EU i zapadne zemlje "najoštrije" osuđuju pogubljenja u Iranu
Evropska unija (EU) i 26 zapadnih zemalja osudile su 12. avgusta "najoštrijim rečima" pogubljenja demonstranata u Iranu, poručivši da građanima te zemlje mora biti omogućeno da se okupljaju i iznose svoje stavove bez straha za život.
"Upotreba smrtne kazne za ućutkivanje neistomišljenika, zastrašivanje zajednica i kažnjavanje pojedinaca koji ostvaruju svoja ljudska prava nikada ne može biti opravdana", navele su zemlje EU i zemlje od Kanade do Rumunije u saopštenju.
"Narod Irana mora biti slobodan da ostvaruje svoja prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja bez straha", navele su, pozivajući Iran da "odmah prekine primenu smrtne kazne i oslobodi sve proizvoljno pritvorene".
"Takođe pozivamo Iran da sasluša glas svog naroda koji zahteva promene i preduzme konkretne korake kako bi osigurao poštovanje ljudskih prava", navodi se u saopštenju.
Iranske vlasti učestalo koriste smrtnu kaznu u obračunu s političkim neistomišljenicima tokom i nakon masovnih protesta u januaru. Od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom 28. februara, došlo je do naglog porasta broja pogubljenja ljudi koje organizacije za ljudska prava smatraju političkim zatvorenicima, od demonstranata do navodnih pripadnika zabranjenih grupa i osoba osuđenih za špijunažu.
"Sedam meseci nakon masovnih zločina počinjenih nad iranskim narodom koji je ustao zahtevajući pravdu i dostojanstvo, režim nastavlja da proliva krv povećavajući broj pogubljenja", napisao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) na platformi X.
Neke organizacije za ljudska prava navode da je od početka rata pogubljeno više od 50 ljudi kojima su na teret stavljena bezbednosna i politička krivična dela, dok druge procene taj broj znatno premašuju.
Prema podacima organizacije Iran Human Rights, koje je RSE proverio, 463 osobe pogubljene su u Iranu od početka ove godine, a mnoge od njih osuđene su na smrt u vezi sa januarskim protestima, tokom kojih su bezbednosne snage ubile hiljade ljudi, dok su desetine hiljada uhapšene. I ovde su, međutim, neke procene znatno više.
Pored Evropske unije, saopštenje su potpisale Albanija, Austrija, Australija, Belgija, Kanada, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Crna Gora, Holandija, Novi Zeland, Severna Makedonija, Norveška, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Sjedinjene Države nisu navedene među potpisnicama.
Svet troši zalihe nafte, upozorava Međunarodna agencija za energetiku
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je u sredu da se globalne zalihe nafte brzo iscrpljuju dok se odugovlače diplomatski napori za ponovno otvaranje ključnog Ormuskog moreuza.
IAE je izvestila da su zalihe nafte prošlog meseca padale za 2,2 miliona barela dnevno, čime su ukupne globalne zalihe pale na ispod 7,9 milijardi barela prvi put od početka 2025.
Sada se predviđa da će se globalni naftno bilans u narednim mesecima suočiti s deficitom od 1,8 miliona barela dnevno, što je više nego dvostruko u odnosu na procenu iz jula.
"Iako se predviđa da će se tržište vratiti suficitu krajem ove godine, rizici ostaju značajni i povećana je urgentnost za ponovno otvaranja moreuza", navela je IEA.
Izveštaj je objavljen dok Iran i Oman pregovaraju o uspostavljanju bezbedne rute kroz Ormuski moreuz, a Teheran kaže da neće u potpunosti ponovo otvoriti plovni put ako SAD ne ispune njegove uslove, što je američki predsednik Donald Tramp odbio.
U napadu Huta u Crvenom moru poginula tri državljana Pakistana, potvrdio ministar
Tri državljanina Pakistana su među šest osoba poginulih u utorak u napadima Huta, koje podržava Iran, na teretni brod u egipatskom vlasništvu u blizini moreuza Bab el-Mandeb, potvrdio je u sredu pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar.
"Pakistan oštro osuđuje napad Huta na neborbeni trgovački brod", napisao je Dar na X, dodajući da je u napadu povređen još jedan pakistanski državljanin.
Četiri mornara na brodu poginula su u prvom udaru koji je izazvao požar i ogromnu štetu na plovilu. Drugi udar pogodio je brod u trenutku kada su ga spasioci evakuisali, usmrtivši dva člana spasilačkog tima.
"Ovakvi napadi ugrožavaju živote nevinih ljudi, predstavljaju kršenje međunarodnog prava i ozbiljnu pretnju po slobodu plovidbe, pomorsku bezbednost i sigurnost trgovačkog saobraćaja u Crvenom moru", naveo je Dar.
U tom napadu su poginule prve zabeležene žrtve Huta od početka rata u Iranu u februaru. Jemenski Huti objavili su u julu da uvode pomorsku blokadu Saudijskoj Arabiji pošto su se borbe u Jemenu ponovo rasplamsale uz krah višegodišnjeg primirja.
Dar je dodao da je Islamabad "u kontaktu s relevantnim saudijskim vlastima, kao i s međunarodno priznatom vladom Jemena" u okviru nastojanja da se ovaj incident detaljnije istraži.
Američki ministar energetike kaže da dnevni prosjek od 9 miliona barela nafte prolazi kroz Hormuški moreuz
Američki ministar energetike Chris Wright izjavio je da su se pošiljke nafte iz regije Perzijskog zaljeva popele na oko 15 miliona barela dnevno.
U objavi na mreži X od 11. avgusta, Wright je rekao da je sedmodnevni prosjek kroz Hormuški tjesnac dosegao gotovo 9 miliona barela dnevno, a dodatnih 5 do 7 miliona barela kreće se kroz naftovode i druge izvozne objekte.
Wright je rekao da je samo 9. avgusta više od 20 miliona barela napustilo šire područje Zaljeva.
Prije rata, oko 20 miliona barela nafte i naftnih derivata prolazilo je kroz Hormuški tjesnac svaki dan.
Unatoč nedavnom porastu koji je naveo Wright, promet tankera kroz moreuz ostaje znatno ispod predratne razine, prema podacima praćenja brodova koje je naveo Reuters.