Iranski univerzitetski profesori čekaju red za internet, kaže dekan
Izveštaj poluzvanične iranske novinske agencije baca intrigantno svetlo na korišćenje interneta u Iranu.
Na 65. dan blokade interneta, dekan medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Teheranu Alireza Estamati rekao je za novinsku agenciju ISNA da su "profesori primorani da se smenjuju u korišćenju interneta i čekaju redu da bi koristili taj resurs".
Aktuelna blokada interneta u Iranu počela je posle vazdušnih napada SAD i Izraela 28. februara i, s obzirom na to da Iran ima više od 90 miliona stanovnika, to je verovatno najveći prekid onlajn komunikacija koji je izazvala vlada u zabeleženoj istoriji.
Organizacija za praćenje interneta NetBlocks opisala je blokadu kao "neprevaziđenu po obimu i ozbiljnosti u povezanom društvu", zbog gega je značajno ograničen protok informacija ka Iranu i iz te zemlje.
Iranske vlasti su takođe isključile internet kao sredstvo za suzbijanje masovnih protesta širom zemlje u januaru. Dok su snage bezbednosti ubile hiljade ljudi, opozicioni aktivisti nisu mogli da se povežu na internet i organizuju.
Čini se da vlasti sada koriste prekid interneta kako bi napravile mrežu pod većom kontrolom dostupnu samo onima koji su lojalni klerikalnom establišmentu.
Umesto potpunog prekida interneta, vlasti su napravile razrađen sistem sa selektivnim odobrenjima povezivanja na mrežu za favorizovane institucije, kompanije i pojedince, dok je ostatak stanovništva odsečen od interneta.
Zaposleni u akademskim institucijama su među onima koji imaju koristi od novog režima, nazvanog Internet Pro. Ipak, Estamati je rekao da je čak i to daleko od zadovoljavajućeg.
"Pristup internetu je dostupan na nekoliko mesta na univerzitetu, ali van univerziteta, posebno noću kada se odvijaju mnoge akademske aktivnosti i pripreme za predavanja i časove, pristup internetu je poremećen", rekao je on.
Pored toga, Estamati je rekao da je pristup laptopovima ograničen, dodajući da Internet Pro "ne zadovoljava akademske potrebe".
Amnesti internešenel je kritikovao iranske vlasti zbog uvođenja, kako je naveo, "digitalnog mraka", opisujući pristup internetu kao "osnovno ljudsko pravo, neophodno u vremenima sukoba".
Najmanje jedna osoba poginula u akciji izraelskih snaga u Libanu
Izraelske odbrambene snaga (IDF) ubile su najmanje jednu osobu u Libanu, u novom oružanom incidentu tokom krhkog primirja između IDF-a i Hezbolaha, militantne organizacije koju podržava Iran.
Sukob između IDF-a i Hezbolaha preti da poremeti primirje između Vašingtona i Teherana, i Iran je više puta insistirao da se to pitanje mora rešiti u okviru pregovora o okončanju sukoba sa SAD.
Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.
Libanska državna Nacionalna novinska agencija citirala je Ministarstvo zdravlja te zemlje koje je navelo da je "napad izraelskog neprijatelja na grad Arab Salim u okrugu Nabatije rezultirao jednim mučenikom i troje ranjenih, među kojima je dete".
Izraelska vojska je saopštila da su dva "naoružana terorista" Hezbolaha "eliminisana" nakon što su "predstavljali neposrednu pretnju". Dodaje se da su u naknadnom napadu ubijeni i drugi "teroristi".
Nije jasno da li izraelska vojska spominje isti incident, niti je bilo neposredne nezavisne potvrde o tome šta se dogodilo.
Izraelska vojska je prethodno u nedelju izdala upozorenje stanovnicima nekih područja juga Libana da napuste svoje domove i presele se najmanje kilometar dalje zbog, kako je navela, operacija protiv Hezbolaha.
Prethodnog dana, izraelska vojska je saopštila da je pogodila desetine meta Hezbolaha na jugu Libana.
OPEK+ najavljuje povećanje proizvodnje nafte posle skoka cena
Sedam najvećih svetskih proizvođača nafte saopštilo je da će povećati proizvodnju "kako bi podržali stabilnost tržišta nafte", nekoliko dana posle dramatičnog skoka cena nafte usled strahova na tržištima da isporuke kroz Ormuski moreuz neće uskoro biti nastavljene.
Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman doneli su odluku na virtuelnom sastanku 3. maja da u junu povećaju proizvodnju za 188.000 barela dnevno.
Cene nafte dostigle najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, dostigavši 126 dolara po barelu 29. aprila, nakon izveštaja u Volstrit žurnalu da je američki predsednik Donald Tramp rekao pomoćnicima da se pripreme za "produženu" blokadu iranskih luka. Cena je od tada blago pala.
"Zemlje će nastaviti da pažljivo prate i procenjuju tržišne uslove i da kontinuirano podržavaju stabilnost tržišta", navodi se u saopštenju OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte plus zemlje koje nisu u tom kartelu).
Međutim, iako ovaj potez može pružiti izvesno olakšanje, on ne menja osnovne uzroke trenutnih nivoa cena.
Američka blokada sprečava Iran da isporučuje naftu Kini, dodatno pojačava pritisak na cene izazvan iranskom blokadom koja je sprečila druge zemlje Persijskog zaliva da šalju naftu kupcima širom sveta. Američka blokada je počela 13. aprila, posle neuspešnih američko-iranskih pregovora u Islamabadu.
Teheran je pokrenuo blokadu nakon što su američko-izraelski vazdušni napadi na Iran pokrenuli rat 28. februara.
Pre rata, oko 20 odsto globalnih isporuka nafte prolazilo je kroz Ormuski moreuz.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ukrajinski napadi na rusku naftnu industriju takođe doprinose pritisku na cene.
"Ako dodatne količine naše nafte budu uklonjene s tržišta, cene će dodatno porasti sa trenutnih nivoa, koji su već iznad 120 dolara po barelu. To bi značilo da bi čak i s manjim obimom izvoza, naše kompanije zaradile više novca, a država bi dobila više prihoda", rekao je Peskov.
Ukrajinski napadi dronovima su poslednjih dana dosezali čak do 1.500 kilometara unutar Rusije.
"Važno je da svaki napad smanjuje mogućnosti ruske vojne industrije, logistike i izvoza nafte", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na društvenim mrežama 29. aprila.
Iran pogubio Kurda koji je bio u zatvoru od 2022.
Iranski portal Mizan blizak pravosuđu te zemlje izvestio je o pogubljenju čoveka optuženog za umešanost u ubistvo bezbednosnog službenika tokom protesta "Žene, život, sloboda" koji su zahvatili zemlju 2022. godine.
Pogubljenje Mehraba Abdulahazadeha je poslednje u nizu sudskih pogubljenja u Iranu poslednjih nedelja i usledilo je posle izveštaja o pogubljenju još dvojice muškaraca prethodnog dana.
U februaru je Kurdska mreža za ljudska prava objavila poruku Abdulahazadeha u kojoj je rekao da je imao 25 godina kada je zatvoren pošto ga je uhapsio Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) u Urmiji, u iranskoj provinciji Zapadni Azerbejdžan.
U svojoj poruci, iz Centralnog zatvora Urmija, naveo je da su ga "od prvog dana hapšenja primorali da prizna mučenjem i pretnjama". Dodao je da je njegov jedini "zločin" bio "to što je Kurd".
Kurdi čine oko 10 odsto stanovništva Irana i uglavnom žive na zapadu zemlje, duž granice s Irakom. Iran je dugo optuživan za ugnjetavanje i diskriminaciju etničkih manjina u zemlji, uključujući Kurde.
Makar jedan od muškaraca pogubljenih u subotu, Naser Bakrzadeh, takođe je identifikovan kao Kurd.
Talas pogubljenja se poklapa, kako grupe za ljudska prava navode, širom represijom u Iranu, posle masovnih protesta u januaru, koje su snage bezbednosti ugušile ubivši hiljade ljudi.
To se nastavilo, pa i intenziviralo, otkako su američki i izraelski vazdušni napadi počeli 28. februara. Organizacije za ljudska prava dugo već optužuju Islamsku Republiku da koristi smrtnu kaznu kako bi sejala strah u društvu.