Srbija bez regionalnih programa na kablu?

U Srbiji je novi Zakon o informisanju već izazvao velika negodovanja, a sada je na pomolu moguća nova ujdruma.

Da li je tačno da bi gledaoci kablovskih televizija u Srbiji mogli ostati bez programa HRT 1, HRT 2, RTL, BN, OBN i crnogroske TV Atlas, pitali smo Gorana Karadžića zamenika predsednika RRA:

„To upravo to znači. Međutim, nismo mi ovde da zabranimo HRT. Molim vas da izbegnemo svaku vrstu senzacionalizma i stavljanja toga u neku političku ravan.“

Na komentar novinara RSE da nije reč o političkim motivima, već o faktičkim posledicama, Karadžić je odgovorio: „Faktički će programi bez autroskih prava za Srbiju ili prestati sa emitovanjem ili će ti programi biti skremblovani.“

Mnoge kablovske televizije koje prenose programe televizija susednih država to rade uprkos tome što nemaju autorska prava za delove programa kao što su filmovi, serije, sportski prenosi, kaže Goran Karadžić.

„Da li je i na jednoj kablovskoj televiziji u Srbiji prisutan satelistki program HRT-a? To je program koji se emituje za ceo svet, on je nekodiran i to je isključivo njihova produkcija. On bez problema može da se emituje i u Srbiji. Ali, njega nigde nema, jer je on neatraktivan“, kaže Karadžić.

Profesor FPN Rade Veljanovski, dobri poznavalac medijske regulative kaže za naš program da je Srbija, kao i druge države regiona, potpisnica Evropske konvencije o prekograničnim televizijama i da je njihova obaveza da omoguće gledanost susednih tv programa. Da bi, u slučaju da preti masovno ukidanje programa televizisjkih programa iz regiona, država morala da reaguje.

„Ako je tačno da je RRA najavila tako nešto, bez obzira iz kog razloga, onda bi to moralo da alarmira celu javnost, jer postoje dokumenti u kojima se insistira da članice Saveta Evrope ne smeju da učine ništa što bi onemogućilo da se TV i radio programi prelivaju preko granica, ako ti programi imaju dozvole u svojim matičnim zemljama“, kaže Veljanovski i dodaje:

„Konvencija o prekograničnoj TV i Direktiva o prekograničnoj TV insistiraju da, ako dođe do sporova, države nađu načina da se to reši, ali da se nikako ne dogodi da se prekine emitovanje programa na teritoriji drugih država.“

GLEDAOCI MNOGO GUBE

Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra za kulturu u Vladi Srbije uverena je da se neće dogoditi da gledaoci u Srbiji ostanu bez kompletnih TV programa iz susednih država, već da će se zabrana odnositi samo na delove programa za koje ne postoje prava emitovanja u celom regionu, kao što su strani filmovi, tv serije i sportski prenosi.

Na naše pitanje da li će se država, kao potpisnica Evropske konvencije, umešati ako se dovedu u pitanje kompletni programi, naša sagovornica je odgovorila:

“Svakako, ali ja pre svega želim da naglasim da sam uverena da se to neće desiti jer su nas iz Radio difuzne agencije obavestili da se pisanje pravilnika koji će regulisati ovu oblast privodi kraju i i ne očekujemo nikakve probleme.”

Darko Broćić, direktor AGB kompanije koja prati medijsko tržiste kaže da 40 odsto domaćinstava u Srbiji ima kablovsku televiziju, a neki delovi Srbije, poput Vojvodine, mogućnost da gledaju TV programe iz susednih država i direktno, bez posrednika. Ipak, gledanost nije tako velika.

„Kada se saberu sve TV stanice bivše Jugoslavije, to je ukupno 3,5 od sto odsto gledanosti. Ali, u svakom slučaju, jedan broj gledalaca prati te programe i oni uzimaju deo ukupnog kolača sa tv tržišta u Srbiji“, objašnjava Broćić.

Naredni dani, možda nedelje, pokazaće šta će se dogoditi na medijskom tržištu Srbije. Hoće li gledaoci samo izgubiti dobre filmove i serije na televizijama susednih država ili i neke od omiljenih domaćih programa ?