Isključivanje SIM kartica postalo je jedno od efikasnijih sredstava koje iranske vlasti koriste za kažnjavanje kritičara režima i aktivista civilnog društva, a posledice takvih mera daleko prevazilaze gubitak pristupa mobilnoj mreži.
Pošto je pristup bankarskim, državnim, osiguravajućim, pravosudnim, pa čak i obrazovnim uslugama u Iranu danas vezan za verifikovani broj mobilnog telefona i jednokratne SMS kodove, isključivanje SIM kartice praktično ostavlja osobu bez pristupa velikom broju osnovnih usluga i građanskih prava.
Jedna žena, Donja Rad (Donya), rekla je da je nedavno otkrila da ne može da obnovi osiguranje za automobil jer novo obavezno pravilo zahteva registraciju adrese preko državnog stambenog portala, a za taj postupak potreban je verifikacioni kod koji stiže putem SMS poruke, koju nije mogla da primi.
Ona je na mreži X napisala da su isključenja SIM kartica tokom poslednje dve ili tri godine postala toliko uobičajena da ljudi o njima govore "kao što se žale na saobraćaj ili vreme".
Takvu meru opisala je kao "kaznu koja stiže pre nego što su podignute bilo kakve optužbe".
Mahsa Safaei, automehaničarka koja objavljuje sadržaj na Instagramu, rekla je da joj je SIM kartica isključena pre tri godine zato što se na snimcima pojavljivala bez marame i u majicama kratkih rukava.
"Pitali ste šta sam pogrešno uradila? Pošteno sam zarađivala za život", rekla je u video-snimku. "Prošle su tri godine."
Ali Akbar Gordži (Gorji), profesor ustavnog prava, i novinarka Saide Šafiei (Saeideh Shafiei) takođe su ostali bez aktivnih SIM kartica bez prethodnog upozorenja.
Oboje tvrde da su im, kada su pokušali da uklone blokadu, vlasti poručile da obrišu određene kritičke objave na društvenim mrežama i objave 20 poruka u odbranu Islamske Republike.
Presedan
Ovakva praksa pojavila se nakon protesta širom zemlje 2022. godine, iz kojih je nastao pokret "Žena, život, sloboda", a dodatno je intenzivirana nakon dvanaestodnevnog rata sa Izraelom u junu 2025.
Broj mobilnog telefona danas u iranskoj digitalnoj infrastrukturi funkcioniše kao svojevrsni identifikacioni dokument za primanje jednokratnih kodova, pa njegovo blokiranje može izazvati lančanu reakciju i onemogućiti pristup brojnim drugim uslugama.
Iranska organizacija za digitalna prava Filterbaan opisala je isključivanje SIM kartica kao vanpravni alat namenjen identifikovanju pojedinaca, ograničavanju njihovih aktivnosti i ometanju komunikacije aktivista međusobno, sa institucijama i medijima.
To uključuje i uskraćivanje pristupa elektronskom sistemu pravosudnih obaveštenja, kao i onemogućavanje dostavljanja sudskih poziva.
Upravo to dogodilo se Jaldi Moajeri (Yalda Moayeri), poznatoj iranskoj foto-reporterki.
Ona tvrdi da je sasvim slučajno, tokom jedne nepovezane posete sudu, saznala da joj je zakazano suđenje i da su vlasti pokušale da je kontaktiraju preko istog telefonskog broja koji su prethodno isključile, nakon čega je protiv nje doneta presuda u odsustvu.
Pravno opravdanje
Vlasti se u pojedinim slučajevima pozivaju na član 247 iranskog Zakona o krivičnom postupku, koji istražnom sudiji omogućava da osumnjičenom odredi određene nadzorne mere, poput zabrane putovanja ili zabrane upravljanja vozilom.
Međutim, aktivisti i advokati postavljaju pitanje da li se ta odredba može tumačiti toliko široko da opravda uskraćivanje pristupa telefonskom broju, a time i čitavom nizu osnovnih usluga, posebno kada građani tvrde da nisu unapred obavešteni o takvim merama.
Hosein Ahmadinijaz (Hossein Ahmadiniaz), iranski advokat koji radi u Holandiji, rekao je za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa, da iransko pravosuđe "nema legitiman pravni osnov za takvu praksu".
On smatra da se radi o izgovoru za ograničavanje sloboda građana, suprotno osnovnim pravnim načelima, uključujući princip da kazne moraju biti propisane zakonom i u skladu sa ustavnim garancijama.
Prema njegovim rečima, takva praksa građanima uskraćuje pravo na pravično saslušanje i pokazuje odsustvo nezavisnog pravosuđa.
"Zakon ne može imati stvarno značenje u Islamskoj Republici Iran", rekao je Ahmadinijaz.