Reformistički poslanik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) i tvrdolinijaš, inače bivši pregovarač Irana u nuklearnim pregovorima sa Zapadom Said Džalili (Saeed Jalili) ići će u drugi krug predsedničkih izbora, nakon što nijedan od kandidata nije osvojio potrebnu većinu glasova na izborima održanim u petak, 28. juna.
To je saopštio iranski zvaničnik, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku. Drugi krug izbora zakazan je za 5. jul.
Vest koju je 29. juna objavio na državnoj televiziji Mohsen Eslami, portparol iranskog izbornog štaba, dolazi nakon što su preliminarni rezultati na iranskim predsedničkim izborima pokazali da reformistički zakonodavac Masud Pezeškijan ima blagu prednost u odnosu na preostala tri kandidata.
Podaci izborne komisije objavljeni u jutarnjim časovima 29. juna pokazuju da je Pezeškijan osvojio 43,5 odsto glasova, ispred tvrdolinijaškog bivšeg nuklearnog pregovarača Saida Džalilija, koji je imao 37,7 odsto. Mohamed Baker Kalibaf (Mohammad Baqer Qalibaf), konzervativni bivši predsednik parlamenta, zaostaje je sa 14 odsto osvojenih glasova.
Četvrti kandidat za predsednika, Mostafa Purmohamadi (Purmohammadi), bivši ministar pravde i unutrašnjih poslova, prema preliminarnim rezultatima u velikoj meri zaostaje za drugim kandidatima.
Svu četvoricu kandidata za predsednika odobrilo je Veće čuvara, čije članove direktno i indirektno imenuje vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei.
Izlaznost je bila oko 40 odsto, prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova i to je najniži odziv birača u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine.
Malo je verovatno da će ishod izbora dovesti do velikih promena u politici, ali bi mogao da utiče na to ko će naslediti 85-godišnjeg Hamneija, vrhovnog lidera zemlje od 1989. godine.
Poslednji pokušaji da se do zajedničkog kandidata konzervativaca dođe konsenzusom propali su uoči izbora, pri čemu ni Kalibaf ni Džalili nisu bili voljni da odustanu u korist onog drugog. Konzervativci su izrazili zabrinutost da bi nedostatak jedinstva mogao da podeli birače što bi donelo prednost reformisti Pezeškijanu.
Kalibaf je bivši komandant vazduhoplovstva Korpusa garde islamske revolucije i gradonačelnik Teherana sa najdužim stažom. On je tradicionalni konzervativac koji se kandiduje za predsednika četvrti put u poslednjih 20 godina.
Tokom svoje karijere pratile su ga optužbe za korupciju, iako nijedna nije narušila njegov odnos sa Hamneijem.
Džalili, koji nikada nije bio na izabranoj funkciji, služi kao Hamneijev lični predstavnik u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost. Tokom svog mandata 2007-2013 kao sekretar Saveta, predvodio je delegaciju u neuspelim pregovorima sa Zapadom o nuklearnom programu Teherana.
Pezeškijan je bio član parlamenta od 2008. godine da bi od 2016. do 2020. obavljao dužnost potpredsednika, u vreme kada su umereni i reformisti imali većinu u parlamentu. On je doveo u pitanje iranske metode primoravanja žena da nose hidžab i zagovarao je pregovore sa Zapadom. Međutim, isto tako je izjavio da će slediti Hamneijevu politiku ukoliko bude izabran.
Predsjednički izbori u Iranu
Istraživanja javnog mnjenja predviđaju nešto veću izlaznost birača u odnosu na prethodne predsedničke izbore održane 2021. godine, na kojima je zabeležen rekordno nizak odziv. Kritičari tvrde da je stvarni broj Iranaca koji su tada izašli na birališta verovatno bio manji manji u odnosu na zvanične brojke.
Hamnei je ohrabrio Irance da glasaju nakon što je i sam ubcaio glasački listić u kutiju ubrzo nakon otvaranja birališta.
"Ohrabrujemo naše drage ljude da ozbiljno shvate glasanje i učestvuju", rekao je on.
Disidenti u zemlji i inostranstvu pozvali su na bojkot, tvrdeći da prethodni izbori nisu doneli promenu. Iranski politički establišment dugo je tvrdio da svoj legitimitet crpi iz jakog odziva birača, ali slaba izlaznost na izborima i masovni protesti doveli su u pitanje legitimitet sadašnjeg rukovodstva.
Iranski vrhovni lider ima konačnu reč o svim državnim pitanjima, dok predsednik nema mnogo uticaja na većinu ključnih pitanja u državi.
Predsednički izbori u Iranu se održavaju nakon što je predsednik Ebrahim Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći 19. maja, zajedno sa ministrom inostranih poslova Hoseinom Amir-Abdolahijanom (Hossein Amir-Abdollahian) i nekoliko drugih zvaničnika. Mnogi Iranci ga nazivaju Teheranskim kasapinom zbog njegove navodne uloge u masovnom pogubljenju političkih zatvorenika 1988. kada je bio zamenik tužioca u Teheranu.