Da li će Srbija NATO-u opet reći "ne"

Novoj Vladi Srbije stigla je ponuda iz Bele kuće za proširenje saradnje sa NATO savezom. Sadašnji stav Srbije je vojna neutralnost, a saradnja sa vojnom alijansom je svedena na Partnerstvo za mir. Smatra se da postoje dve struje u sadašnjoj Demorkatskoj stranci, jedna koju predvodi ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je dosta učinio za jačanje saradnje Vojske Srbije sa Amerikom, i druga - tvrda struja - koju predvodi ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i koji je apsolutno protiv ne samo učlanjenja već i daljeg produbljivanja saradnje sa NATO savezom.

Javnost u Srbiji, kako se procenjuje zbog bombardovanja 1999. godine kao i straha da bi to dovelo do situacije da Beograd prizna Kosovo i poremetilo odnose sa Rusijom, velikom većinom se protivi ulasku u NATO.

Savetnica za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Baraka Obame, Elizabet Šervud Randal, poručila je da će Srbiji posle izbora biti ponuđeno da proširi saradnju sa Severnoatlantskom alijansom. Prva reakcija je stigla od sadašnjeg ministra za inostrane poslove Vuka Jeremića.

"Ja mislim da mi imamo adekvatan nivo saradnje sa NATO savezom. Mislim da nam ne treba veći stepen, a bilo bi loše da imamo manji. Naša politika je politika vojne neutralnosti, ta politika je nešto na šta nas obavezuje Narodna skupština, jer mi smo doneli Rezoluciju o vojnoj neutralnosti i mislim da je to bio dobar korak i da ga ne bi trebalo menjati. Govorim za sebe. Nisam siguran ni da će u budućnosti doći do promene, ali moj glas će u svakom slučaju ići za vojnu neutralnost", kaže Jeremić i dodaje:

"Što se NATO-a tiče, on je doživeo praktično fijasko u Avganistanu, mislim da nema baš mnogo čime da se pohvali ni kad je reč o Iranu, intervencija u Libiji je pokazala dosta velike slabosti. I ljudi iz NATO-a kao i međunaordna analitička javnost raspravlja o tome kakva je budućnost Alijanse. Ja mislim da mi sa te strane nemamo razloga da žurimo."

Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije misli da je ponuda iz Bele kuće na liniji onoga što se sada dogovara sa Makednijom.

„To je proširena saradnja po modelu kakav već imaju Finska, Švedska, dakle zemlje koje se graniče sa Rusijom. To nije dirkektno članstvo u NATO-u, ali je saradnja Vojske sa Alijansom mnogo konkretnija. Na primer, uključivanje naših jedinica sa NATO u raznim regionima sveta. Sve zavisi kako će na to reagovati naša država. U ovom trenutku to možemo da razumemo kao pruženu ruku, a videćemo posle izbora ko je taj koji je spreman na to ili potpuno nespreman. Imamo stranke u igri čiji je glavni program NE u NATO. Treba sačekati izbore, pa videti da li je ta vrsta saradnje uopšte realna. Ili ćemo i dalje voditi neutralnu politiku koja, praktično, ne znači ništa“, kaže Živulović.

Živulović: Igra mešetara

Danas samo 10-ak odsto građana podržava ulazak Srbije u NATO podseća Aleksandar Mitić, direktor Centra za strateške alternative Mitić, predstavnik dela stručne javnosti koja se protivi približavanju Vojnoj alijansi i komentariše najnoviji poziv na saradnju sa NATO savezom.

„Oni su poslednjih godina pokušavali da Srbiju politikom malih koraka uvuku što dublje u NATO integracije. Međutim, to im nije u potpunosti uspelo. Pitanje je da li će se uopšte integracija u NATO nastaviti, da li uopšte postoji takav interes u Srbiji. Moje je mišljenje da ne postoji apsolutno nikakav interes da se Srbija dalje integriše u NATO. Ne govorim samo o istorijskom aspektu već i o ekonomskim i političkim interesima, uključujući i činjenicu da bi takve dublje inetgracije itekako oštetile vrlo bitnu saradnju koju Srbija ima sa Ruskom Federacijom. Mislim da će biti jako teško onima koji guraju Srbiju dublje u NATO da taj naum i ostvare, jer je podrška NATO-u u srpskom javnom mnjenju izuzetno, izuzetno niska“, kaže Mitić koji očekuje da se takvo opredeljenje nastavi.

Ima mnogo prednosti čvršća saradnja sa NATO savezom, kaže Vladan Živulović i negira tvrdnju da bi to pokvarilo odnose sa Rusijom.

„Prisni odnosi sa Rusijom ne mogu da se raskinu našim članstvom u NATO, jer mi nismo direktna pretnja Rusiji. Mi nismo na granici sa tom zemljom. Više je to igra nekih ovdašnjih mešetara koji pokušavaju da prikažu da ćemo izgubiti prijateljstvo sa Rusijom. Ne, to nije tačno", tvrdi Živulović i dalje objašnjava koje su prednosti čvršće saradnje sa Alijansom u situaciji kada Srbiju čeka najmanje deset godina do punopravnog članstva u EU.

„NATO nije samo vojna već i ekonomska i politička alijansa. NATO predstavlja tržište od 900 miliona ljudi, tako da nam se otvaraju brojne mogućnosti za našu, ne samo namensku industriju, to je šansa da se uključimo u to tržište i da imamo od toga benefit. I to bi, po nama u Atlantskom savetu, bila ključna stvar. Ulazimo na tržište mnogo pre nego u EU, imamo preporuku za EU, ubrzavamo proces ka EU... Tako da bi to trebalo uraditi, bez obzira na kritike da gubimo samostalnost, što nije tačno“, objašnjava Živulović.

Srbija je krajem novembra 2006. godine na samitu NATO u Rigi primljena u "Partnerstvo za mir", vojno-politički program NATO-a. Parlament Srbije je 2007. godine usvojio Deklaraciju o neutralnosti.