Dostupni linkovi

Nakon što se na najvišem političkom nivou dogodio neuspeh, dogovaranje prvog susreta novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića i njegovog kolege iz Srbije Borisa Tadića, spušteno je na, može se reći, opštinske nivoe.

Naime, inicijativu za susret dvojice državnih čelnika dao je gradonačelnik Vukovara Željko Sabo, uz predlog da se dvojica predsednika prvi put rukuju baš u gradu koji je 1991. godine sravnjen sa zemljom pod naletom brutalne sile tadašnje JNA i srpskih dobrovoljaca, stavljenih u službu Miloševićeve šovinističke politike.

Podstaknut pozitivnim posleratnim primerima gradonačelnik Vukovara Željko Sabo veruje da postoje razlozi i izvan teške prošlosti iz devedesetih koji obavezuju dvojicu predsednika da dođu u Vukovar. On podseća da posle rata:

“Nije bilo bilo kakve odmazde ili nekih osveta. Zato bi to sigurno bila još jedna jasna poruka koju bi ta dva predsednika poslala iz Vukovara. Rekao bih u ime obeležavanja i proslave mira koji u ovom trenutku sigurno krasi Vukovar.”

Ideju o susretu na najvišem nivou Sabo je izneo u utorak kada se u baš u Vukovaru našao sa gradonačelnikom vojvođanske opštine Stara Pazova Goranom Jovićem. U izjavi za RSE i Jović napominje da Vukovar danas nudi mnogo primera suživota, te da zbog toga podržava ideju svog kolege:

“Bio sam u Vukovaru gde je gradonačelnik pripadnik stranke predsednika Josipovića SDP-a, a zamenik gradonačelnika je Srbin, Dejan Drakulić. Oni sasvim normalno sarađuju. Bio sam gost i Opštine Borovo gde je predsednik opštine srpske nacionalnosti. Tako da mislim da su tamo međunacionalni odnosi mnogo bolji nego što mi ovde imamo utisak.”

SDSS protiv ideje


No, predsednik Tadić poodavno je informisan o želji da ga vide u Vukovaru. Ne samo da je tako nešto još 2006. godine predlagao bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, nego nam je i sam Željko Sabo ispričao kako je takav predlog izneo i kada je prošle godine na trećoj konferenciji podunavskih zemlja sreo potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića:

“Tada sam prišao gospodinu Božidaru i u razgovoru sa njim sam prvi put izrekao tu inicijativu. Rekao je da je to vrlo interesantno i da će o tome razgovarati sa predsednikom Borisom Tadićem. Međutim, prošlog meseca je bila Četvrta konferencija podunavskih zemalja u Budimpešti i tada sam se opet sa njim sreo. Rekao mi je da je izneo moj predlog gospodinu Tadiću, kao i da se on o njoj na neki način pohvalno izrazio, ali da u svakom slučaju predstoje razgovori na državničkim nivoima o tome da li će do toga i doći.”

Vojislav Stanimirović, Foto: Enis Zebić
Ipak, ne treba isključiti ni da Sabo u ime predsednika Josipovića, obojica su u SDP-u, pokušava da pronađe način za što bezbolnije prevazilaženje jaza između dvojice predsednika. Zbog jake političke pozadine njegovog gesta, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović ga smatra pre svega politikantskim, pa i nerealnim:

“To bi bilo isto kao kada bih ja sada preduzeo kao predsednik jedne stranke inicijativu da se u Vukovaru sretnu Barako Obama i Putin, ili nešto slično.”


Iz Kabineta Borisa Tadića za sada nema odgovora. Ipak, odatle su stizali signali da Beograd neće dodatno zaoštravati odnose ni nakon što se Zagreb, oličen u novom predsedniku Josipoviću, preterano nije obazirao na Tadićevo odbijanje da prisustvuje njegovoj inauguraciji zato što je na istom mestu bio i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i to kao predsednik države koju je Hrvatska priznala.

Ratne rane

Dakle uprkos tome, predsednik Političkog sveta Tadićeve Demokratske stranke Dragoljub Mićunović prvi je najavio susret Tadića i Josipovića. U našem jutarnjem programu za Srbiju govorio je o tome koliko za tako nešto Vukovar - dolazi u obzir:

“Prvo treba da se dogovore o tome da se sastanu. Dakle mi još nemamo saglasnost o terminu kad će se sastati. Pa kad se to dogovore, onda je svako mesto dobro.”


RSE: Vukovar?

Mićunović:
Kažem svako mesto je dobro ako se dogovore da se sastanu. Mislim da bi to naravno imalo i neku simboliku.

I ne samo simboliku već i trenutak za ponovno postavljanje neprijatnih ali problema na kojima se mora raditi. Predsednica Gradskog veća Vukovara i funkcionerka HDZ-a Zdenka Buljan napominje da je taj grad upućen na saradnju sa Srbijom, te da je saradnja sa opštinom Bač već uspostavljena. Ali, ukoliko do susreta dođe, najpogođenijim Vukovarcima se moraju dati odgovori:

Vukovar u septembru 1992. godine
“Jer još uvek 351 osoba se vodi kao zatočena i nestala. Radi se o braniteljima i civilima. Dakle ukoliko do toga susreta dođe, ono što očekujem, je da se tome da jedna velika pažnja. Pre svega zbog porodica koje najteže žive sa tom svojom žrtvom.”

Zbog dubine problema o kojima govori i Zdenka Buljan, Vojislav Stanimirović nije siguran da je Vukovar pravo mesto za otpočinjanje nove ere u (trenutno pre svega zbog Kosova) veoma zaoštrenim odnosima Srbije i Hrvatske:

“U Vukovar će doći mnogi novinari, otvoriće se mnoga pitanja – pitanja nestalih, pitanja rušenja Vukovara, pitanja imovine, pitanja zauzetih stanova, pitanja granica i tako dalje. Oni to sigurno moraju raditi u jednoj drugačijoj ležernijoj atmosferi. Ta pitanja jesu aktuelna i mi smatramo da oni to moraju početi da raspravljaju, ali to za sada nije Vukovar.”

Tokom tromesečne opsade grada, a potom ulaska jedinica bivše Jugoslovenske narodne armije, poginulo je, procenjuje se, između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto jednog od najlepših barkonih gradova Slavonije.

Ovakve slike i danas obavezuju, uveren je analitičar Tomislav Žigmanov, pre svih predstavnike vlasti u Srbiji:

“Postoji određena vrsta nesrpemnosti da se taj zločin prizna u svojoj težini. Iz rečenog se vidi da bi predlog za Beograd bio i više nego trnovit. Tim pre što bi bilo za pretpostaviti da bi se od Tadić u slučaju dolaska u Vukovar, barem bi tako bilo iz rakursa očekivanja u Republici Hrvatskoj, očekivalo da se ode na Ovčaru da se kažu reči izvinjenja. A bojim se da u sadašnjoj konstalaciji odnosa, u Srbiji za to nije vreme.”


*****
Pročitajte i ovo:
Susret predsjednika kad se stvore uvjeti
Srbija na potezu u odnosu sa Hrvatskom
Josipović kolateralna šteta srbijanske unutarnje politike
Dobra parlamentarna suradnja Hrvatske i Srbije
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG