Gruzijski predsednik Mihal Sakašvili je priznao u obraćanju naciji preko televizije poraz svoje partije na parlamentarnim izborima i najavio njen prelazak u opoziciju. To će biti prva demokratska promena vlasti na postsovjetskom prostoru.
Sakašvili je izjavio da je jasno iz preliminarnih rezultata da opozicija vodi i da treba da formira vladu.
“Kao predsednik, prema Ustavu ja ću potpomognuti taj proces i parlamentu da započne svoj rad, izabere predsednika i formira se nova vlada. Za mene, stavovi koalicije ‘Gruzijski san’ ostaju suštinski neprihvatljivi. Između nas postoje duboke razlike. Međutim, demokratija je funkcionisala tako da je ovu odluku donela većina gruzijskog naroda i mi to, naravno, apsolutno poštujemo”, poručio je.
Sakašvili je kazao da njegova partija Ujedinjeni nacionalni pokret prelazi u opoziciju.
“Dostignuća u poslednjih 8 godina - ‘Revolucije ruža’, kao jednog od najvažnijih trenutaka u viševekovnoj istoriji Gruzije – nisu bitni samo zbog istorije, već su ova ostvarenja takođe transformisala Gruziju u jednu od najvažnijih zemalja za ostatak sveta. Stoga sam uveren, bez obzira na pretnje sa kojima će se ova dostignuća suočiti u narednim mesecima i godinama, nemoguće ih je poništiti”, istakao je Sakašvili.
Nakon prebrojavanja oko 30 odsto glasova „Gruzijski san“ milijardera Bidzina Ivanišvilija dobio je 52,7 odsto glasova, a Sakašvilijev Ujedinjeni nacionalni pokret 42 odsto, piše na sajtu komisije. Glasalo je 61 odsto birača.
Ivanišvili je već u ponedeljak izrazio uverenje da će vlast biti promenjena.
"Gruzijski narod je pokazao veliku mudrost i sve se desilo upravo onako kako je potrebno građanima i našoj zemlji. Mislim da se dogodio zanimljiv presedan: po prvi put u našoj dugoj istoriji, promenili smo vladu na izborima“, rekao je on.
Sakašvili je već u ponedeljak priznao da opozicija vodi na izborima po proporcionalnom sistemu, ali da njegov blok ima ubedljivu prednost u direktnim izborima za poslanike, odnosno prema većinskom sistemu.
Međutim, u utorak se pokazalo da je opozicija zadržala ubedljivu prednost prema proporcionalnom sistemu, a da je rezultat izjednačen kada je reč o većinskom. Ovi izbori su bili najveći izazov za Sakašvilija otkako je došao na vlast 2003, kada je u „Revoluciji ruža“ zamenio na čelu države bivšeg šefa sovjetske diplomatije Eduarda Ševardnadzea, nakon čega se zemlja počela udaljavati od Rusije i da se okreće ka Zapadu.
Njegov predsednički mandat ističe 2013. godine i nema pravo više da se kandiduje, jer je na ovoj funkciji po drugi put. Promenama Ustava koje stupaju na snagu sledeće godine, znatno su smanjena predsednička ovlašćenja a centar moći se premešta u vladu, odnosno u ruke premijera. Spekulisalo se da je Sakašvili izdejstvovao ove ustavne promene da bi zadržao moć nakon isteka predsedničkog mandata tako što bi ostao neosporni lider Gruzije u novoj ulozi, kao premijer.
Fotogalerija
Gruzijska opozicija slavi pobjedu na izborima
Izlazne ankete pokazuju da je gruzijska opozicija dobila više od 50 posto glasova na parlamentarnim izborima. Na ulicama Tbilisija pristalice opozicije slavile su pobjedu.
Ljudska prava i odnosi sa Rusijom
Na početku slavljen, pre svega na Zapadu, kao vesnik demokratskih promena ne samo u Gruziji, već i na čitavom postsovjetskom prostoru, Sakašvili je vremenom sve češće bio kritikovan zbog kršenja demokratije, odnosno obračuna sa opozicijom, koja je u više navrata protestvovala.
I tokom ove izborne kampanje bilo je zloupotreba ljudskih prava, na šta je ukazivao Amnesti Internešenel (AI).
Bidzina Ivanišvili
"Dok je koalicija Gruzijski san u velikoj meri bila u mogućnosti da prenese svoje poruke gruzijskim glasačima, mnoge njene pristalice su bile kažnjavane, otpuštane, maltretirane ili hapšene zbog izražavanja svojih političkih stavova", izjavila je Natalija Nozadze, ekspert AI za Gruziju.
Gruziju je nedavno potresao i skandal u kome su zatvorski čuvari premlaćivali i seksualno zloupotrebljavali zatvorenike.
Uprkos najavi obe strane da će zajedno raditi u interesu svih građana, ostaje pitanje kako će izgledati kohabitacija između Sakašvilija kao predsednika i nove vlade do sledećih predsedničkih izbora. Takođe, neizvesno je i kako će funkcionisati sama vlada, jer pobednički blok čini 6 stranaka, koje se prilično programski razlikuju i u prošlosti nisu uspele da prevaziđu podele. Uspele su da se ujedine kada su shvatile da je to jedini način da sruše Sakašvilija.
Sakašvili je tokom kampanje potencirao da će lider opozicionog bloka Ivanišvili udaljiti Gruziju od Zapada i vratiti je u moskovsku orbitu, što je on odlučno poricao. Vrednost njegove imovine se procenjuje na 6,5 milijardi dolara. Poseduje rusko i francusko državljanstvo, a poslednjih 10 godina živi u Gruziji.
Ivanišvili je naglašavao da će nastaviti da radi na pridruživanju NATO-u i Evropskoj uniji, kao i na normalizaciji odnosa sa Rusijom.
Odnosi sa Rusijom su počeli da se zatežu od samog dolaska Sakašvilija na vlast 2003. godine, a vrhunac je bio 2008. kada su se dve zemlje oružano sukobile zbog gruzijskih separatističkih pokrajina Južne Osetije i Abhazije nakon čega je Moskva priznala njihovu nezavisnost, koju međutim u svetu skoro niko nije priznao osim Nikaragve i Venecuele.
Ruske trupe su stacionirane u ove dve oblasti u poslednjih 20-tak godina, a Moskva je u više navrata uvodila embargo na uvoz gruzijskih proizvoda, pre svega vina. U Rusiji radi oko milion Gruzijaca.
