Petnaest godina nakon rata, odnosi Srba i Bošnjaka i etnička distanca između dva naroda i dalje su problem kojim se u Beogradu malo ko bavi. Zato je iznenadila poruka srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da je konačno stigao “istorijski trenutak” poboljšanja odnosa i zajedničkog rada na ostvarenju ciljeva.
"Prošli smo kroz jedno teško vreme i naša budućnost mora da bude zajednička, jer je i naša prošlost bila zajednička”, rekao je ministar Jeremić posle razgovora sa šefom diplomatije Turske u Novom Pazaru i najavio istorijski trenutak za poboljšanje sveukupnih odnosa između Srba i Bošnjaka na Balkanu.
Prema njegovim rečima, Srbi i Bošnjaci su pokazali da mogu da budu prijatelji i da rade zajedno na ostvarenju zajedničkih ciljeva i interesa:
"Potrebno nam je jedinstvo u državi, potrebno nam je jedinstvo među partijama, potrebno nam je jedinstvo među ljudima."
Nema ništa od praznih reči
Je li reč o diplomatskoj floskuli ili iskrenoj nameri Srbije da konačno usmeri pažnju na rešavanje ovog dugo potiskivanog problema?
Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban In, uverena je da je u pitanju ovo prvo. A da u Srbiji ne postoji volja da se radi na rešavanju ovog problema najbolje dokazuje odnos vlasti prema Bošnjacima u vlastitoj državi:
"Ja lično mislim da Srbija ništa nije uradila da poboljša odnose između Srba i Bošnjaka i, generalno, prema manjinama, Srbija ima katastrofalan odnos. Odnosno, srpska politika i srpske vlasti imaju jedan totalno ignorantski odnos prema manjinama, oni samo pričaju i ništa ozbiljno ne rade da podignu stvarno kvalitet života manjina. Odnosno, školski sistem, ono što mediji rade, jeste i dalje samo produbljivanje, da kažemo, zida. Ja zaista, kao građanka ovog dela Srbije, od praznih reči nemam ništa - niko od nas ovde nema ništa."
S druge strane, Munir Poturak, potpredsednik vladajuće Sandžačke demokratske patrije ocenjuje da se Beograd sve više okreće ovom delu Srbije. No, da li bi rešavanje njihovih problema moglo doprineti poboljšanju odnosa Srba i Bošnjaka na Balkanu šire je i kompleksnije:
"Ja mogu da kažem ono što je dole u Sandžaku, kod nas, da su odnosi između nas Bošnjaka i naših komšija Srba uvek bili nekako komšijski, zaštitnički. Za mene je to dobar signal. Da nisu naučili jedni sa drugima na samom Balkanu – pitanje koje ste vi postavili – je pitanje na koje ja ne bih mogao tek tako da odgovorim. Jer, u osnovi, postoje odnosi Bošnjaka u Bosni prema Srbiji. To su već dve zemlje opterećene nekim nasleđima iz prošlosti, ali, u suštini, vidim da se stvari popravljaju. Teško žive građani i u jednoj i u drugoj državi."
Etničke distance ne mogu da opstanu
Iako istraživanja nisu skoro rađena, ogroman broj rodbinskih veza, prema rečima Srđana Bogosavljevića iz agencije Stratedžik marketing, ne može stvoriti toliku distancu između dva naroda. Mogu je, međutim, produbljivati potezi političara:
"Možemo uzeti statističke podatke iz 1991. godine i videti koliko je bilo mešovitih brakova između Srba i Bošnjaka. Toga je bilo toliko mnogo da ne može etnička distanca biti prevelika. Ja sam svojevremeno takođe vadio taj broj mešovitih brakova, bilo ih je oko 700.000 između Srba, Hrvata, i Bošnjaka. To je toliko veliki broj. Pazite, 700.000 ljudi u braku, to znači – odmah množite sa četiri, broj relacija, to su najbliže rođačke relacije – to je trećina svakog od tri naroda. Tako da, etničke distance mogu da nastanu zbog političkih razloga, ali ne mogu da opstanu."
A razlozi koje daju političari su brojni. Upravo zato Aida Ćorović u najavama ministra Jeremića ne vidi ništa više od praznih reči. Teški ožiljci ratova iz protekle decenije, čiji su Bošnjaci bili najveća žrtva, nisu pitanje sa kojim je Srbija spremna da se suoči:
"Nijednog trenutka nismo zapravo krenuli da se ozbiljno suočavamo s prošlošću. Nama to strašno opterećuje odnose sa Bošnjacima u Bosni, sa Bošnjacima u Hrvatskoj, ali pre svega u Bosni. Drugo, petljanje u Republiku Srpsku i pravljenje stalne tenzije – kao otcepiće se Republika Srpska pa ćemo je pripojiti Srbiji. A ako slučajno sandžaklije naprave sastanak u Sarajevu, odmah frka – otcepljenje, ljudi šta je ovo! Dakle, problem su ta dvostruka merila, jedna važe za Srbe, druga važe za ostale."
"Prošli smo kroz jedno teško vreme i naša budućnost mora da bude zajednička, jer je i naša prošlost bila zajednička”, rekao je ministar Jeremić posle razgovora sa šefom diplomatije Turske u Novom Pazaru i najavio istorijski trenutak za poboljšanje sveukupnih odnosa između Srba i Bošnjaka na Balkanu.
Prema njegovim rečima, Srbi i Bošnjaci su pokazali da mogu da budu prijatelji i da rade zajedno na ostvarenju zajedničkih ciljeva i interesa:
"Potrebno nam je jedinstvo u državi, potrebno nam je jedinstvo među partijama, potrebno nam je jedinstvo među ljudima."
Nema ništa od praznih reči
Je li reč o diplomatskoj floskuli ili iskrenoj nameri Srbije da konačno usmeri pažnju na rešavanje ovog dugo potiskivanog problema?
Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban In, uverena je da je u pitanju ovo prvo. A da u Srbiji ne postoji volja da se radi na rešavanju ovog problema najbolje dokazuje odnos vlasti prema Bošnjacima u vlastitoj državi:
"Ja lično mislim da Srbija ništa nije uradila da poboljša odnose između Srba i Bošnjaka i, generalno, prema manjinama, Srbija ima katastrofalan odnos. Odnosno, srpska politika i srpske vlasti imaju jedan totalno ignorantski odnos prema manjinama, oni samo pričaju i ništa ozbiljno ne rade da podignu stvarno kvalitet života manjina. Odnosno, školski sistem, ono što mediji rade, jeste i dalje samo produbljivanje, da kažemo, zida. Ja zaista, kao građanka ovog dela Srbije, od praznih reči nemam ništa - niko od nas ovde nema ništa."
S druge strane, Munir Poturak, potpredsednik vladajuće Sandžačke demokratske patrije ocenjuje da se Beograd sve više okreće ovom delu Srbije. No, da li bi rešavanje njihovih problema moglo doprineti poboljšanju odnosa Srba i Bošnjaka na Balkanu šire je i kompleksnije:
"Ja mogu da kažem ono što je dole u Sandžaku, kod nas, da su odnosi između nas Bošnjaka i naših komšija Srba uvek bili nekako komšijski, zaštitnički. Za mene je to dobar signal. Da nisu naučili jedni sa drugima na samom Balkanu – pitanje koje ste vi postavili – je pitanje na koje ja ne bih mogao tek tako da odgovorim. Jer, u osnovi, postoje odnosi Bošnjaka u Bosni prema Srbiji. To su već dve zemlje opterećene nekim nasleđima iz prošlosti, ali, u suštini, vidim da se stvari popravljaju. Teško žive građani i u jednoj i u drugoj državi."
Etničke distance ne mogu da opstanu
Iako istraživanja nisu skoro rađena, ogroman broj rodbinskih veza, prema rečima Srđana Bogosavljevića iz agencije Stratedžik marketing, ne može stvoriti toliku distancu između dva naroda. Mogu je, međutim, produbljivati potezi političara:
"Možemo uzeti statističke podatke iz 1991. godine i videti koliko je bilo mešovitih brakova između Srba i Bošnjaka. Toga je bilo toliko mnogo da ne može etnička distanca biti prevelika. Ja sam svojevremeno takođe vadio taj broj mešovitih brakova, bilo ih je oko 700.000 između Srba, Hrvata, i Bošnjaka. To je toliko veliki broj. Pazite, 700.000 ljudi u braku, to znači – odmah množite sa četiri, broj relacija, to su najbliže rođačke relacije – to je trećina svakog od tri naroda. Tako da, etničke distance mogu da nastanu zbog političkih razloga, ali ne mogu da opstanu."
A razlozi koje daju političari su brojni. Upravo zato Aida Ćorović u najavama ministra Jeremića ne vidi ništa više od praznih reči. Teški ožiljci ratova iz protekle decenije, čiji su Bošnjaci bili najveća žrtva, nisu pitanje sa kojim je Srbija spremna da se suoči:
"Nijednog trenutka nismo zapravo krenuli da se ozbiljno suočavamo s prošlošću. Nama to strašno opterećuje odnose sa Bošnjacima u Bosni, sa Bošnjacima u Hrvatskoj, ali pre svega u Bosni. Drugo, petljanje u Republiku Srpsku i pravljenje stalne tenzije – kao otcepiće se Republika Srpska pa ćemo je pripojiti Srbiji. A ako slučajno sandžaklije naprave sastanak u Sarajevu, odmah frka – otcepljenje, ljudi šta je ovo! Dakle, problem su ta dvostruka merila, jedna važe za Srbe, druga važe za ostale."
