogana.
Ivanova su sprečili čuvari koji su, kako kaže Radev, bili iz Nacionalne službe za bezbednost (NSO) koja je odgovorna za bezbednost predsednika, premijera i drugih visokih javnih zvaničnika.
Radev kaže da NSO nema mandat da štiti bivše političare poput Dogana. A Ivanov tvrdi da incident ističe prikrivene veze između vlade Borisova i opozicionog DPS-a.
Ulične demonstracije su se proširile pošto su tužioci 9. jula izvršili pretres kancelarija predsednikovih saradnika, uz tvrdnje da istražuju trgovinu uticajem i otkrivanje državnih tajni.
Demonstranti kažu da su pretresi deo dugogodišnjih zloupotreba zvaničnika GERB-a i politizovanih tužioca protiv svojih rivala.
Radev je 2019. godine pokušao da spreči vladu da postavi Geševa za državnog tužioca u jeku uličnih protesta, s tvrdnjama da će uraditi malo u borbi protiv korupcije na visokom nivou u vladi.
Demonstranti su obećali da će nastaviti proteste sve dok vlada Borisova ne podnese ostavku zajedno s Geševim.
Doganov pokret
DPS tvrdi da zastupa interese etničkih bugarskih Turaka i drugih manjina.
Osnovao ga je 1990. godine Dogan, tada disidentski vođa turskih Bugara kojima su oduzeta prava politikom prisilne asimilacije i masovnim proterivanjima 1980-ih, pod režimom komunističkog diktatora Todora Živkova.
Američke diplomate su hvalile Dogana da je pomogao Bugarskoj da se umanji značajan potencijal za etničke sukobe 1990. spremnošću da postigne politički kompromis sa zvaničnicima bivše bugarske Komunističke partije koja je preimenovana u BSP.
Prava i slobode oduzete etničkim Turcima i pripadnicima drugih muslimanskih manjina vraćene su posle postizanja sporazuma, zajedno s osnovnim pravima svih Bugara.
Bugarska je nakon toga mere protiv pripadnika muslimanskih manjina u doba komunizma priznala kao čin etničkog čišćenja.
DPS je u godinama pod Doganovim vođstvom bio u vladajućim koalicijama s BSP-om, kao i s rivalima BSP-a.
Čak i dok je bio u opoziciji, DPS je imao značajan politički uticaj kao blok u parlamentu koji može promeniti tok glasanja.
Sa 25 od 240 poslanika Narodne skupštine, DSP i dalje ima taj uticaj kao treća po snazi stranka u Bugarskoj iza GERB-a i BSP-a.
Dogan se zvanično povukao s čela DPS-a 2013. On je, međutim, i dalje "počasni predsednik" stranke i ostaje jedna od najmoćnijih političkih ličnosti u zemlji.
Borisov je 2014. Dogana opisao kao "najboljeg političara" u Bugarskoj, navodeći njegove veze s moćnom privatnom medijskom grupom i ključnim ličnostima pravosuđa. "Dogan je bio prvi koji je shvatio da ako ima medijsku imperiju i kontrolu nad pravosuđem, može da vlada (a da formalno nije na vlasti)", rekao je Borisov za informativni portal Mediapool.bg.
"Neprikosnoveni medijski mogul"
"Medijska imperija" o kojoj je Borisov govorio je u vlasništvu 39-godišnjeg Peevskog kojeg je Radio Bugarska 2016. opisao kao "neprikosnovenog medijskog mogula", s kontrolom nad 20 listova, privatnim televizijskim kanalom i informativnim portalima.
Peevski je počeo političku karijeru 2001. kada je imao 21 godinu, kao najmlađi član vlade bivšeg bugarskog kralja Simeona Drugog. Kasnije je ušao u DPS i predstavljao je Doganovu stranku kao zamenik ministra za vanredne situacije 2005. godine.
Kao favorizovani Doganov štićenik, Peevski je brzo izgradio svoje poslovne i medijske kompanije dok je obavljao razne javne funkcije i osvojio mesto u parlamentu kao član DPS-a.
U koalicionoj vladi BSP-DPS 2013. godine je imenovan za šefa Državne agencije za nacionalnu bezbednost. Međutim, podneo je ostavku na tu funkciju posle samo jednog dana usled masovnih protesta zbog njegovog imenovanja.
Do 2016. godine, Peevski je, prema izveštajima, posedovao nekoliko građevinskih firmi i navodno je stajao iza mutnih of-šor kompanija koje poseduju Buglartabak, najvećeg proizvođača i prodavača duvana u zemlji.
Turski Savet za istragu finansijskog kriminala i turska vlada optužili su Bulgartabak da je jedan od najvećih krijumčara cigareta u Turskoj.
Ankara je takođe optužila Bulgartabak da je blisko povezan sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja se nalazi na listi terorističkih organizacija Evropske unije.
Reporteri bez granica (RSF) navode da grupa kompanija pod kontrolom Peevskog pokriva oko 80 odsto štampanih medija u Bugarskoj, kao i privatne televizije i internet portale.
"Korupcija i dosluh između medija, političara i oligarha su rašireni u Bugarskoj", navodi organizacija za medije sa sedištem u Parizu. "Najozloglašenije otelotvorenje ovog devijantnog stanja stvari je Deljan Peevski, koji navodno poseduje dve novine (Telegraf i Monitor), ali takođe kontroliše i televizijski kanal (Kanal 3), internet portale i veliki deo distribucije štampanih medija".
Dotle, navode RSF, vlada Borisova "nastavlja da dodeljuje sredstva EU i javna finansijska sredstva medijskim kućama uz potpuno odsustvo transparentnosti, praktično podstičući primaoce da u svom izveštavanju budu blagi prema vladi ili da se potpuno uzdrže od pokrivanja nekih problematičnih priča".
RSF takođe navodi da je pod vladom Borisova u Bugarskoj povećano "pravosudno uznemiravanje nezavisnih medija".