SAD upozorile nezavisne kineske rafinerije na moguće sankcije
Američko Ministarstvo finansija upozorilo je da nezavisne kineske rafinerije, poznate kao "teapot" rafinerije (manji, privatni pogoni), posebno one u provinciji Shandong, mogu biti izložene sankcijama zbog svoje uloge u uvozu iranske sirove nafte.
Prema navodima Ministarstva finansija, Kina kupuje oko 90 posto iranskog izvoza nafte, a veliki dio te nafte prerađuju upravo ove manje rafinerije, čime Teheran ostvaruje značajne prihode.
"Ovi prihodi na kraju koriste iranskom režimu, njegovim programima naoružanja i vojsci", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Sjedinjene Države su pojačale ekonomski pritisak na Iran ciljajući međunarodnu mrežu paralelnog bankarstva, tzv. flotu iz sjenke za transport nafte, kao i privatne kineske rafinerije koje podržavaju iransku trgovinu naftom, u okviru administracijske kampanje "maksimalnog pritiska", saopštio je američki ministar finansija Scott Bessent u objavi na društvenoj mreži X.
Bessent je saopštio da se ključno iransko čvorište za izvoz nafte, ostrvo Kharg, približava popunjenosti skladišnih kapaciteta, što bi Teheran moglo primorati da smanji proizvodnju nafte. Dodao je da bi to Iranu moglo donijeti gubitke od oko 170 miliona dolara dnevno i potencijalno izazvati "trajnu štetu iranskoj naftnoj infrastrukturi".
"Ministarstvo finansija nastaviće da vrši maksimalan pritisak i svaka osoba, plovilo ili entitet koji olakšava ilegalne tokove prema Teheranu rizikuje da se nađe na udaru američkih sankcija", napisao je Bessent u objavi na društvenoj mreži X.
Kinesko rukovodstvo najavljuje prioritet na energetskoj bezbednosti
Kinesko rukovodstvo je na sastanku u utorak izložilo planove za jačanje ekonomije davanjem prioriteta energetskoj bezbednosti i tehnološkoj samodovoljnosti posle rata u Iranu.
Najviše telo za donošenje odluka u Pekingu, Politbiro, obećao je "sistemski odgovor" na spoljne izazove i "suprotstavljanje raznim neizvesnostima", prenela je kineska državna novinska agencija Sinhua.
Peking je bio relativno otporan na posledice rata u Iranu, uglavnom zbog zaliha nafte i fokusa na obnovljive izvore energije. Međutim, produžena blokada Ormuskog moreuza počinje da deluje.
Rast od pet odsto u prvom tromesečju pokazuje da je Kina prebrodila najgori deo energetskog šoka, ali je ekonomija i dalje pogođena krizom. Rast izvoza usporio se na 2,5 odsto u martu, sa 21,8 odsto između januara i februara.
Tramp kaže da Iran želi da SAD otvore Ormuski moreuz
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je Iran zatražio od SAD da otvore Ormuski moreuz.
U objavi na svojoj mreži TruthSocial, Tramp je naveo da je Iran obavestio SAD da je u "stanju kolapsa" i da želi da SAD otvore moreuz "što je pre moguće".
Iran je ograničio tranzit komercijalnih brodova kroz moreuz, dok su SAD uvele pomorsku blokadu za sve brodove koji ulaze u iranske luke ili izlaze iz njih. To je dovelo do naglog smanjenja saobraćaja i stalnih poremećaja u globalnom toku nafte.
Tramp je naveo da Iran želi da se moreuz otvori "dok pokušavaju da shvate svoju lidersku situaciju", iako nije jasno na šta je tačno mislio.
Nakon što je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u američko-izraelskom napadu, na njegovu poziciju je imenovan njegov sin Modžtaba Hamnei, iako još nije viđen u javnosti, uz spekulacije da je i on povređen u vazdušnim napadima.
U Iranu postoje podele između različitih političkih grupa oko toga da li treba pregovarati sa SAD.
Tramp je ranije rekao da Iran želi otvaranje Ormuskog moreuza. U objavi na TruthSocial 22. aprila, Tramp je rekao da Iran želi da se moreuz odmah otvori jer se zemlja "finansijski urušava".
Cijene nafte rastu sedmi dan zaredom
Cijene nafte nastavile su rast 28. aprila.
Usred neizvjesnosti oko toga hoće li Iran i Sjedinjene Države postići sporazum o okončanju rata i ponovnom otvaranju Hormuškog moreuza, cijena sirove nafte Brent za isporuku u junu porasla je na evropskim tržištima u jutarnjim satima 28. aprila za gotovo tri posto i premašila 111 dolara po barelu.
Na globalnim tržištima cijene nafte porasle su sedmi dan zaredom, dok su dionice na brojnim azijskim finansijskim tržištima istog dana zabilježile pad.
Neuspjeh iransko-američkih razgovora nakon prekida vatre, kao i rastuća zabrinutost zbog dugoročnih ekonomskih posljedica zatvaranja Hormuškog moreuza na globalnu ekonomiju, doveli su do pojačanih spekulacija o mogućim promjenama monetarne politike centralnih banaka u više zemalja.
Te promjene, prema analitičarima, mogle bi se ogledati u povećanju kamatnih stopa, s ciljem suzbijanja inflatornih pritisaka izazvanih najnovijim dešavanjima na energetskim tržištima.