80 odsto građana Istočne Evrope podržava privatnu svojinu, ali 70 procenata ne odobrava način na koji se njome raspolaže, rezultat je istraživanja prezentiran na okruglom stolu na Kolumbija univerzitetu o stanju u zemljama u tranziciji.
Iskustvo u poslednjih 20 godina pokazuje da stanovništvo Istočne Evrope uglavnom nastavlja da živi u senci komunizma. Odluke koje se donose i politike koje se vode – i dalje su uglavnom reakcije na komunističku prošlost.
Nisu sve komunističke partije bile podjednako posvećene cilju izgradnje besklasnog društva u Marksovom smislu reči. Tako nekadašnji koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek smatra da je Komunistička partija Čehoslovačke nakon slamanja Praškog proleća 1968. godine, odnosno intervencije Varšavskog pakta – postala najretrogradnija partija. Mnogi liberalni članovi partije su isterani ili zatvoreni, tako da je čak i Komunistička partija Sovjetskog Saveza u vreme Leonida Brežnjeva bila manje rigidna.
Mirčea Mihaies, potpredsednik Rumunskog kulturnog instituta iz Bukurešta, ističe da, za razliku od Čehoslovačke, Poljske, pa čak delimično iBugarske, u Rumuniji je disidentski pokret bio veoma slab. Bilo koji kritičar Čaušeskovog režima bio je odmah ućutkan – ubistvima ili slanjem u egzil.
„Režim Sekuritatea je bio represivniji nego u bilo kojoj drugoj komunističkoj zemlji. Ovde nije postojala stvarna tradicija disidentstva. Mislim da su njihovu ulogu nadopunjavale institucije poput Radija Slobodna Evropa“, kaže Mihaies.
Osim što je bila jedina zemlja u kojoj je lider ubijen, Rumunija je poseban slučaj i po tome što je jedan komunistički režim zamenjen drugim, smatra Mihaies.
„Samo su promenjene maske. Činjenica je da su ljudi koji su vodili zemlju do 1989. godine tvrdili: ’Mi nismo više članovi Komunističke partije ali i dalje želimo da upravljamo zemljom’. To je bilo prilično traumatično, naročito do 1996. Mi smo tek nedavno započeli neku vrstu perestrojke i to kašenjenje se i dalje oseća u rumunskoj politici“, objašnjava on.
Veza radnih sposobnosti i opšteg zadovoljstva
Zbog odabranog puta 1989. godine, Rumunija i dalje ima relativno slabo razvijeno civilno društvo. Nasilna priroda događaja 1989. ostavila je traga na politički razvoj čitavu narednu deceniju.
Timoti Fraj, direktor Harimanovog instituta, ističe da postoji značajna razlika u merenju sreće između građana Zapadne i Istočne Evrope. Na Zapadu su ljudi manje srećni u srednjim godinama, dok su zadovoljniji u poznijim godinama. U Istočnoj Evropi to je potpuno obrnuto. „Tome doprinosi i krah penzionog sistema.“
Međutim, činjenica je da su stariji ljudi koji poseduju razne radne sposobnosti mnogo zadovoljniji nego oni koji sa oskudnim veštinama ne mogu da se snađu u novim tržišnim okolnostima privređivanja. Fraj zato naglašava da osećanje sreće nije nužno povezano sa godinama, već zadovoljstvom i svrsishodnošću.
Rumunski studenti sa fotografijama na kojima su sekvence iz demokratske revolucije 1989. godine (23 decembar 2009)
Elzbieta Matinia iz Nove škole za društvena istraživanja u Njujorku kaže da su, na primer, Poljaci sada optimističniji nego pre deceniju.
„Ekonomska situacija je bolja nego pre 2007. godine. Imaju šta da kažu u Evropi. Mislim da je ta evropska komponenta veoma važna, to proširenje Evropske Unije“, objašnjava Matinia.
Zanimljivo je da, s jedne strane, 80 odsto građana Istočne Evrope podržava privatnu svojinu, ali 70 procenata ne odobrava način na koji se njome raspolaže.
Zbog nedostatka transparentnosti, korupcije i organizovanog kriminala, naročito u ranim fazama privatizacije 1990-ih, većina građana Istočne Evrope se oseća opljačkanim. Ovo istraživanje pokazuje da bi se mnogo bolje osećali kada bi privatna svojina bila ponovo nacionalizovana, a onda podelila na pravičan i transparentan način.
Timoti Fraj ističe da je Bugarska ostvarila veliki uspeh. Bez obzira na rasprostranjeni organizovani kriminal i korupciju, nije bilo mnogo nasilja u Bugarskoj, ekonomski rast je relativno stabilan. a vlast je transferisana na miran i demokratski način.
Bendžamin Barber, profesor Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, ističe da slom komunizma 1989. izazvao nepredvidive posledice.
„Ne zalažem se za nostalgični komunizam, ali zbog nepostojanja teorije, paradigme, koja bi nam omogućila da mislimo o pravdi, nejednakostima i problemima kapitalizma – nismo u stanju da se uhvatio u koštac sa novim patologijama koje nisu više anomalije komandne ekonomije i totalitarne države, već proističu iz kapitalizma, liberalizma što je novi problem sa kojim se suočavaju građani Poljske, Mađarske, Češke republike, Slovenije“, kaže Barber.
On smatra da iskustvo u poslednjih 20 godina pokazuje da stanovništvo Istočne Evrope uglavnom nastavlja da živi u senci komunizma. Odluke koje se donose i politike koje se vode – i dalje su uglavnom reakcije na komunističku prošlost.
Iskustvo u poslednjih 20 godina pokazuje da stanovništvo Istočne Evrope uglavnom nastavlja da živi u senci komunizma. Odluke koje se donose i politike koje se vode – i dalje su uglavnom reakcije na komunističku prošlost.
Nisu sve komunističke partije bile podjednako posvećene cilju izgradnje besklasnog društva u Marksovom smislu reči. Tako nekadašnji koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek smatra da je Komunistička partija Čehoslovačke nakon slamanja Praškog proleća 1968. godine, odnosno intervencije Varšavskog pakta – postala najretrogradnija partija. Mnogi liberalni članovi partije su isterani ili zatvoreni, tako da je čak i Komunistička partija Sovjetskog Saveza u vreme Leonida Brežnjeva bila manje rigidna.
Mirčea Mihaies, potpredsednik Rumunskog kulturnog instituta iz Bukurešta, ističe da, za razliku od Čehoslovačke, Poljske, pa čak delimično i
Na Zapadu su ljudi manje srećni u srednjim godinama, dok su zadovoljniji u poznijim godinama. U Istočnoj Evropi to je potpuno obrunuto...
„Režim Sekuritatea je bio represivniji nego u bilo kojoj drugoj komunističkoj zemlji. Ovde nije postojala stvarna tradicija disidentstva. Mislim da su njihovu ulogu nadopunjavale institucije poput Radija Slobodna Evropa“, kaže Mihaies.
Osim što je bila jedina zemlja u kojoj je lider ubijen, Rumunija je poseban slučaj i po tome što je jedan komunistički režim zamenjen drugim, smatra Mihaies.
„Samo su promenjene maske. Činjenica je da su ljudi koji su vodili zemlju do 1989. godine tvrdili: ’Mi nismo više članovi Komunističke partije ali i dalje želimo da upravljamo zemljom’. To je bilo prilično traumatično, naročito do 1996. Mi smo tek nedavno započeli neku vrstu perestrojke i to kašenjenje se i dalje oseća u rumunskoj politici“, objašnjava on.
Veza radnih sposobnosti i opšteg zadovoljstva
Zbog odabranog puta 1989. godine, Rumunija i dalje ima relativno slabo razvijeno civilno društvo. Nasilna priroda događaja 1989. ostavila je traga na politički razvoj čitavu narednu deceniju.
Timoti Fraj, direktor Harimanovog instituta, ističe da postoji značajna razlika u merenju sreće između građana Zapadne i Istočne Evrope. Na Zapadu su ljudi manje srećni u srednjim godinama, dok su zadovoljniji u poznijim godinama. U Istočnoj Evropi to je potpuno obrnuto. „Tome doprinosi i krah penzionog sistema.“
Međutim, činjenica je da su stariji ljudi koji poseduju razne radne sposobnosti mnogo zadovoljniji nego oni koji sa oskudnim veštinama ne mogu da se snađu u novim tržišnim okolnostima privređivanja. Fraj zato naglašava da osećanje sreće nije nužno povezano sa godinama, već zadovoljstvom i svrsishodnošću.
Rumunski studenti sa fotografijama na kojima su sekvence iz demokratske revolucije 1989. godine (23 decembar 2009)Elzbieta Matinia iz Nove škole za društvena istraživanja u Njujorku kaže da su, na primer, Poljaci sada optimističniji nego pre deceniju.
„Ekonomska situacija je bolja nego pre 2007. godine. Imaju šta da kažu u Evropi. Mislim da je ta evropska komponenta veoma važna, to proširenje Evropske Unije“, objašnjava Matinia.
Zanimljivo je da, s jedne strane, 80 odsto građana Istočne Evrope podržava privatnu svojinu, ali 70 procenata ne odobrava način na koji se njome raspolaže.
Zbog nedostatka transparentnosti, korupcije i organizovanog kriminala, naročito u ranim fazama privatizacije 1990-ih, većina građana Istočne Evrope se oseća opljačkanim. Ovo istraživanje pokazuje da bi se mnogo bolje osećali kada bi privatna svojina bila ponovo nacionalizovana, a onda podelila na pravičan i transparentan način.
Timoti Fraj ističe da je Bugarska ostvarila veliki uspeh. Bez obzira na rasprostranjeni organizovani kriminal i korupciju, nije bilo mnogo nasilja u Bugarskoj, ekonomski rast je relativno stabilan. a vlast je transferisana na miran i demokratski način.
Bendžamin Barber, profesor Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, ističe da slom komunizma 1989. izazvao nepredvidive posledice.
„Ne zalažem se za nostalgični komunizam, ali zbog nepostojanja teorije, paradigme, koja bi nam omogućila da mislimo o pravdi, nejednakostima i problemima kapitalizma – nismo u stanju da se uhvatio u koštac sa novim patologijama koje nisu više anomalije komandne ekonomije i totalitarne države, već proističu iz kapitalizma, liberalizma što je novi problem sa kojim se suočavaju građani Poljske, Mađarske, Češke republike, Slovenije“, kaže Barber.
On smatra da iskustvo u poslednjih 20 godina pokazuje da stanovništvo Istočne Evrope uglavnom nastavlja da živi u senci komunizma. Odluke koje se donose i politike koje se vode – i dalje su uglavnom reakcije na komunističku prošlost.
