Na putu ka zemljama zapadne Evrope, ka kojima su krenuli iz ratom zahvaćenih Sirije i Avganistana, hiljadama izbeglica je jedna od stanica i Beograd, a neformalno mesto okupljanja su gradski parkovi nadomak Železničke i Autobuske stanice. Tamo spavaju pod otvorenim nebom, a tropske temperature preživljavaju u lošim higijenskim uslovima, bez toaleta ili tuša.
U centru Beograda, među stotinama ljudi koje je rat doveo u Srbiju, ispod jednog drveta u parku nadomak glavne autobuske stanice vidimo čoveka od tridesetak godina koji u rukama drži bebu staru tek nekoliko meseci. Na ćebetu na zemlji, odmah do njega, leži žena pored koje je devojčica. Na klupi sedi starica. Ova porodica izbegla je iz Sirije i sada, poput ostalih, traži način da nastavi put ka Nemačkoj. Toliko je na engleskom znao da nam kaže otac koji nas je ljubazno pozdravio. Na naše pitanje o uslovima života u parku, nije znao da odgovori, te nas je uputio na mladića koji je sedeo u grupi do njih.
“Veoma je vruće”, kaže nam na početku. “Svi mi smo iz Sirije. Pogledaj koliko je dece, žena…”
Između drveća i na ogradi ka autobuskoj stanici, suši se veš. Oprali su ga na česmi. Veliki problem predstavlja nedostatak toaleta i tuševa. Na raspolaganju im je samo stanični toalet koji se plaća, a koji nije dovoljan za sve te ljude.
“Jedno tuširanje košta dva evra. Korišćenje wc-a je 50 centi. Tamo se tuširaju svi ovi ljudi. Nema drugog mesta”, kaže nam.
U park ulaze dva kamina gradske čistoće. Sakupljaju smeće i crevom čiste trotoar. Ova akcija je usledila dan nakon što su novinari pitali gradonačlenika Sinišu Malog o veoma lošim higijenskim uslovima u gradskim parkovima u kojima borave izbeglice. U blizini je postavljena i jedna cisterna sa pijaćom vodom i kola hitne pomoći koja služe kao priručna ambulanta. Toaleti i tuševi i dalje su međutim, problem.
“Potreban mi je tuš, molim vas, tuš”, kaže nam mladić dok je prebacivao majcu preko grma. “Veoma sam umoran, veoma… Nisam se istuširao sedam dana. Bio sam u Grčkoj, bio sam u Makedoniji, sada sam u Srbiji i jako sam umoran. Došao sam iz Sirije. Tamo je veoma loše”, dodaje.
Izbeglicama u parku pomažu volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Zatičemo ih kako okupljenim ljudima dele sredstva za higijenu, koja su trenutno, čini se, traženija od hrane.
„Kako nije bilo nikakve reakcije ni sa čije strane, mi smo krenuli da donosimo humanitarnu pomoć i izdali smo apel da je potrebno pomoći ljudima koji spavaju pod otvorenim nebom“, rekla nam je Jovana Vinčić, pedagoškinja Centra. „Četiri do pet puta nedeljno donosimo sredstva za higijenu, opremu za bebe, vodu... Jako je mnogo ljudi. Dnevno dođe po 200 do 300 ljudi u parkove, gde nemaju nikakvu zaštitu ili pomoć. Ono što mi donosimo je jedan mali segment i nije dovoljno, ogroman broj ljudi ne bude zahvaćen.“
Na jednom ćebetu, među decom iz Sirije, sede muškarac i žena srednjih godina. Turisti su i svratili su do parka da deci podele slatkiše.
„Mi smo samo turisti ovde, odseli smo u hotelu prekoputa. Nismo tu kao zvanična pomoć, samo da malo pogonemo ovoj deci“, kaže nam.
Pomoć u garderobi i sredstvima za higijenu donose i Beograđani, a u obližnjem Mikser hausu, organizovano je prikupljanje pomoći za ove ljude koje je u Srbiju doveo rat, a čiji su beogradski parkovi prinudni, privremeni dom.
