Deset godina nakon oružane pobune Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe i serije terorističkih napada na pripadnike vojske i policije, u ovaj region vratili su se mir i stabilnost.
Međutim, dok albanska strana tvrdi da je bezbednosna situacija potpuno stabilna i osporava prisustvo specijalnih snaga MUP Srbije, vlasti u Beogradu ne isključuju opasnosti od novih incidenata u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Avdi Bajrami, komandir Multietničke policije u Preševu, kaže za Radio Slobodna Evropa da se mir i međunacionalna tolerancija vraćaju u ovaj deo Srbije koji je prethodnih godina bio opterećen brojnim incidentima sa nacionalnim predznakom, a kao potvrdu za takvu ocenu navodi podatke za prošlu i ovu godinu.
„Incidenata oružanih nije bilo, a što se tiče ostalih incidenata, nismo zabeležili nijedan međunacionalni sukob od strane Srba na štetu Albanaca ili od strane Albanaca na štetu Srba“, kaže Bajrami.
Obezbeđivanje mira svim građanima
Iako se albanski i srpski zvaničnici sa juga Srbije slažu da je bezbednosna situacija u tom regionu stabilna, uočavaju se izvesne različite nijanse u njihovim stavovima.
Šaip KamberiDok Vujica Stošić, zamenik načelnika Policijske uprave Vranje smatra da je bezbednosna situacija stabilna, ali složena i krhka, zbog postojanja mogućnosti novih terorističkih napada, Šaip Kamberi, predsednik Opštine Bujanovac i zamenik predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije tvrdi da je bezbednosna situacija stabilna i da nema razloga za dalje angažovanje žandarmerije na ovom prostoru.
„Lokalna policija u svojim izveštajima procenjuje da je stanje mirno. Međutim, u nekim drugim segmentima policije se stanje i dalje kvalifikuje kao složeno čime se opravdava dalje prisustvo specijalnih snaga u regionu. Po nama, svako dalje prisustvo specijalnih snaga u regionu može značiti neku vrstu neproglašenog vanrednog stanja, a to može delovati odbojno na strane investitore“, kaže Kamberi.
Od 2009. godine, kada su na ovom prostoru zabeležena dva teroristička napada kada je u Bujanovcu podmetnuta bomba pod automobil pripadnika MUP Srbije, a u Preševu, u stambenoj zgradi u kojoj žive pripadnici žandarmerije, aktivirana eksplozivna naprava, na jugu Srbije nije bilo sličnih incidenata.
Da se mir vraća na krajnji jug Srbije potvrđuje i sve češće angažovanje vojske u civilnim zadacima poput izgradnje puteva, snabdevanja vodom seoskog stanovništva tokom letnjih suša ili pružanja zdravstvene pomoći starim i iznemoglim građanima iz sela u Kopnenoj zoni bezbednosti.
General Milosav Simović, komandant Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije, koja je zadužena i za Kopnenu zonu bezbednosti prema Kosovu, dugačku 117 kilometara, kaže da je vojska tu da očuva mir i pomogne svim građanima bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
„Glavni zadatak Četvrte brigade Kopnene vojske je da obezbedi mir svim građanima Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost. Sve naše aktivnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti usmerene su ka tom zadatku, a život i rad u Vojnoj bazi Jug odvija se redovno. Do danas nismo imali nikakvih problema sa lokalnim stanovništvom, kako srpskim, tako i albanskim“, kaže Simović.
Međutim, dok albanska strana tvrdi da je bezbednosna situacija potpuno stabilna i osporava prisustvo specijalnih snaga MUP Srbije, vlasti u Beogradu ne isključuju opasnosti od novih incidenata u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Avdi Bajrami, komandir Multietničke policije u Preševu, kaže za Radio Slobodna Evropa da se mir i međunacionalna tolerancija vraćaju u ovaj deo Srbije koji je prethodnih godina bio opterećen brojnim incidentima sa nacionalnim predznakom, a kao potvrdu za takvu ocenu navodi podatke za prošlu i ovu godinu.
„Incidenata oružanih nije bilo, a što se tiče ostalih incidenata, nismo zabeležili nijedan međunacionalni sukob od strane Srba na štetu Albanaca ili od strane Albanaca na štetu Srba“, kaže Bajrami.
Obezbeđivanje mira svim građanima
Iako se albanski i srpski zvaničnici sa juga Srbije slažu da je bezbednosna situacija u tom regionu stabilna, uočavaju se izvesne različite nijanse u njihovim stavovima.
„Lokalna policija u svojim izveštajima procenjuje da je stanje mirno. Međutim, u nekim drugim segmentima policije se stanje i dalje kvalifikuje kao složeno čime se opravdava dalje prisustvo specijalnih snaga u regionu. Po nama, svako dalje prisustvo specijalnih snaga u regionu može značiti neku vrstu neproglašenog vanrednog stanja, a to može delovati odbojno na strane investitore“, kaže Kamberi.
Od 2009. godine, kada su na ovom prostoru zabeležena dva teroristička napada kada je u Bujanovcu podmetnuta bomba pod automobil pripadnika MUP Srbije, a u Preševu, u stambenoj zgradi u kojoj žive pripadnici žandarmerije, aktivirana eksplozivna naprava, na jugu Srbije nije bilo sličnih incidenata.
Da se mir vraća na krajnji jug Srbije potvrđuje i sve češće angažovanje vojske u civilnim zadacima poput izgradnje puteva, snabdevanja vodom seoskog stanovništva tokom letnjih suša ili pružanja zdravstvene pomoći starim i iznemoglim građanima iz sela u Kopnenoj zoni bezbednosti.
General Milosav Simović, komandant Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije, koja je zadužena i za Kopnenu zonu bezbednosti prema Kosovu, dugačku 117 kilometara, kaže da je vojska tu da očuva mir i pomogne svim građanima bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
„Glavni zadatak Četvrte brigade Kopnene vojske je da obezbedi mir svim građanima Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost. Sve naše aktivnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti usmerene su ka tom zadatku, a život i rad u Vojnoj bazi Jug odvija se redovno. Do danas nismo imali nikakvih problema sa lokalnim stanovništvom, kako srpskim, tako i albanskim“, kaže Simović.