Pod pritiskom energetske krize izazvane klimatskim promenama i ruskom invazijom na Ukrajini, Japan je najavio da će povećati oslanjanje na nuklearnu energiju, u drastičnoj promeni politike više od decenije nakon katastrofe u Fukušimi, pišu svetski mediji.
Premijer Fumio Kišida rekao je u sredu, 24. avgusta, da će Japan ponovo pokrenuti više neaktivnih nuklearnih elektrana i razmotriti razvoj reaktora nove generacije.
Najava japanskog premijera priprema teren za veliku promenu politike nuklearne energije više od deset godina posle katastrofe u Fukušimi, ukazuje Rojters (Reuters) i ocenjuje da ta promena ističe kako su ukrajinska kriza i rast troškova energije uticali i na promenu u javnom mnjenju i na preispitivanje upotrebe nuklearne energije.
Većina nuklearnih elektrana u Japanu je neaktivna otkako su masivni zemljotres i cunami 2011. godine izazvali topljenje jezgra reaktora u elektrani Fukušima Daiči. Japan, koji se nalazi u trusnom području, posle katastrofe je objavio da neće praviti nove reaktore.
Kišida je rekao novinarima da je naložio zvaničnicima da donesu konkretne mere do kraja godine, uključujući i za povećanje razumevanja javnosti o održivoj energiji i nuklearnoj energiji.
Vladini zvaničnici sastali su se u sredu da osmisle plan za takozvanu "zelenu transformaciju" s ciljem da se treća po veličini svetska ekonomija preoblikuje kako bi ispunila klimatske ciljeve. Nuklearnu energiju, kojoj se japanska javnost duboko protivila posle krize u Fukušimi, sada neki u Vladi vide kao sastavni deo zelene transformacije.
Decenija od nuklearne katastrofe u Fukušimi
Preispitivanje energetske politike
Kišida je uložio svoj politički kredibilitet u obnovu statusa Japana kao zemlje s nuklearnom energijom u cilju da se obuzda rast troškova energije za domaćinstva i kompanije, kao i da se podrže japanski proizvođači nuklearne tehnologije, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
"Kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu, globalna energetska situacija se drastično promenila", rekao je Kišida.
Plan da se razmotri izgradnja novih nuklearnih reaktora, za koje stručnjaci kažu da bi mogli biti sigurniji od onih koji koriste postojeće tehnologije, označava, kako ocenjuje britanski list, zaokret od 180 stepeni u vladinoj politici od krize u Fukušimi.
Japanski premijer je već ranije najavio ponovno pokretanje nekih nuklearnih elektrana nakon što je Tokio ove godine bio nadomak nestašica struje. S novim merama cilj je da se aktivira 17 od ukupno 33 operativna reaktora do leta sledeće godine, kao i da se produži život postojećih postrojenja sa 40 na 60 godina.
Veliki porast cena energije na svetskim tržištima koji je u velikoj meri podstaknut ratom u Ukrajini naterao je i druge zemlje da preispitaju energetsku politiku, posebno Nemačku, koja takođe preispituje svoj plan, donesen posle Fukušime, da prekine upotrebu nuklearnu energiju do kraja ove godine.
Najgora katastrofa posle Černobilja
Topljenje jezgra tri reaktora u elektrani Fukušima Daiči bila je najgora nuklearna katastrofa na svetu posle Černobilja i izazvala je duboko nepoverenje javnosti u pogledu nuklearne energije, ističe Tajms (The Times).
Od 54 reaktora koja su u Japanu postojala pre 2011. godine, ostala su samo 33. Međutim, samo 17 od njih je dobilo dozvolu za rad od nacionalnih i regionalnih vlasti, premda je samo deset nastavilo da radi posle Fukušime. U julu je radilo samo sedam reaktora pošto su tri isključena radi održavanja.
Dok je pre katastrofe u Fukušimi 30 odsto električne energije u Japanu dolazilo iz nuklearnih elektrana, sada nuklearna energija pokriva samo pet odsto energetskih potreba te zemlje.
Japan nema domaće izvore fosilnih goriva i sva nafta i gas dolaze iz uvoza, većinom s Bliskog istoka. Međutim, ukazuje londonski list, morski putevi jugoistočne Azije i kroz Južno kinesko more kroz koje prolaze brodovi s energentima, mogli bi biti odsečeni u sukobu poput kineske invazije na Tajvan.
Više nuklearne energije takođe će pomoći Japanu da smanji upotrebu fosilnih goriva i ispuni svoje obećanje dato na konferenciji o klimatskim promenama Cop26 u Glazgovu prošle godine da će zemlja biti ugljenično neutralna do 2050. Cilj je da do 2030. nuklearni reaktori daju 22 odsto japanske električne energije.
Prevazilaženje otpora
Najavljena drastična promena dosadašnje politike moraće, kako je to priznao i sam japanski premijer, da dobije podršku javnosti koja se posle katastrofe u Fukušimi okrenula protiv nuklearne energije, piše Gardijan (The Guardian).
Topljenje jezgra reaktora 2011. poslalo je ogromne količine radijacije u atmosferu i primoralo desetine hiljada ljudi da napuste svoje domove. U nekim oblastima blizu nuklearne elektrane Fukušima Daići i dalje je zabranjen pristup, mada je u nekim drugim dozvoljen povratak stanovnika.
Iz straha od negativne reakcije javnosti posle katastrofe, niz japanskih vlada bio je primoran da smanjuje zavisnost zemlje od nuklearne energije.
Zvaničnici, međutim, sada veruju da su birači prijemčiviji za upotrebu nuklearne energije usled rasta troškova za gorivo podstaknutog ratom u Ukrajini, kao i posle energetske krize u Tokiju tokom nedavnog toplotnog talasa. U junu je Vlada tražila od građana da štede struju iz straha da bi zbog povećane upotrebe klima uređaja potrošnja nadmašila kapacitete za snabdevanje.
Ipak, iako je najava drastične promene politike usledila posle promene raspoloženja japanske javnosti u prilog uključivanja neaktivnih reaktora, plan se suočava s ogromnim preprekama, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Te prepreke su izvan kontrole centralne vlade, pošto nuklearne elektrane moraju dobiti dozvolu lokalnih vlasti pre nego što uključe reaktore.
Ta procedura, kako ukazuje Blumberg, može trajati godinama s obzirom na protivljenje nuklearnoj energiji u Japanu posle katastrofe u Fukušimi.
