Uživo Iranski mediji tvrde da je Teheran odgovorio na američki prijedlog za mir

Kako tenzije rastu u Hormuškom moreuzu nakon što je predsednik Donald Trump objavio Projekat Sloboda, napor da se pokrene komercijalni brodski saobraćaj, krhko primirje između Vašingtona i Teherana deluje sve napetije.

Brodski gigant Maersk saopštio je da je jedan od njegovih brodova uspešno prošao moreuz pod zaštitom američke vojske 4. maja, čak i dok rizici i dalje postoje. Uz pitanja o tome kako će američka mornarica obezbediti pomorski saobraćaj pod aktivnom pretnjom i da li trenutni pristup može sprečiti širi sukob, RSE je razgovarao sa penzionisanim viceadmiralom Robertom Murrettom.

Bivši direktor Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije (NGA) i visoki obaveštajni zvaničnik pri Združenoj komandi snaga SAD, Murrett je sada profesor na Maxwell školi za građanstvo i javne poslove Univerziteta u Syracuse i zamenik direktora njegovog Instituta za bezbednosnu politiku i pravo.

RSE: Admirale, počnimo sa najnovijim dešavanjima u Hormuškom moreuzu – američke snage navodno uništavaju iranske brodove, rakete lete ka UAE i prekid vatre visi o koncu. Sa vaše tačke gledišta kao bivšeg šefa NGA i nosioca drugih visokih obaveštajnih funkcija, da li smo već prešli tačku "krhkog mira" i efikasno se vratili u sukob?

Murrett: Odlična primedba. Rekao bih da to svakako predstavlja veoma značajno povećanje nivoa sukoba tamo. Aktivnosti koje su se odigrale u poslednja 24 sata ili tako nešto veoma su zabrinjavajuće zbog onoga što nagoveštavaju u pogledu širenja obima sukoba. Na primer, Ujedinjeni Arapski Emirati i dva broda koja su napadnuta u njihovoj blizini, s druge strane Hormuškog moreuza, deo su te zabrinutosti. Takođe, i dešavanja u samom Zalivu, kao i napadi u oba smera - uključujući i to da je američka mornarica potopila male čamce koje su Iranci rasporedili - dovode nas u veoma opasnu poziciju. Cijeli intervju možete pročitati OVDJE

Iransko pravosuđe saopštilo je da je zaplijenilo imovinu političkog aktiviste Mehdija Nasirija i još 21 osobe u provinciji Semnan, u sjevernom dijelu zemlje, navodeći da su povezani sa "neprijateljskim elementima".

Novinska agencija Mizan, koja je povezana s pravosuđem, navela je da su te osobe bile "povezane s Izraelom i drugim neprijateljskim državama", te da je zapljena imovine sprovedena u skladu sa zakonom o kažnjavanju špijunaže i saradnje s Izraelom.

Prema navodima agencije, zapljena imovine predstavlja "nacionalnu potrebu", a optuženi se terete da su, u saradnji s "neprijateljskim vladama", nanijeli veliku štetu infrastrukturi i javnim objektima, uključujući škole, univerzitete, istraživačke centre i industrijska postrojenja.

Pravosuđe je objavilo imena svih osoba kojima je zaplijenjena imovina i saopštilo da su njihova pokretna i nepokretna imovina, kao i bankovni računi, identifikovani, zaplijenjeni i zamrznuti. Zabranjeno im je i obavljanje bilo kakvih finansijskih transakcija.

Iranske vlasti nisu iznijele dokaze koji bi potkrijepili optužbe protiv tih osoba.

Iran često zapljenjuje imovinu novinara, političkih aktivista i umjetnika koje optužuje da predstavljaju prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

Nakon rata između Irana i Izraela u junu 2025. godine, iranski parlament usvojio je plan kojim se pooštravaju kazne – uključujući i smrtnu kaznu – za one koji špijuniraju za Izrael ili Sjedinjene Američke Države, ili s njima sarađuju.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči putuje u Peking na razgovore 5. maja.

"Tokom ove posete, sastaće se sa svojim kineskim kolegom, Vang Jijem, kako bi razgovarali o bilateralnim odnosima i regionalnim i međunarodnim dešavanjima", saopštilo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova u kratkom saopštenju.

Sastanak se održava u trenutku kada Sjedinjene Države i Iran ostaju u ćorsokaku u pregovorima o okončanju rata.

Dana 4. maja, ministar finansija SAD pozvao je Kinu da pojača svoje diplomatske napore kako bi ubedila Iran da otvori Hormuški moreuz za međunarodnu plovidbu. Skot Besent je dodao da će se to pitanje pokrenuti tokom predstojećeg sastanka predsednika SAD Donalda Trampa sa kineskim liderom Si Đinpingom sredinom maja.

Procene američkih obaveštajnih službi ukazuju da se vreme potrebno Iranu za nuklearni proboj nije promenilo od prošlog leta, prema izveštaju Reutersa.

Ranije je bilo procenjeno da su američko-izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine odložili taj vremenski okvir za do godinu dana.

Reuters se, u svom izveštaju, poziva na tri izvora upoznata sa situacijom navodeći da procene zaključuju kako iranski nuklearni program ostaje u suštini netaknut nakon nedavnog sukoba pokrenutog 28. februara.

"Procene nuklearnog programa Teherana ostaju uglavnom nepromenjene čak i nakon dva meseca rata koji je američki predsednik Donald Tramp pokrenuo delimično da bi sprečio Islamsku republiku da razvije nuklearnu bombu", objavio je Rojters 4. maja.

Tokom nedavnog rata, pojavili su se izveštaji o izraelskim napadima na nekoliko iranskih nuklearnih postrojenja. Dva izvora su rekla Rojtersu da su američke obaveštajne agencije zaključile, pre 12-dnevnog rata, da Iran verovatno može da proizvede dovoljno uranijuma za oružje i da proizvede bombu u roku od otprilike tri do šest meseci.

U proceni se navodi da bi za stvarno značajno unazađivanje iranskog nuklearnog programa bilo neophodno uništiti njegove preostale zalihe visoko obogaćenog uranijuma, koje su i dalje zakopane u podzemnim lokacijama pogođenim prošlog leta.