Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Istočna Evropa i dalje u senci komunizma


Rumunija -- Autobus gradskog prevoza u Temišvaru na kome su fotografije povodom 20 godina od demokratske revolucije u Rumuniji, jubileja koji je obeležen u decembru 2009. godine
80 odsto građana Istočne Evrope podržava privatnu svojinu, ali 70 procenata ne odobrava način na koji se njome raspolaže, rezultat je istraživanja prezentiran na okruglom stolu na Kolumbija univerzitetu o stanju u zemljama u tranziciji.

Iskustvo u poslednjih 20 godina pokazuje da stanovništvo Istočne Evrope uglavnom nastavlja da živi u senci komunizma. Odluke koje se donose i politike koje se vode – i dalje su uglavnom reakcije na komunističku prošlost.

Nisu sve komunističke partije bile podjednako posvećene cilju izgradnje besklasnog društva u Marksovom smislu reči. Tako nekadašnji koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek smatra da je Komunistička partija Čehoslovačke nakon slamanja Praškog proleća 1968. godine, odnosno intervencije Varšavskog pakta – postala najretrogradnija partija. Mnogi liberalni članovi partije su isterani ili zatvoreni, tako da je čak i Komunistička partija Sovjetskog Saveza u vreme Leonida Brežnjeva bila manje rigidna.

Mirčea Mihaies, potpredsednik Rumunskog kulturnog instituta iz Bukurešta, ističe da, za razliku od Čehoslovačke, Poljske, pa čak delimično i
Na Zapadu su ljudi manje srećni u srednjim godinama, dok su zadovoljniji u poznijim godinama. U Istočnoj Evropi to je potpuno obrunuto...
Bugarske, u Rumuniji je disidentski pokret bio veoma slab. Bilo koji kritičar Čaušeskovog režima bio je odmah ućutkan – ubistvima ili slanjem u egzil.

„Režim Sekuritatea je bio represivniji nego u bilo kojoj drugoj komunističkoj zemlji. Ovde nije postojala stvarna tradicija disidentstva. Mislim da su njihovu ulogu nadopunjavale institucije poput Radija Slobodna Evropa“, kaže Mihaies.

Osim što je bila jedina zemlja u kojoj je lider ubijen, Rumunija je poseban slučaj i po tome što je jedan komunistički režim zamenjen drugim, smatra Mihaies.

„Samo su promenjene maske. Činjenica je da su ljudi koji su vodili zemlju do 1989. godine tvrdili: ’Mi nismo više članovi Komunističke partije ali i dalje želimo da upravljamo zemljom’. To je bilo prilično traumatično, naročito do 1996. Mi smo tek nedavno započeli neku vrstu perestrojke i to kašenjenje se i dalje oseća u rumunskoj politici“, objašnjava on.

Veza radnih sposobnosti i opšteg zadovoljstva

Zbog odabranog puta 1989. godine, Rumunija i dalje ima relativno slabo razvijeno civilno društvo. Nasilna priroda događaja 1989. ostavila je traga na politički razvoj čitavu narednu deceniju.

Timoti Fraj, direktor Harimanovog instituta, ističe da postoji značajna razlika u merenju sreće između građana Zapadne i Istočne Evrope. Na Zapadu su ljudi manje srećni u srednjim godinama, dok su zadovoljniji u poznijim godinama. U Istočnoj Evropi to je potpuno obrnuto. „Tome doprinosi i krah penzionog sistema.“

Međutim, činjenica je da su stariji ljudi koji poseduju razne radne sposobnosti mnogo zadovoljniji nego oni koji sa oskudnim veštinama ne mogu da se snađu u novim tržišnim okolnostima privređivanja. Fraj zato naglašava da osećanje sreće nije nužno povezano sa godinama, već zadovoljstvom i svrsishodnošću.
Rumunski studenti sa fotografijama na kojima su sekvence iz demokratske revolucije 1989. godine (23 decembar 2009)

Elzbieta Matinia iz Nove škole za društvena istraživanja u Njujorku kaže da su, na primer, Poljaci sada optimističniji nego pre deceniju.

„Ekonomska situacija je bolja nego pre 2007. godine. Imaju šta da kažu u Evropi. Mislim da je ta evropska komponenta veoma važna, to proširenje Evropske Unije“, objašnjava Matinia.

Zanimljivo je da, s jedne strane, 80 odsto građana Istočne Evrope podržava privatnu svojinu, ali 70 procenata ne odobrava način na koji se njome raspolaže.

Zbog nedostatka transparentnosti, korupcije i organizovanog kriminala, naročito u ranim fazama privatizacije 1990-ih, većina građana Istočne Evrope se oseća opljačkanim. Ovo istraživanje pokazuje da bi se mnogo bolje osećali kada bi privatna svojina bila ponovo nacionalizovana, a onda podelila na pravičan i transparentan način.

Timoti Fraj ističe da je Bugarska ostvarila veliki uspeh. Bez obzira na rasprostranjeni organizovani kriminal i korupciju, nije bilo mnogo nasilja u Bugarskoj, ekonomski rast je relativno stabilan. a vlast je transferisana na miran i demokratski način.

Bendžamin Barber, profesor Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, ističe da slom komunizma 1989. izazvao nepredvidive posledice.

„Ne zalažem se za nostalgični komunizam, ali zbog nepostojanja teorije, paradigme, koja bi nam omogućila da mislimo o pravdi, nejednakostima i problemima kapitalizma – nismo u stanju da se uhvatio u koštac sa novim patologijama koje nisu više anomalije komandne ekonomije i totalitarne države, već proističu iz kapitalizma, liberalizma što je novi problem sa kojim se suočavaju građani Poljske, Mađarske, Češke republike, Slovenije“, kaže Barber.

On smatra da iskustvo u poslednjih 20 godina pokazuje da stanovništvo Istočne Evrope uglavnom nastavlja da živi u senci komunizma. Odluke koje se donose i politike koje se vode – i dalje su uglavnom reakcije na komunističku prošlost.
XS
SM
MD
LG