Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Investicioni arbitražni postupci kao spas od sudova


Jedan od sporova inicirala Elektroprivreda Slovenije (ilustrativna fotografija)

Mada je arbitraža, kažu pravnici, efikasan način rješavanja privrednih i investicionih sporova, u Bosni i Hercegovini(BiH) se vodi tek nekoliko arbitražnih sporova, a samo je jedan do sada okončan.

''BiH je u posljednjih pet godina suočena sa četiri investiciona arbitražna postupka čija ukupna vrijednost prelazi 1,6 milijardi konvertibilnih maraka (800 miliona eura). Jedan od njih, koji je pokrenula kompanija Strabag, je izgubila. U tom postupku zahtjev za odštetu investitora je iznosio oko 1,8 miliona maraka (900.000 eura). Izvršenje takve odluke pada na teret budžeta BiH odnosno svih građana", navodi Armela Ramić iz Udruženja Arbitri.

Ramić: BiH je suočena sa četiri investiciona arbitražna postupka
Ramić: BiH je suočena sa četiri investiciona arbitražna postupka

Arbitraža pruža adekvatan sistem zaštite i domaćim i stranim investitorima, kažu pravnici.

Prednost arbitraže u odnosu na sudske sporove je što arbitražne odluke mogu da se provedu u bilo kojoj zemlji, a za sudske odluke su potrebni bilateralni međudržavni sporazumi da bi bile provedive, objašnjava Filip Boras, iz međunarodne advokatske kancelarije Baker & McKenzie iz Beča, čija je specijalnost arbitraža.

Ta kancelarija, kaže, trenutno zastupa jednu državu u regionu, u jednom koncesionom sporu.

"Inače, strani investitori često koristi domaće društvo kao SPV (Special Purpose Vehicle - Kompanija posebne namjene uspostavljena od strane privatnog partnera u cilju završetka ugovora i/ili implementacije projekta) i onda ako dođe do nekog problema često taj SPV više nema ni novca i ako država u tom sporu pobedi onda tu arbitražnu odluku može da sprovede tražeći naplatu od investitora direktno gde god da mu je sedište. U mom primeru koncesionar ima sedište u Izraelu i u SAD. Da smo sad na sudu, sudska odluka se ne bi mogla sprovesti u tim zemljama, a sa arbitražnom odlukom Međunarodne privredne komore u Parizu može lako da ide i u Izrael i u SAD i da sprovede tu odluku dosta brzo", obrazlaže Boras.

Boras: Arbitražne odluke mogu da se provedu u bilo kojoj zemlji
Boras: Arbitražne odluke mogu da se provedu u bilo kojoj zemlji

Kompanije koje žele investirati obično insistiraju da u ugovoru stoji i klauzula o mogućnosti arbitražnog rješavanja sporova.

Jedna od njih je i kompanija Easter Mining, koja investira u oblast rudarstva u BiH.

Problem investitorima u BiH jesu komplikovane procedure, više nivoa vlasti, vrijeme potrošeno na administrativne barijere, zbog čega se često mogu probiti rokovi za obavljanje posla, a što u konačnici može nanijeti štetu i investitorima i državi, objašnjava generalni direktor te kompanije Adnan Teletović.

Teletović: Problem investitorima u BiH jesu komplikovane procedure
Teletović: Problem investitorima u BiH jesu komplikovane procedure

''Generalno u oblasti rudarstva postoji jako veliki broj dozvola koje se moraju pribaviti prije početka bilo kakvog posla. Npr. urbanistička dozvola za istraživanje se izdaje na kantonalnom nivou, koncesija se potpisuje sa ministarstvom privrede na kantonalnom nivou, dozvole za istraživanje se izdaju na federalnom nivou i upravo ta kompleksnost sistema je za nas najveći problem", pojašnjava Teletović.

Za određene dozvole, navodi Teletović, propisani su rokovi od 30 do 60 dana.

"Naše iskustvo govori da ti rokovi nekad znatno prelaze propisane i to nama kao investitoru i koncesionaru može otežati poslovanje, jer mi smo u obavezi svojim poslovnim partnerima završiti posao u zadatom roku. Ukoliko kasnimo mi smo neprofesionalni i snosimo posljedice, a ne možemo ujecati na probijanje administrativnih rokova. Stoga nam je jako važno da se sistem i procedure unaprijede kako bi se mogli ispoštovati ti rokovi jer nama kao investitorima od toga zavisi sve", kaže Taletović.

  • 16x9 Image

    Mirna Sadiković

    U novinarstvu je od 1994. Na Tuzlanskoj televiziji stiče prva novinarska iskustva kao reporter, a potom radi i kao urednik do 1999. Radila je na OBN televiziji, u sarajevskoj redakciji "Nezavisnih novina", a 2001. postaje dio ekipe Radija Slobodna Evropa. Obrađuje političke i ekonomske teme.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG