Ovogodišnji spisak najvećih privatnih poreskih dužnika gotovo je prepisana vest. Stara godinama. Isti tajkuni, samo veći iznosi dugova. Poneka rokada na listi i to je sve. Dakle, uprkos busanju u prsa aktuelne vlasti o prekidu sprege sa tajkunima – ista meta, isto odstojanje.
Na prvom mestu poreskih dužnika sada je Predrag Ranković Peconi i njegov “Monus”. Miroslav Bogićević, vlasnik “Farmakoma”, spustio se malo sa vrha liste. “Mera invest”, kompanija Marka Miškovića duguje još više nego prošle godine, ali sudski spori taj dug. Milojko Damjanović, vlasnik “Lola Livnice”, rekorder je po neplaćenim poreskim i doprinosima svojim radnicima. Tu je, naravno, i “Zastava oružje”, državno čedo, i poreski dužnik bez presedana, koja duguje više od sedam i po milijardi dinara. I tako dalje i tome slično.
O čemu li je to onda govorio premijer Aleksandar Vučić kad je poslednjih dana prošle godine rekao:
“I ako sam nečim zadovoljan, onda je to ta činjenica. Oduzeli smo im Srbiju – raznim razbojnicima i vratili je njenim građanima.”
Dakle, Srbija je oduzeta od pljačkaša i tajkuna i vraćena građanima, radnicima i onima koji plaćaju porez, prosvetlio nas je premijer.
Stvarno? Dobro, neka onda izvoli objasniti tu domaću formulu po kojoj i tokom njegovog mandata građani, radnici, penzioneri uredno plaćaju geometrijskom progresijom rastuće poreske i druge obaveze prema državi, a destina uvek istih tajkuna postojano duguje sto miliona evra ili tu negde.
Zašto li je u oktobru prošle godine predsednik Vlade upirao prstom u “Farmakom” Miroslava Bogićevića, koji, kako je podsetio, samo bankama duguje 400 miliona evra, ako je koncern tog tajkuna, kako javlja “Istinomer”, pozivajući se na Upravu za trezor, samo prošle godine od države dobio subvencije u vrednosti od 100 miliona dinara ili 853.000 evra?!
Država kojoj Bogićević duguje milione evra za porez daje državnu pomoć Bogićeviću?
Pa, gde to ima? – što kaže poznati reklamni slogan. Pa u Srbiji, gde drugde.
Nije nevažno podsetiti se da je smanjivanje subvencija bilo jedno od ključnih predizbornih obećanja Vučićeve Srpske napredne stranke. “Istinomer” je krenuo tragom tih obećanja i ustanovio da se novac poreskih obveznika dodeljuje nesmanjeno i da se često deli firmama najvećih poreskih dužnika i to bez ikakve kontrole. Putevima koje su već utabali prethodna vlast i Mlađan Dinkić.
Ako građanin duguje za porez jedan jedini dinar, može platiti kaznu pedeset hiljada puta veću, smislili su Vučićevi zakonodavci.
Penzioneru, redovnom platiši, zbog duga od 67 para za struju, poslali su opomenu pred zaplenu imovine ako za osam dana ne plati dug manji od jednog dinara.
Aktuelna vlast bi morala objasniti kako su mogući ovakvi apsurdi i zašto ih sprovodi.
Ko je izdao nalog poreskoj upravi da dozvoli da ovako enormno poraste poreski dug tajkuna? Ko im je zabranio da im naplaćuje porez?
Zašto poreska uprava i građanima nežno ne refinansira dugove na pet-šest godina, kako to radi gospodi tajkunima? Zašto sprovodi ovakvu diskriminaciju kad je ona Ustavom ove zemlje zabranjena?
Gospodin premijer bi morao odgovoriti građanima Srbije na ova pitanja. I objasniti im zašto oni moraju plaćati porez i druge obaveze prema državi, a tajkuni ne moraju. Ne kaže li Ustav Srbije da je „obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta”?
I dok će se u zemljama boljih pravnih i demokratskih običaja privredna društva sa ograničenom odgovornošću retko toliko zadužiti da ne mogu izmiriti poreske obaveze jer znaju da su sankcije izuzetno rigorozne, u ovoj zemlji tajkuni mogu namerno uništiti svoje firme i nekažnjeno dugovati državi. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta pojašnjava:
“U Srbiji se dobri ‘majstori’ uvek snađu. To daje priliku mešetarima da se zadužuju do besvesti kreditima i da ne plaćaju svoje obeveze ni prema zaposlenima, ni prema dobavljačima, ni prema državi i da im zapravo ne može niko ništa. U organizovanim državama, država ima jako dobru evidenciju o imovini svih pojedinaca, pogotovo bogatih ljudi. Ukrštanje prihoda i imovine država Srbija nije radili i iz aljkavosti, ali i iz dobrog interesa”, ocenjuje Savić.
Država u kojoj su pred obavezom plaćanja poreza neki jednakiji od drugih i nije država. Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja kaže:
“U principu, naša država baš i ne zaslužuje da bilo ko plaća poreze. Kod nas poreski sistem nije na strani građana nego je na strani tajkuna”.
Dakle, koliko god premijer insistirao, raskid sprege između oligarha i političara u Srbiji još se nije dogodio.
“Taj neraskidivi lanac, kako su sadašnje vlasti optuživale prethodne vlasti, između političara, kriminalaca i tajkuna, čini mi se nekako da je i sad ostao neraskidiv, samo se neka imena stalno pojavljuju, ali će se uskoro pojaviti i nova imena tajkuna koji idu uz novu vlast”, ocenjuje Mahmut Bušatlija.
Pa, ako se Srbija iskazuje kao perpetuum mobile ovakve vrste i ovakvog soja, šta onda preostaje mladima čiju budućnost večno jedu srpski političari i oligarsi nego da nastave da sreću traže negde drugde. A već jesu najbolji srpski izvozni brend - nije američki ambasador primetivši to otkrio nikakvu novu Ameriku.
