Senat SAD odbacio novi pokušaj ograničavanja Trampovih vojnih ovlašćenja protiv Irana
Američki Senat je u sredu glasao 51-46 za odbacivanje predloga demokrata da se ograniči ovlašćenje predsednika Donalda Trampa da upotrebi vojnu silu protiv Irana.
To je bio peti takav pokušaj od početka osmonedeljnog sukoba. Predlog zahteva povlačenje američkih oružanih snaga iz neprijateljstava unutar ili protiv Irana, osim ako Kongres to eksplicitno ne odobri.
Demokrata Džon Feterman glasao je s većinom republikanaca protiv mere, dok se republikanac Rend Pol pridružio demokratama u glasanju za predlog.
Komanda SAD saopštila da je vratila 31 brod okrenuo tokom blokade
Centralna komanda SAD (CENTKOM) saopštila je da su američke snage naredile 31 brodu da se okrene ili vrati u luku kao deo američke blokade Irana.
CENTKOM je na X u četvrtak naveo da je "većina postupila u skladu s uputstvima SAD" i da su "većina bili tankeri za naftu".
SAD su započele pomorsku blokadu iranskih luka 13. aprila kao odgovor na iransko zatvaranje Ormuskog moreuza, što je bila ključna tačka u pokušajima da se okonča američko-izraelski rat s Iranom koji je počeo 28. februara.
SAD žele 'jedinstveni' iranski predlog za okončanje rata, za sada nema čvrstog roka
Američki predsednik Donald Tramp želi da vidi "jedinstveni" odgovor Teherana na američke predloge za okončanje američko-izraelskog rata s Iranom i zasad nije postavio "čvrsti rok" u ovom trenutku, saopštila je Bela kuća dan pošto je Tramp jednostrano produžio primirje koje je trebalo da istekne u sredu.
Tramp "nudi malo fleksibilnosti" iranskom režimu, rekla je novinarima portparolka Bele kuće Karolin Livit (Karoline Leavitt). Ona je rekla da u Teheranu postoji "mnogo unutrašnjih podela".
"Ovo je trenutno bitka između pragmatičara i tvrde linije u Iranu, i predsednik želi jedinstveni odgovor, i dok čekamo taj odgovor, postoji primirje za vojne i kinetičke udare", dok ekonomski pritisak i američka pomorska blokada ostaju na snazi, rekla je Livit.
Tramp je izneo "veoma snažan predlog" za okončanje rata i "nije postavio čvrst rok za dobijanje iranskog predloga" kao odgovor, rekla je ona, ne ulazeći u detalje. Prethono je Livit za Foks njuz izjavila da Iran mora da pristane da preda svoj obogaćeni uranijum Sjedinjenim Američkim Državama u okviru pregovora o okončanju rata.
Rat je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara. Nakon što su direktni razgovori u Islamabadu 11. i 12. aprila završeni bez sporazuma, očekivala se nova runda ove nedelje, ali do nje nije došlo, pošto Iran nije potvrdio da će učestvovati, a američki pregovarači za sada odlažu odlazak u Pakistan.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf u sredu je ponovio optužbe Teherana da je američka pomorska blokada Irana, koju je Tramp uveo 13. aprila i za koju je rekao da će ostati na snazi dok se ne postigne dogovor, kršenje primirja.
U objavi na X, Kalibaf je naveo da je "ponovno otvaranje Ormuskog moreuza nemoguće uz tako flagrantno kršenje primirja".
Iran je ubrzo posle početka rata praktično zatvorio uski moreuz, kroz koji obično prolazi oko petina globalnih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa.
Trump kaže da će Iran poštedjeti osam žena za koje tvrdi da su bile pred pogubljenjem
Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da je obaviješten kako osam Iranki "koje je večeras trebalo da budu pogubljene" neće biti ubijene, te da će četiri biti odmah puštene na slobodu, dok će ostale biti osuđene na mjesec dana zatvora.
Ni Trumpova izjava objavljena 22. aprila na društvenoj mreži Truth Social, niti demanti iranskog pravosuđa od dan ranije, u kojem je navedeno da nijedna od žena na koje se Trump poziva nije bila suočena sa smrtnom kaznom, nisu mogli biti odmah nezavisno potvrđeni.
"Veoma dobre vijesti! Upravo sam obaviješten da osam žena demonstrantkinja koje je večeras trebalo da budu pogubljene u Iranu neće biti ubijene… Veoma cijenim to što su Iran i njegovi lideri ispoštovali moj zahtjev, kao predsjednika Sjedinjenih Američkih Država, i obustavili planirano pogubljenje", napisao je Trump.
U objavi dan ranije, Trump je pozvao Iran da oslobodi osam žena za koje je jedan američki aktivista tvrdio da ih iranski režim "sprema objesiti" – navod koji nije mogao biti potvrđen i koji je iransko pravosuđe odbacilo. Trump je naveo da bi njihovo oslobađanje "moglo biti veoma dobar početak" za pregovore za koje se očekivalo da počnu ove sedmice.
Trumpova objava od 21. aprila uključivala je i raniju poruku s mreže X, u kojoj je američki propalestinski aktivista Eyal Yakoby naveo da se Iran "sprema da objesi osam žena", objavivši fotografije osam djevojaka i žena. Yakoby je ranije rekao da je jedna od njih imala 16 godina.
Yakoby nije naveo njihova imena, ali je Radio Farda RSE-a utvrdio da se radi o Bitii Hemmati, Ghazal Ghalandari, Golnaz Naraghi, Panah Movahedi, Ensieh Nejati, Mahboubeh Shabani, Venus Hosseinnejad i Diani Taherabadi.
Organizacije za ljudska prava navele su da je Hemmati osuđena na smrt u vezi s masovnim protestima u januaru.
Iranska organizacija za ljudska prava Hengaw saopštila je ranije ovog mjeseca da se Shabani, koja ima 33 godine i koja je takođe privedena tokom protesta, suočava s optužbom za "vođenje rata protiv Boga", što "može rezultirati smrtnom kaznom".
Izvor koji je, zbog osjetljivosti teme, govorio pod uslovom anonimnosti rekao je za RSE da je Naraghi na slobodi od 18. februara. RSE nije mogao odmah da potvrdi status ostalih žena niti da li je ijedna od njih osuđena na smrt.
Iransko pravosuđe je 21. aprila saopštilo da su neke od žena puštene na slobodu, da se ostale suočavaju s optužbama koje mogu rezultirati zatvorskim kaznama, te da nijednoj od njih ne prijeti smrtna kazna. Ove tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene.
Nije bilo neposrednog komentara iranskih vlasti povodom Trumpove objave od 22. aprila.