Jedan učenik srednje škole u junu je pronašao obezglavljeno i raskomadano telo u reci Mga nadomak Sankt Peterburga, drugog po veličini ruskom gradu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Koristeći serijske brojeve grudnih implanta irske proizvodnje pronađene u telu, policija je identifikovala žrtvu kao Džamšuda Hatamžonova (23), transrodnu seksualnu radnicu iz Uzbekistana koja je više volela ime Tamara. Nestala je u Sankt Peterburgu pet meseci ranije, u noći između 12. i 13. januara.
Prošle nedelje sud je odobrio hapšenje 53-godišnjeg glumca i pozorišnog producenta Jurija Janovskog u vezi s tim slučajem. Istražitelji tvrde da je Janovski bio poslednji klijent Hatamžonove i da ju je ubio u hotelu u Sankt Peterburgu koristeći nož i testeru.
Slučaj, koji su gotovo ignorisali lokalni mediji, ističe ranjivost transrodnih osoba u Rusiji, posebno onih koji su došli u tu zemlju da bi izbegli još opasniju netrpeljivost u svojim matičnim zemljama, kažu aktivisti.
"Žrtva je bila transseksualna seksualna radnica, osoba koja je preživljavala baveći se komercijalnim seksom", rekao je Džoni Džibladze, koordinator za podršku transrodnim osobama u sanktpeterburškoj LGBT organizaciji Vihod (Izlaz). "To je uobičajena priča za transrodne žene iz obližnjeg inostranstva, posebno centralne Azije. U Uzbekistanu ne postoji procedura za promenu dokumenata transrodnih osoba."
U svojim matičnim zemljama mnoge trans osobe se suočavaju s homofobijom, kao i s neprijateljstvom i nasiljem svojih rođaka koji se osećaju "obeščašćeno".
"Ponekad, ako priča izađe u javnost, (rođaci) ih mogu čak i ubiti", dodao je Džibladze.
Nerado obraćanje policiji
U Rusiji, međutim, transrodne osobe iz drugih zemalja često se nađu u osetljivoj situaciji, kao žrtve i homofobije i ksenofobije.
"Svakih 90 dana moraju da odlaze u svoje matične zemlje (prema ruskom migracionom zakonu)", rekao je Džibladze. "To košta, a na granici takođe mogu biti žrtve pograničnih i carinskih službenika... Te žene s muškim pasošima mogu biti krivično gonjene po dve tačke - kršenju migracionog zakona i pružanja seksualnih usluga. A deportacija u Uzbekistan znači petogodišnju zabranu ponovnog ulaska u Rusiju."
Zbog svoje neugodne situacije transrodne osobe često nisu voljne da se obrate policiji, čak i u slučajevima kada im je život u opasnosti.
"Za njih država predstavlja veću pretnju, čak i od najbezumnijih klijenata", rekao je Džibladze.
"Znamo ljude koji su poznavali ovu ubijenu trans ženu, koji su živeli s njom i, najverovatnije, radili s njom", dodao je Džibladze. "Ali niko od njenih poznanika nije spreman da svedoči na sudu ili čak da prizna da je poznavao žrtvu."
"Niko ne zna šta se dogodilo između ubijene trans žene i njenog klijenta", dodao je on. "Ali najvažnija stvar jeste da čak i da joj je pretio, ona nije mogla da se obrati policiji, od koje se skoro izvesno plašila više i od najagresivnijeg klijenta".
Izveštaj Vihoda o LBGT zajednici u Sankt Peterburgu 2019. ustanovio je da velika većina od 342 osobe ispitane u anketi policiji nije prijavila slučajeve diskriminacije ili nasilja iz mržnje. Pedeset i četiri odsto je reklo da ne veruje da će im policija efikasno pomoći; 37 odsto je reklo da izbegava svaku interakciju s policijom; 18 odsto je reklo da ne želi da razgovara s policijom o svojoj seksualnoj orijentaciji ili transrodnom statusu, dok je devet odsto reklo da strahuje da će ljudi koji su ih kinjili saznati da su se obratili policiji i da će situacija biti još gora.
Agresija "trans panike"
Transrodni seksualni radnici često nailaze na bes klijenata koji se osećaju posramljeno posle interakcije s njima, rekao je psiholog Dmitrij Isajev.
"On ne voli takva osećanja i ne prihvata ih u sebi", rekao je Isajev za RSE, opisujući fenomen koji je poznat pod terminom "trans panika". "Uništavajući objekat svoje želje, on pokušava da uništi svoj negativ. Taj mehanizam dovodi do toga da transrodne osobe budu objekat agresije. Ne znamo koliko ih svake godine u Rusiji bude ubijeno. Dva ili tri slučaja se identifikuje svake godine, ali je jasno da je mnogo njih skriveno u opštoj statistici ubistava."
"Mnoge trans žene su primorane na seksualni rad jer ne mogu da nađu drugi posao", rekla je trans žena iz Sankt Peterburga Jekaterina Mesoroš. "A to okruženje je generalno opasno i ispunjeno nasiljem, čak i bez elementa transfobije. I sama sam se susretala sa slučajevima trans panike i agresije koja dolazi s njom."
Aleksej Sergejev, koordinator Alijanse heteroseksualaca i LGBT za ravnopravnost, rekao je da transrodne osobe često naileze na netoleranciju čak i unutar LGBT zajednice.
"Nedavno sam sreo čoveka iz Kirgistana koji je gej, ali koji ne prihvata transrodne ljude", rekao je Sergejev. "Rekao je da bi ih sam predao da budu pogubljeni. Transfobija ostaje prilično jaka čak i unutar LGBT zajednice."
Aktivista Džibladze opisuje transrodne osobe kao "jednu od socijalno najranjivijih manjina u Rusiji, posebno one koji ne mogu da promene svoja dokumenta".
"Godinama ne mogu da dobiju zvaničan posao prosto zato što se njihov izgled ne poklapa s onim u njihovim pasošima", rekao je on. "Njima preostaje samo najopasnija aktivnost - komercijalni seksualni rad."