Kina je eskalirala diplomatsku retoriku posle američko-izraelskih udara na Iran i pogibije vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, dok se oprezno postupa kako bi prebrodila poremećaje na globalnim tržištima nafte i pretnju šire nestabilnosti na Bliskom istoku.
Otkako su SAD i Izrael pokrenuli koordinisane vazdušne udare na Iran 28. februara, Peking je snažnije diplomatski odgovor, a portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning nazvala je zajedničke napade kršenjem međunarodnog prava i rekao novinarima tokom brifinga za medije 2. marta da je Kina duboko zabrinuta zbog efekata na susedne zemlje.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji takođe je pozvao zemlje Zaliva da se ujedine kako bi se suprotstavile spoljnom mešanju i "držale svoju budućnost i sudbinu u svojim rukama", navodi se u saopštenju posle telefonskog razgovora sa šefom omanske diplomatije. U razgovoru s iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem, Vang je rekao da veruje da Iran može da održi nacionalnu i društvenu stabilnost, kao i da prida značaj legitimnim brigama svojih suseda.
Mao je dan ranije rekla da vojni napadi "gaze principe Povelje UN i osnovne norme međunarodnih odnosa", dok je Vang nastojao da koordinirano reaguje s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u vezi s vanrednom reakcijom Saveta bezbednosti UN.
"Kina je najveći svetski uvoznik energije i najveći uvoznik nafte. Ovo ne može da ne utiče na Peking", rekao je za RSE Džozef Vebster (Joseph Webster), viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta.
Napadi na Iran i Teheranov odgovor bez presedana raketama i dronovima širom regiona podvlače rizike koje bi prošireni rat na Bliskom istoku mogao da predstavlja za Peking.
Tokom protekle decenije, Peking je stalno širio svoj ekonomski domet i diplomatsko prisustvo na Bliskom istoku, pri čemu je Iran postao ključni partner kao najpouzdaniji antizapadni bedem Kine i izvor nafte po veoma povlašćenim cenama. Zauzvrat, Peking je postao najveći trgovinski partner Teherana i sve važniji izvor tehnologije i bezbednosne saradnje, čime je dobio vitalni značaj za mogućnosti Irana da se odupre pritisku Zapada.
Međutim, usled mogućnosti energetske i bezbednosne nestabilnosti u regionu, analitičari kažu da je glavni cilj Kine da se pozicionira kao diplomatska protivteža američkoj vojnoj akciji protiv Irana, dok istovremeno teži da izbegne trijumfalističke poruke koje bi mogle da zakomplikuju planiranu posetu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) Pekingu početkom aprila.
"Peking bi voleo da vidi Sjedinjene Države okrvavljene i osramoćene ovim sukobom, ali ogroman sukob na Bliskom istoku bi takođe mogao da poremeti njegovu računicu i unese mnogo neizvesnosti koju ne želi", rekao je Vebster. "Kinezi ne žele da osujete sastanak Trampa i Sija i osećaju da imaju dobre karte uoči tog susreta."
Procena energetskog šoka
Više od 80 odsto iranskog izvoza nafte ide u Kinu, čime je ona temelj odnosa Kine i Irana poslednjih godina, pri čemu trgovina funkcioniše kroz barter aranžmane koji uključuju iransku naftu po povlašćenoj ceni u zamenu za kinesku robu, tehnologiju i infrastrukturne investicije.
Oko 12 odsto kineskog uvoza nafte dolazi iz Irana, iako su procene neprecizne s obzirom na to da iransku naftu prenose brodovi "flote u senci" i da se kupuje preko finansijskih mreža koje izbegavaju tradicionalni bankarski sistem.
Posle američko-izraelskih napada, cene nafte su naglo porasle, zbog čega se veći deo sveta sprema za ekonomske posledice dužeg regionalnog rata. Analitičari u nekim vodećim investicionim bankama poput Barklisa (Barkleys) i Džej Pi Morgana (JP Morgan) kažu da bi produženi sukob mogao da dovede cene nafte do 100 dolara po barelu.
Dok se režim u Teheranu bori za opstanak, mogao bi da pokuša da iskoristi tokove nafte kao oružje, posebno kroz Ormuski moreuz, jednu od ključnih svetskih tačaka za energente.
Dosad je Iran izbegavao napade velikih razmera na regionalnu energetsku infrastrukturu, iako su ostaci od pogođenih iranskih dronova pogodili rafineriju nafte Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji 2. marta.
Izrael i SAD su se takođe dosad uzdržavali od napada na iransku naftnu infrastrukturu.
Tečni prirodni gas (LNG), koji se transportuje morskim putem, našao se pod pritiskom. Katar je objavio da će obustaviti proizvodnju LNG-a povezanu s džinovskim gasnim poljem "Severno polje" – najvećim takvim postrojenjem na svetu – posle napada na njegova objekte. Vest je dovela do naglog rasta cena.
Neke isporuke energenata su obustavljene, uglavnom zbog povlačenja osiguravača i ranih upozorenja američke mornarice.
Tramp je rekao da bi vojna operacija mogla da "traje četiri nedelje – ili manje", što bi moglo biti dovoljno dugo da izazove poremećaj.
Vebster je rekao da će Iran biti oprezan u pogledu potpunog prekida isporuke nafte svom partneru u Pekingu. Teheran i Saudijska Arabija su takođe povećali izvoz nafte za skoro 10 odsto tokom februara.
Kina je takođe preduzela korake da se zaštiti od energetskih šokova na Bliskom istoku. Prema Kpleru, firmi koja se bavi obaveštajnim podaci o robama, kineske rafinerije su do kraja 2025. uskladištile između 1,2 i 1,4 milijarde barela nafte, što bi moglo da potraje do tri meseca. Peking takođe diverzifikuje uvoz nafte kako bi sprečio preveliku zavisnost od jednog izvora, a Rusija, Saudijska Arabija, Irak i Malezija su takođe njegovi veliki snabdevači.
Vebster kaže da ostaje da se vidi koliko će Kina imati problema kada je u pitanju protok nafte. Pored povećanih rezervi, ta zemlja je u velikoj meri ulagala u električna vozila, što ograničava potražnju kod kuće.
Studija kompanije Rodijum grup (Rhodium Group) iz jula procenila je da sve veća flota električnih vozila u Kini smanjuje potražnju za naftom za više od milion barela dnevno. Taj nivo će verovatno dodatno porasti za oko 600.000 barela dnevno tokom sledeće godine.
Pozicioniranje za uticaj
Dok Kina nastoji da se snađe u novoj neizvesnosti na Bliskom istoku, analitičari kažu da će usmeriti pogled na predstojeći samit između Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga.
Očekuje se da će višednevni sastanak pokriti niz pitanja, od bezbednosti oko Tajvana do izvoza mikročipova i trgovine. S obzirom na to da su oba lidera zainteresovana za posetu, Tramp i Si žele da postupaju oprezno dok situacija na Bliskom istoku oko Irana eskalira.
"Prerano je reći kako će se situacija odvijati, ali Kinezi veoma pažljivo prate stvari i pragmatični su", rekla je za RSE Tereza Falon (Theresa Fallon), direktorka Centra za studije Rusije, Evrope i Azije. "Posle Venecuele, a sada i Irana, ovo bi moglo dati SAD dodatnu prednost pred aprilski sastanak."
Falojn je ipak dodala da potezi SAD u Venecueli i Iranu takođe rizikuju normalizaciju ponašanja koje bi na kraju moglo da potkopa američke interese.
Kina možda takođe čeka dok se američko-izraelska vojna akcija ne smiri kako bi učvrstila svoju poziciju na Bliskom istoku i s Iranom.
Vebster takođe napominje da veze Pekinga s arapskim državama u regionu daleko prevazilaze Iran u pogledu stranih investicija, ali i po pitanju snabdevanja Kine naftom.
"Interesi Kine su više usmereni ka arapskim državama nego ka Iranu", rekao je on. "One snabdevaju naftom i glavna su tržišta za sve tehnologije zelene energije koje Kina prodaje."
Peking uglavnom smatra Teheran korisnim partnerom u svojim dugoročnim naporima da razblaži zapadni uticaj i mogao bi biti u poziciji da ima još veći uticaj na Iran posle aktuelnih vojnih napada.
"Što iranski režim postaje slabiji, bilo zbog američkih ili izraelskih vojnih udara ili unutrašnjih nemira, to će postati diplomatski, ekonomski i tehnološki zavisniji od Kine", navodi se u izveštaju britanskog tink-tenka Četam haus (Chatham House) koji je objavljen nekoliko dana pre napada.
Radio Slobodna Evropa na Telegramu
Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!
Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.