Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Facebook stranicu "Zašto?" Radio Slobodna Evropa se osvrnuo na loš izborni rezultat Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel na regionalnim izborima u Nemačkoj i moguće posledica na njenu politiku prema Blakanu kao i na proces proširenje Evropske unije.
Zašto: Na koji način se izborni rezultat CDU može odraziti na politiku Njemačke prema Srbiji?
Jakšić: Jasno je da je eho onoga što se događa u Evropi stigao do Zapadnog Balkana i do Srbije. I samit u Bratislavi je pokazao da Angela Merkel u Evropi ima sve manje saveznika koji joj zameraju njene dve ključne politike. Jedna je drakonska finansijska disciplina štednje, a druga je njena politika otvorenih vrata prema izbeglicama. Dakle, mi smo i u Bratislavi videli da ona trpi kritike i da gubi pozicije, dok su regionalni izbori u Berlinu pokazali da gubi pozicije i kod kuće. Sada je to došlo i do Beograda.
U formi koju iznose ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, da Srbija počne da razmišlja o postavljanju ’određenih prepreka’, što bi značilo odustajanje od politike koju je Aleksandar Vučić prema izbeglicama do sada vodio i zbog koje je dobio i pohvale na raznim adresama po Evropi. Dakle, pobeda ideja Viktora Orbana, odnosno njihovo širenje po Evropi, su stigle i do Srbije koja, čini se, počinje da na isti način razmišlja. Ovo je najava zaokreta u politici Srbije. Dakle, ministri Vulin i Stefanović kažu da čekaju da se Vučić vrati iz Amerike i da je odluka na njemu. I sama najava je indikativna i simptomatična, ali u ovom trenutku ne možemo da govorimo o promeni kursa srpske politike na temu izbegličke krize.
Zašto: Da li bi eventualno pregrupisavanje snaga na nemačkoj političkoj sceni moglo dovesti u pitanje i interesovanje Berlina za balkanske regionalne prlike?
Jakšić: Ne mislim da će se smanjiti zanimanje Berlina za događaje na Balkanu, pošto je Balkan jedno od strateških područja nemačkog interesa. Pitanje je samo kakva će se politika voditi, odnosno da li može da dođe do njene promene. Srbiju to naravno najviše zanima sa stanovišta približavanja Evropskoj uniji. To jest, sa pozicije inteziteta podrške koju iz Berlina Srbija može da dobije ili da ne dobije. Sa Angelom Merkel je ta podrška bila, ako ništa drugo, a ono retorički bila veoma snažna, i to u vremenima kada je proširenje skinuto sa radara EU.
Pitanje je da li bi se neka nova politika uopšte do te mere bavila Balkanom, ne zaboravljajući ga, ali ne tako intenzivno i srdačno kao što premijer Aleksandar Vučić predstavlja svoje odnose sa Angelom Merkel.
Zašto: Koliko je jačanje desnice u Nemačkoj inspirativno za desničarske snage u Srbiji?
Jakšić: Izbeglička kriza je ne samo u Nemačkoj pomogla rastu ultradesnih, rasističkih, neofašističkih i antiimigracionih snaga. Naravno da rast takvih stranaka po Evropi utiče da i ovde Nacionalni srpski front najavljuje demonstracije. Njihov zahtev da izađu na ulice Beograda je nesumnjivo ohrabren onim što se događa u Nemačkoj, ali i širom Evrope – od Francuske do Holandije. Opšta klima, nažalost, dosta pogoduje populističkoj desnici, uključujući i krajnju desnicu.
