Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sedamdeset godina od rođenja Jozefa Brodskog


Jozef Brodski u Njujorku
Na današnji dan pre 70 godina rođen je Jozef Brodski, jedan od najvećih ruskih pisaca svog vremena.

Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1987., a 1991. glavno priznanje u SAD za poeziju.

Brodski je rođen u Lenjingradu (Sankt Petersburgu) 24. maja 1940. i kao dete je preživeo nacističku opsadu. Napustio je školu kada mu je bilo 15 godina.

Radio je u mlinu, zatim kao ložač, onda u sobi za dezinfekciju u mrtvačnici. Sam je učio engleski jezik i bio zaokupljen američkom poezijom.

Počeo je da piše poeziju u 18. godini i postao član neformalne grupe književnika u Lenjihngradu u kojoj su bili i Dmitriji Bobišev, Anatolij Naiman. Na kraju je privukao pažnju i velike ruske pesnikinje Ane Ahmatove, koja je nazivala njegove stihove „očaravajućim“.

Brodski je uhapšen 1964. i optužen za „društveni parazitizam“. Poslat je u petogodišnjih interni egzil u Arhaangelsk.

Tokom čuvenog dijaloga na suđenju, sudija je pitao Brodskog šta je po zanimanju. Odgovorio je „Pisac i prevodilac“. Sudija je onda upitao: „Ko vas je učlanio u redove pesnika?“ Brodski je odgovorio: „Niko. Ko me je upisao kao pripadnika ljudskog roda?“

Sudija je ukazao da Brodski nije čak završio ni višu školu. Međutim, slavni pisac je odgovorio: „Mislim da to nije pitanje obrazovanja, već dolazi od Boga“.

Nakon 18. meseci egzila, ukinuta je kazna Brodskom zbog protesta poznatih umetnika, uključujući ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča i francuskog filozofa Žan Pol Sartra (Jean-Paul Sartre).

Brodski je 1972. godine prognan iz Sovjetskog Saveza. U pismu tadašnjem lideru Leonidu Brežnjevu, Brodski je istakao da oseća „gorčinu“ zbog proterivanja iz domovine, dodajući da „Iako nisam više građanin Sovjetskog Saveza, i dalje ću biti ruski pesnik“.

Nakon kratkog boravka u Beču i Londonu, Brodski je otišao u SAD, čiji je državljanin postao 1977. Predavao je književnost na različitim univerzitetima, uključujući na Univerzitetu Kolumbija i Mičigen.

Dodeljen mu je počasni doktorat prestižnog Univerziteta Jel (Yale) 1978. Tri godine kasnije dodeljeno mu je priznanje kao „geniju“ Fondacije Džon i Ketrin Mekartur (John D. And Catherine T. MacArthur).

Pasionirani pušač, Brodski je dva puta bio podvrgnut operaciji srca. Umro je od srčanog udara 1996 u svom domu u Njujorku.
Intervju sa Brodskim

U intervjuu novinaru ruskog servisa Radija Slobodna Evropa Igoru Pomerancevu 1981. godine, Jozef Brodski je govorio o čuvenom engleskom pesniku Džonu Donu (John Donne), povodom 350. godišnjice njegove smrti.

Don je smatran ne samo jednim od najvećih pesnika već i 200 godina ispred svoga vremena. Brodski je prevodio Donove poeme na ruski a napisao je „Veliku elegiju Džonu Donu“.

Sovjetski istoričari su tretirali Dona kao retrogradnog pesnika, koji pravi otklon od progresivnog, afirmativnog životnog duha Renesanse.

Brodski je takav prisup okarakterisao kao besmislen.

„Nije jasno šta podrazumevamo pod ’Renesansom’. Po pravilu, misli se na slike sa nagim telima, modele umetnika, pokrete masa, bogatstvo, obilje, nešto što je prepuno života i radosti. Međutim, daleko od toga da je ’Renesansa’ bila prepuna radosti. U osnovi, to je bilo doba kada je dogma, pre svega crkvena, prestala da zadovoljava ljude i postala je predmet izazova i preispitivanja," rekao je Brodski.

„Za ’Renesansu’ se vezuje procvat sekularnih nauka, heliocentrični sistem je stekao pravo građanstva – tačnije umesto Zemlje Sunce je postalo centar univerzuma...Sve to je našlo odjeka u Donovim radovima....Ti kvaliteti su privlačili i odbijali publiku od Dona. Njegov stil, koji je na neki način odbijao čitaoce, nastajao je kao reakcija na italijanske pesnike, kao što je Petrarka. Čak je Šekspi bio uglancan i laskav u odnosu na Dona...No, temama koje pokreće, sa njegovom sumnjičavošću, dvojnošću njegove svesti – Don je i pesnik našeg vremena. Problemi o kojima je tada govorio i dan danas su aktuelni, naročito za čoveka koji živi u vremenu obilja informacija...“
XS
SM
MD
LG