Piše: Golnaz Esfandiari
Sledeći ministar spoljnih poslova Irana, prema tvrdnjama nekih, zastupa podjednako tvrde stavove kao i najtvrdokorniji elementi unutar Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) pa će poboljšanje odnosa sa zapadnim zemljama biti teško, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Čini se da izbor Hoseina Amir-Abdolahiana za šefa diplomatije Irana donosi mnoštvo izazova u već duboko narušenim odnosima na Bliskom istoku i šire, pojačavajući konsolidaciju tvrde linije u Teheranu s novim predsednikom Ebrahimom Raisijem.
Međutim, analitičari iranskog spoljnopolitičkog establišmentu sugerišu da bi konzervativna uverenja Amir-Abdolahiana takođe mogla doprineti razjašnjavanju nekolicine ključnih međunarodnih pitanja, od razgovora o oživljavanju posrnulog nuklearnog sporazuma do suočavanja s upornim pokušajima Irana da projektuje svoju snagu u regionu.
Amir-Abdolahian je iskusni diplomata i spoljnopolitički savetnik predsednika iranskog parlamenta koji uživa podršku moćne Revolucionarne garde.
Većina posmatrača očekuje da će parlament u kojem dominiraju pripadnici tvrde linije potvrditi njegovu nominaciju, zajedno s nominacijom drugih članova kabineta koje je podneo Raisi 11. avgusta.
Bez interesovanja za toplije odnose?
Predlog da Amir-Abdolahian bude šef diplomatije dolazi u osetljivo vreme.
Razgovori u Beču s ciljem oživljavanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine iz kojeg je SAD povukao predsednik Donald Tramp (Trump) zastali su usred prenosa vlasti u Teheranu, dok su tenzije porasle između Irana, Izraela i zapadnih sila u Persijskom zalivu, gde je Teheran optužen za organizovanje smrtonosnog napada dronovima na komercijalni tanker i otmicu drugog broda.
Amir-Abdolahian (57) podozriv je prema Zapadu i snažno podržava takozvanu "osovinu otpora" protiv Izraela. Kao zamenik ministra spoljnih poslova za arapska i afrička pitanja, od 2011. do 2016. godine, on je pomagao u sprovođenju regionalne politika preko Kuds snage Revolucionarne garde, čiji je komandant ubijen u američkom napadu bespilotnim letelicama u januaru 2020. Takođe je 2007. godine učestvovao u istorijskim, mada uglavnom neuspešnim razgovorima u Bagdadu s američkim zvaničnici o naporima za stabilizaciju Iraka.
Nominacija Amir-Abdolahiana nagoveštava Raisijeve planove da se usredsredi na iranske susede na Bliskom istoku, kao i potencijalnu nezainteresovanost za ozbiljno angažovanje sa Zapadom, kažu analitičari.
Tokom ceremonije inauguracije Raisija 5. avgusta, predstavnici Hamasa, Islamskog džihada i libanskog Hezbolaha – grupa koje su na crnim listama SAD i Evropske unije – sedeli su u prvom redu, dok su visoki diplomata EU i posrednik u nuklearnim razgovorima Enrike Mora (Enrique Mora) bili upadljivo smešteni iza njih.
"Nominacija Amir-Abdolahiana takođe odražava uzak fokus Raisija na region i nezainteresovanost za poboljšanje političkih ili ekonomskih veza sa Zapadom", rekao je za RSE Henri Roum (Henry Rome), analitičar za Iran u Evroazija grupi (Eurasia Group) iz Vašingtona.
Makar više jasnoće
Međutim, Raisi, za kojeg posmatrači kažu da uspon na vlasti duguje lojalnosti vrhovnom vođi ajatolahu Ali Hamneiju, takođe je na inauguraciji obećao da će podržati diplomatske napore za uklanjanje američkih sankcija koje su osakatile iransku ekonomiju.
"Sankcije protiv države Irana moraju biti ukinute. Podržaćemo sve diplomatske planove za ostvarenje tog cilja", rekao je Raisi.
Odlazeći predsednik Hasan Rohani – pripadnik relativno umerene struje čiji je tim uspešno zaključio nuklearni sporazum iz 2015. godine prema kojem su ograničene određene nuklearne aktivnosti Irana u zamenu za ublažavanja sankcija – navodno se nedavno požalio u Beču da njegova vlada nema ovlašćenja da postigne novi dogovor.
Posle šest rundi pregovora sa svetskim silama i indirektnim razgovorima sa SAD s ciljem oživljavanja sporazuma, sudbina Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA) naizgled visi o koncu.
Kao odgovor na izlazak Vašingtona iz sporazuma 2018. godine, Iran je postepeno smanjivao svoje obaveze prema JCPOA, istovremeno povećavajući osetljive nuklearne aktivnosti. Neki, međutim, veruju da bi Raisi i njegov tim mogli biti u boljoj poziciji da ponovo ispregovaraju sporazumu usled njihove potpune saglasnosti s Hamneijem, koji ima poslednju reč u svim državnim poslovima u Iranu.
Ali Vaez, direktor Iranskog projekta u tink-tenku Međunarodna krizna grupa (ICG), rekao je za RSE da će se saradnja s Amir-Abdolahianom verovatno biti teška za zapadne zemlje, ali da bi diplomata iz tvrde struje mogao biti u boljoj poziciji da ostvari napredak.
"Amir-Abdolahian o Zapadu ima tvrde stavove kao tvrdokorni elementi unutar Revolucionarne garde", rekao je Vaez. "Zbog toga će biti teži sagovornik za Zapad, ali i kompetentniji, jer će se suočiti s mnogo manje internog otpora svojim inicijativama nego njegov prethodnik."
'Revolucionarni diplomata'
Amir-Abdolahian, koji će zameniti Mohamada Džavada Zarifa koji je obrazovan u SAD, doktorirao je međunarodne odnose na Univerzitetu u Teheranu i navodi se da tečno govori arapski, dok je njegov engleski izgleda ograničen.
S pohvalama pripadnika tvrde linije da je "revolucionarni diplomata", on se u intervjuima hvalio svojim bliskim vezama s ubijenim komandantom Kuds snaga Kasimom Sulejmanijem.
"Kad god sam bio uključen u osetljive i važne pregovore o regionu, poslednja osoba s kojom sam se konsultovao bio je general Sulejmani", rekao je on nedavno u intervjuu za poluzvaničnu novinsku agenciju Fars.
Te konsultacije sa Sulejmanijem omogućile bi mu da uđe u razgovore potpuno spreman, rekao je on.
"Amir-Abdolahian će doneti stav Revolucionarne garde u vrh Ministarstva spoljnih poslova", rekao je analitičar Roum. "On je obuzet arapskom politikom i veliki deo svoje diplomatske karijere proveo je sprovodeći ili braneći agresivnu regionalnu politiku Irana i nastaviće to da radi kao ministar spoljnih poslova."
Njegov politički uspon se poklopio ne samo sa sporenjima oko nuklearnog sporazuma, već i s podrškom Irana u odbrani sirijskog predsednika Bašara al-Asada tokom brutalnog građanskog rata u toj zemlji, koji je u borbe uvukao i druge strane sile.
"Većina regionalnih država pamti ton i stav Amir-Abdolahiana tokom sirijske krize i povezuje ga s projekcijom iranske moći u regionu", rekao je Vaez. "Da bi popravio tu sliku, on mora izraziti mnogo pomirljiviji ton i uskladiti ga s merama za izgradnju poverenja."
'Nova ravnoteža'
Raisi je rekao da ima za cilj poboljšanje veze sa susedima, što je izgleda signal iranskom regionalnom rivalu, Saudijskoj Arabiji. Dve zemlje su poslednjih meseci počele razgovore s ciljem smanjenja tenzija u regionu.
Ipak, i Raisi i Amir-Abdolahian bili su neodređeni u pogledu spoljnopolitičkog pristupa Irana ili bilo kakvih očekivanih promena.
U junskom intervjuu za italijanski list Republika (La Repubblica), Amir Abdolahian je rekao da Amerikanci još nisu dokazali da su ozbiljni u pregovorima i da se "greške" iz prošlosti neće ponoviti. Čini se da je to referenca na Trampovo povlačenje iz JCPOA i njegovu odluku da ponovo uvede ekonomske sankcije koje su potopile iransku valutu i privredu.
"Povratak na sporazum JCPOA je u nacionalnom interesu Irana sve dok druge strane poštuju svoje obaveze", rekao je Amir-Abdolahian.
On je takođe sugerisao da će Raisi raditi na pronalaženju ravnoteže u vezama s Istokom i Zapadom.
Amir-Abdolahian je rekao da je Rohanijeva vlada dala prioritet odnosima sa SAD i Zapadom, dok ga je Hamnei pozvao da obrati veću pažnju na druge regione širom sveta.
"Verujem da će Raisi pronaći novu ravnotežu", rekao je Amir-Abdolahian. "To ne znači da ne želimo da obraćamo pažnju na Evropu i Zapad".
Facebook Forum