Iranski haker, koji koristi pseudonim „Araš“, govori za program Radija Slobodna Evropa na persijskom o delovanju grupe „Anonymous“, odnosno „sajber“ armije, protiv iranskih vlasti.
On ističe da je fokus na podršci demonstracijama u više iranskih gradova nakon sličnih protesta u Egiptu i Tunisu.
"Mi smo anonimni, mi smo legija, mi ne opraštamo, mi ne zaboravljamo. Očekujte nas", kaže Araš.
To je glas međunarodne internet zajednice „Anonymous“ (http://anonops.in/), koja je izvela mnogo napada na vebsajtove širom sveta.
Pošto su poslednjih dana izbile antivladine demonstracije u više iranskih gradova, islamske vlasti su pojačale cenzuru kako bi suzbile onlajn aktivnosti opozicije (http://citizenlab.org/2011/02/regime-steps-up-censorship-and-online-disruption-to-block-protests/)
Tokom protesta nakon spornih predsedničkih izbora u junu 2009. godine, vlasti u Teheranu su nastojale da spreče aktivnosti opozicije blokiranjem opozicionih sajtova i drugih medija, kao i prekidom komunikacije mobilnim telefonima.
U takvom situaciji na scenu stupa „Anonymous“. On obezbeđuje korisnicima specijalni forum za savete kao i oruđa za borbu protiv cenzure koju sprovodi iranska vlada.
Veoma je teško utvrditi šta je zapravo "Anonymous", s obzirom da nema lidere niti sedište.
Sa njegovog sajta se saopštava da "Anonymous" zapravo ne postoji, već da je to samo ideja, Internet medij koji može da koristi bilo ko u bilo koje vreme kako bi se okupili oko zajedničkog cilja za dobrobit čovečanstva.
Araš je rođen u Iranu. On i njegovi drugovi napadaju sajtove iranske vlade i državnih medija.
Sumnjiva prošlost "Anonymous- a"
Međutim, vlasti uzvraćaju sa visoko razvijenom tehnologijom posmatranja i filtriranja. Prošle nedelje osnovana je i nova "sajber" policijska jedinica.
"Jedan od glavnih ciljeva je odbrana slobode govora, što je veliki problem u Iranu. Vlasti u Teheranu ne cenzurišu samo medije u zemlji, već i u drugim delovima sveta. Na primer, poslednjih dana čak su i ljudi u Evropi imali problema da gledaju BBC na persijskom i ostale persijske kanale. Naime, iranska vlada ometa satelite koji emituju ove programe", ističe Araš.
On objašnjava strategiju u borbi protiv cenzure u Iranu.
"Anonymous strogo zabranjuje napad na medije, mada ja lično ne doživljavam Iransku državnu televiziju kao medij, već sistem za ispiranje mozga. Naše operacije su usredsređene na tri vladina sajta i poštanski servis, koji je juče bio oboren", kaže on.
Logo grupe poznate kao Anonymous, bez datuma"Anonymous" je 2009. pomogao uspostavljanje sajta „Anonymous Iran“ (http://iran.whyweprotest.net/).
Reč je o platformi za razmenu informacija između Irana i sveta i sada ima više od 15 hiljada korisnika.
No, „Anonymous“ ima kontroverznu prošlost. Ova grupacija je optužena da stoji iza serije napada forum za podršku borbi protiv epilepsije 2008. godine, što je izazvalo simptome migrene.
Nedavno je „Anonymous“ kritikovan i zbog navodnog orkrestriranja napada na Amazon.com, PayPal, MasterCard, Visa i druge sajtove, kao deo operacije “Osveta".
Cilj ove kampanje je bila podrška Vikiliksu nakon što su mu pomenute kompanije uskratile usluge.
U svakom slučaju, autoritarne vlasti sve veši napadaju hakere, onlajn aktiviste i blogere u nastojanju da sačuvaju kontrolu nad informacionim narativom u svojim zemljama.
No, taj narativ, odnosno sliku, predstavu, sve je teže odbraniti, imajući u vidu sve veću dostupnost Interneta.
On ističe da je fokus na podršci demonstracijama u više iranskih gradova nakon sličnih protesta u Egiptu i Tunisu.
"Mi smo anonimni, mi smo legija, mi ne opraštamo, mi ne zaboravljamo. Očekujte nas", kaže Araš.
To je glas međunarodne internet zajednice „Anonymous“ (http://anonops.in/), koja je izvela mnogo napada na vebsajtove širom sveta.
Pošto su poslednjih dana izbile antivladine demonstracije u više iranskih gradova, islamske vlasti su pojačale cenzuru kako bi suzbile onlajn aktivnosti opozicije (http://citizenlab.org/2011/02/regime-steps-up-censorship-and-online-disruption-to-block-protests/)
Tokom protesta nakon spornih predsedničkih izbora u junu 2009. godine, vlasti u Teheranu su nastojale da spreče aktivnosti opozicije blokiranjem opozicionih sajtova i drugih medija, kao i prekidom komunikacije mobilnim telefonima.
U takvom situaciji na scenu stupa „Anonymous“. On obezbeđuje korisnicima specijalni forum za savete kao i oruđa za borbu protiv cenzure koju sprovodi iranska vlada.
Veoma je teško utvrditi šta je zapravo "Anonymous", s obzirom da nema lidere niti sedište.
Sa njegovog sajta se saopštava da "Anonymous" zapravo ne postoji, već da je to samo ideja, Internet medij koji može da koristi bilo ko u bilo koje vreme kako bi se okupili oko zajedničkog cilja za dobrobit čovečanstva.
Araš je rođen u Iranu. On i njegovi drugovi napadaju sajtove iranske vlade i državnih medija.
Sumnjiva prošlost "Anonymous- a"
Međutim, vlasti uzvraćaju sa visoko razvijenom tehnologijom posmatranja i filtriranja. Prošle nedelje osnovana je i nova "sajber" policijska jedinica.
"Jedan od glavnih ciljeva je odbrana slobode govora, što je veliki problem u Iranu. Vlasti u Teheranu ne cenzurišu samo medije u zemlji, već i u drugim delovima sveta. Na primer, poslednjih dana čak su i ljudi u Evropi imali problema da gledaju BBC na persijskom i ostale persijske kanale. Naime, iranska vlada ometa satelite koji emituju ove programe", ističe Araš.
On objašnjava strategiju u borbi protiv cenzure u Iranu.
"Anonymous strogo zabranjuje napad na medije, mada ja lično ne doživljavam Iransku državnu televiziju kao medij, već sistem za ispiranje mozga. Naše operacije su usredsređene na tri vladina sajta i poštanski servis, koji je juče bio oboren", kaže on.
Reč je o platformi za razmenu informacija između Irana i sveta i sada ima više od 15 hiljada korisnika.
No, „Anonymous“ ima kontroverznu prošlost. Ova grupacija je optužena da stoji iza serije napada forum za podršku borbi protiv epilepsije 2008. godine, što je izazvalo simptome migrene.
Nedavno je „Anonymous“ kritikovan i zbog navodnog orkrestriranja napada na Amazon.com, PayPal, MasterCard, Visa i druge sajtove, kao deo operacije “Osveta".
Cilj ove kampanje je bila podrška Vikiliksu nakon što su mu pomenute kompanije uskratile usluge.
U svakom slučaju, autoritarne vlasti sve veši napadaju hakere, onlajn aktiviste i blogere u nastojanju da sačuvaju kontrolu nad informacionim narativom u svojim zemljama.
No, taj narativ, odnosno sliku, predstavu, sve je teže odbraniti, imajući u vidu sve veću dostupnost Interneta.
