Uživo Novi američki udari na Iran, Teheran tvrdi da je pokrenuo napade dronovima na zemlje Zaliva

Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei nije prisustvovao molitvama na sahrani oca i prethodnika, ajatolaha Alija Hamneija, održani u nedelju ujutro, više od četiri meseca pošto je ubijen u američko-izraelskim napadima na početku rata na Bliskom istoku.

Molitve je predvodio veliki ajatolah Džafar Sobhani, jedan od najviših šiitskih sveštenika u Iranu.

Modžtaba, koga su iranski mediji opisivali kao ajatolaha i koji je imenovan za vrhovnog vođu ubrzo posle očeve smrti, nije prisustvovao ceremoniji uprkos tradiciji da svaki naslednik predvodi sahranu za svog prethodnika – što analitičari vide kao osnaživanje legitimiteta sukcesije.

Novi vrhovnih vođa nije viđen u javnosti otkako je navodno povređen u napadu u kojem je ubijen njegov otac 28. februara i u tim mesecima nisu objavljeni ni audio ili video snimci njega, što dovodi u pitanje njegovo zdravlje i sposobnost da obavlja dužnosti vrhovnog vođe.

Iranske vlasti će verovatno opravdati njegovo odsustvo sa sahrane njegovog oca bezbednosnim razlozima. Međutim, prisustvo gotovo svih visokih zvaničnika Islamske Republike sugeriše da su vlasti dovoljno uverene u bezbednosne mere uprkos mogućnosti izraelskog ili američkog napada.

Među prisutnima su bili šefovi tri grane vlasti, komandanti Korpusa islamske revolucionarne garde (IRCG) i viši oficiri Kuds snaga IRCG-a koje nadgledaju iranske strane vojne i tajne operacije.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u petak da je Vašington dao Teheranu "nedelju dana " za sahranu pre nastavka indirektnih pregovora s Iranom o sprovođenju okvirnog mirovnog sporazuma.

Ostala trojica sinova Ali Hamneijeva trojica – Mostafa, Masud i Mejsam – koji su svi nisu viđeni u javnosti od početka rata, u nedelju su bili pored očevog kovčega.

Iranski ambasador u Kini insistirao je u subotu da će se Teheran naplaćivati naknade brodovima koji prolaze kroz važan Ormuski moreuz, ali je naznačio da će "prijateljske" zemlje dobiti poseban tretman.

Njegova izjava verovatno će izazvati gnev većine zemalja koje koriste taj ključni plovni put za transport naftnih i gasnih proizvoda.

Vašington je insistirao da se brodovima koji prolaze kroz moreuz neće naplaćivati putarine ili naknade uprkos sugestijama Teherana da će naplaćivati naknade za usluge kako bi se osigurao bezbedan prolaz brodova međunarodnim plovnim putem.

Privremeni sporazum postignut između SAD i Irana radi okončanja rata predviđa da će komercijalni brodovi besplatno prolaziti moreuzom 60 dana, mada je nejasno šta će biti posle tog perioda.

Govoreći na Svetskom forumu za mir u Pekingu, iranski ambasador Abdolreza Rahmani Fazli rekao je da Teheran radi na "saradnji i kooperaciji" s Omanom na "novim aranžmanima" za plovni put.

"Kao zemlja čiji je Ormuz deo njenih teritorijalnih voda, definitivno ćemo naplaćivati naknade za usluge", rekao je Azli, insistirajući da takve naknade neće biti "putarina".

"Ovi novi aranžmani će se ticati garantovanja bezbednosti prolaska kroz Ormuski moreuz, nadzora prolaska brodova... a takođe i garantovanja i rešavanja ekoloških posledica ogromnog broja brodova", rekao je on.

"Definitivno ćemo razmotriti poseban tretman za zemlje koje su nam bile prijateljske i koje su nas posebno podržavale tokom teških vremena", dodao je on.

Pre rata, oko 20 odsto svetskih isporuka sirove nafte i tečnog prirodnog gasa prolazilo je kroz moreuz, ali je Iran gotovo zatvorio taj plovni put tokom rata na Bliskom istoku, što je dovelo do skoka cena energenata.

Izvor AFP

Lideri NATO-a će ponoviti da Iran "nikada ne sme da imati nuklearno oružje i pozvati Iran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu".

To se navodi u tekstu koji su ambasadori NATO-a odobrili 3. jula, a u koji je Rojters imao uvid.

Lideri NATO-a sastaće se na samitu u Ankari sledeće nedelje.

U skladu s memorandumom o razumevanju koji su Teheran i Vašington potpisali 17. juna, Iran je pristao da dozvoli 60 dana besplatne plovidbe u Ormuskom moreuzu, ključnoj arteriji za globalno snabdevanje energentima.

U skladu s privremenim sporazumom, Iran je takođe potvrdio da neće "nabavljati niti razvijati nuklearno oružje".

Dve strane imaju 60 dana da postignu trajni mirovni sporazum, ali nekoliko trnovitih pitanja, uključujući sudbinu iranskog nuklearnog programa, i dalje su nerešena.

Tijelo pokojnog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija, položeno je u Teheranu 3. jula, dok su vlasti započele nedelju dana pogrebnih povorki za ubijenog vjerskog vođu usred pomiješanih reakcija među Irancima zbog čovjeka čije je više od tri decenije na vlasti obilježeno ugnjetavanjem i smrću desetina hiljada Iranaca kroz represije i pogubljenja.

Strani zvaničnici počeli su da pristižu u Teheran rano tokom dana prije ceremonija žalosti zakazanih za 4. jul za Hamneija, koji je ubijen u 86. godini u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara.

Nije jasno da li će Modžtaba Hamnei, koji je imenovan da zamijeni oca, ali se nije pojavio u javnosti od smrti roditelja, prisustvovati ceremoniji.

"Ovo prevazilazi običnu pogrebnu povorku", rekao je Babak Dorbeiki, politički analitičar iz Velike Britanije, za Radio Farda Radija Slobodna Evropa.

"Ima punu političku funkciju, funkciju legitimizacije, i namijenjeno je jačanju propagande".