Izgradnja autoputa Banja Luka - Doboj u sjenci izbora i zaduživanja

Uskoro bi trebala da počne izgradnja dijela autoputa Banja Luka - Doboj, od Doboja do Prnjavora, u dužini od 37 kiliometara, najavili su u Vladi Republike Srpske. I dok dio opozicije RS sumnja da je početak izgradnje autoputa još jedan od predizbornih trikova Vlade, ekonomski analitičari ne vjeruju da će, s obzirom da ovu dionicu gradi preduzeće iz RS, bitnije uticati na smanjenje broja nezaposlenih.

Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović saopštio je kako bi procedure oko izgradnje dijela autoputa Banja Luka - Doboj, od Doboja do Prnjavora, uskoro mogle biti završene. Konzorcij "Integral inženjering" iz Laktaša i "Granit" iz Skoplja koji je nakon tendera izabrani za izvođača radova ove dionice, obezbijedio je bankarsku garanciju od 18 miliona evra, što je 10 posto od ukupne vrijednosti projekta. Prema riječima ministra Čubrilovića, ove nedjelje bi trebao da se potpiše i protokol o izgradnji ove dionice sa izvođačima.

„Mi smo u ovom periodu dok smo obezbjeđivali garancije koristili za pripreme otpočinjanja radova i očekujemo najkasnije za 10 dana od potpisivanja ugovora i da počne gradnja“, najavio je Čubrilović.

Dionica autoputa Banjaluka - Doboj, od Prnjavora do Doboja duga je oko 37 kilometara, a rok za završetak radova na izgradnji je tri godine. Ova dionica biće finansirana kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 150 miliona evra, a korisnik kredita, uz garancije Vlade RS, biće Javno preduzeće "Autoputevi Republike Srpske".

S obzirom da se početak izgradnje autoputa poklapa sa početkom predizborne kampanje, funkcioner opozicione Partije demokratskog progresa Branislav Borenović smatra da se radio samo o još jednom jeftinom predizbornom triku.

I u avgustu 2010. godine pred opšte izbore Vlada RS je potpisala ugovor o izgradnji ove dionice autoputa sa slovenačkim CPM-om. Ne treba ni spominjati da nije napravljen ni pedalj autoputa, a početkom ove godine gradnju ove dionice su najavljivali u maju, podsjeća Borenović.

„Jedino da su manje-više sve iste kompanije, domaće, prepoznatljive, bliske vlasti firme dobile posao, i to je samo pokušaj stvaranja privida i zamagljivanje očiju javnosti kada su u pitanju visoko profitabilni poslovi koje uglavnom rade jedne te iste firme - i rade po nekoliko godina i znamo kako se završavaju - sa cijenama koje su abnormalno visoke, van svake kontrole. Mislim da ova vlada drukčije ne zna raditi, osim što zna jako dobro u predizbornoj kampanji i u datim momentima stvarati privid da se popravila“, ocjenjuje Borenović.

Ministar saobraćaja Nedeljko Čubrilović kaže:

„Nama je važno i zbog obaveza prema banci i zbog potpisanih ugovora da to otpočne što prije. A kako će to ko tumačiti, naravno to je pravo onih koji gledaju na taj posao iz svog ugla.“

Loša krvna slika privrede

Funkcioner SDP-a BiH Slobodan Popović ipak misli da će izgradnja početi zbog činjenice da je Vlada RS odustala od dogovora u četiri oka i ovaj projekat obezbijedila putem javnog poziva.

Međutim, kaže da ostaje otvoreno pitanje kako će Vlada obezbijediti još 30 miliona evra nedostajućih za ovaj posao.

„Bilo bi normalno da Vlada objasni kako misli i iz kojih sredstava obezbijediti tih dodatnih 30 miliona evra - da li time što će tražiti još dodatni iznos od Evropske banke za obnovu i razvoj, ili će se zadužiti kod neke druge banke, ili će iz vlastitih sredstava obezbijediti ta sredstva, tu razliku. U ovo zadnje sumnjam jer Vlada ima ozbiljnih problema sa finansiranjem tekućih potreba iz budžeta“, kazao je Popović.

Ekonomski analitičar Siniša Vukelić kaže da će Vlada ova sredstava obezbijediti putem još jednog kredita.

„Prema mojim informacijama, za tu razliku od oko 30 miliona evra Javno preduzeće Autoputevi RS će tražiti dodatno zaduženje od evropskih banaka kako bi pokrilo tu razliku i na taj način sigurno se još zadužiti. Prema njihovim tvrdnjama, to neće biti uopšte problem zato što garant svega toga je budžet RS“, navodi Vukelić.

Međutim, najave iz Vlade RS da će izgradnja ove dionice autoputa uticati na smanjenje nezaposlenosti, prema mišljenju Vukelića, malo su vjerovatne.

„Bojim se da to neće uticati u toj mjeri da popravi ionako lošu krvnu sliku privrede u RS. Jedan posao koji će možda zaposliti par hiljada ljudi neće moći da popravi značajno kompletnu nelikvidnost u privredi ni da smanji broj nezaposlenih na birou za zapošljavanje“, smatra on.