Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Istraživanje NDI-a: Narodni poslanici Srbije otuđeni od građana


Sednica Skupštine Srbije, Beograd, fotoarhiv

Više od 90 odsto građana Srbije nije nikada imalo bilo kakvu vrstu kontakata sa poslanicima u Parlamentu, pokazuje istraživanje koje je u Srbiji sproveo Nacionalni demokratski institut (NDI) iz Vašingtona.

Glavni zadatak narodnih poslanika Skupštine Srbije, kako sam naziv njihove funkcije i kaže, jeste da zastupaju interese građana koji ih na svake četiri godine, u redovnom ciklusu, biraju.

Međutim, istraživanje NDI-a pokazuje da 91 odsto ispitanika nikada nije imalo kontakt ni sa jednim poslanikom a svega dva odsto da takve susrete ima par puta u godini. Čak i kada do kontakata i dođe, oni se uspostavljaju, pokazuje istraživanje, putem ličnih veza i poznanstava a mnogo ređe zvaničnim putem – mejlom, pismom ili telefonom.

Pozvati poslanika

Zanimljiv rezultat istraživanja je i odgovor ispitanika o motivima iz kojih pokušavaju da razgovaraju sa poslanicima. Većina, 61 odsto, zapravo nije ni želela da navede konkretan povod, odgovarajući sa „ne znam“. Osam procenata je reklo da je razlog infrastruktura, rekonstrukcija puteva ili fasada u opštinama u kojima žive a za tri odsto anketiranih povod je bio posao ili pomoć pri zapošljavanju.

„Građani Srbije sve su više otuđeni od izbornog procesa i to za posledicu ima pad u odzivu birača na izborima ali i otvorenim nezadovoljstvom radom Vlade i demokratskim sistemom u državi“, upozorava NDI u zaključcima svog istraživanja.

Geografska proporcija

Anketirani građani, njih 46 procenata, izjasnilo se da bi želelo bi da ima mogućnost direktnog kontakta sa poslanicima iz njihovog regiona. Ujedno, ocenjuju da ne postoji ličan pristup narodnih poslanika konkretnim problemima koje građane muče, shodno oblasti u kojoj žive. Na pitanje koliko vam znači da poslanici dolaze sa vašeg područja, više od polovine ispitanika smatra da je važno.

Realno stanje u sadašnjem sazivu govori, međutim, da više od 40 odsto gradova i opština u Srbiji nema svog predstavnika u Parlamentu. Od ukupno 174 jedinice lokalne samouprave, svog predstavnika u Skupštini imaju građani iz 102 grada i opština.

U aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, kao i u tri prethodna, region glavnog grada, Beograda, od ukupno četiri regije, delegirao je najviše poslanika. Preostala tri imaju između 30 i 60 odsto manje poslanika nego što bi, shodno broju stanovnika, trebalo da imaju.

Bez obzira na ovakve brojke, interesantno je da dve trećine građana smatra da svaka jedinica lokalne samouprave trenutno ima svog predstavnika u parlamentu.

Činjenica da građani iz 72 grada i opština nemaju svog predstavnika u najvišem zakonodavnom telu, verovatno i utiče na stav ispitanika NDI-a da bi izborni sistem u Srbiji trebalo da se promeni.

Tako se čak 86 odsto anketiranih izjasnilo da bi gradonačelnici i predstavnici opština trebalo da se biraju kroz direktne izbore a ne da ih delegiraju Skupštine opština.

(Ne)informisanost

Ispitanici žele promenu izbornog sistema ali su, pokazuje istraživanje, neinformisani kada je reč o pitanju koji je trenutno izborni sistem zastupljen u Srbiji. Narodni poslanici Skupštine Srbije biraju se prema proporcionalnom izbornom sistemu. Republika Srbija kao jedna izborna jedinica, primenom proporcionalnog izbornog sistema, bira poslanike glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su te liste (političke partije) osvojile. Ovaj podatak znalo je 18 odsto ispitanika NDI-a.

Nedovoljno informacija građani imaju i kada je reč o učešću žena u radu Skupštine. Trenutno je u parlamentu 93 poslanica od ukupno 250, što je oko 37 odsto zastupljenosti. Ipak na pitanje, da li smatraju da je rodna ravnopravnost u radu Skupštine važna, 58 odsto anketiranih smatra da jeste.

Pročitajte i ovo:

Kvalitet rada Parlamenta

U danima kada je NDI objavio svoje rezultate, domaća nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) bavila se pitanjem kvaliteta rada parlamenta u plenumu i nakon analize predstavila preporuke koje treba da unaprede efikasnost.

Nepotrebno korišćenje hitnog postupka, česta praksa objedinjene rasprave o različitim zakonima kao i podnošenje identičnih amandmana, samo su neki od problema koje Crta navodi u oceni rada parlamenta.

Ova organizacija saopštila je i podatak da je od 2016. godine, zaključno sa junom ove, u Skupštini usvojen je 431 zakon, tokom 274 dana rada što, smatraju u Crti, govori da postoji veoma ograničena rasprava o samom sadržaju zakona.

Trenutni saziv Skupštine Srbije izabran je na vanrednim izborima u aprilu 2016. godine. To su bili treći parlamentarni izbori u četiri godine jer su dva izborna ciklusa raspisana u vanrednom roku.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG