Uživo Glavni iranski pregovarač poručio da SAD nemaju alternativu osim da prihvate uslove Irana

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp izjavio je 21. aprila da je produžio primirje s Iranom usled neizvesnosti u vezi s pregovaračkom pozicijom Teherana i na zahtev pakistanskih zvaničnika koji posreduju u mirovnim razgovorima.

"Na osnovu činjenice da je iranska vlada ozbiljno podeljena, što i nije neočekivano, i na zahtev feldmaršala Asima Munira i premijera Pakistana Šehbaza Šarifa, zamoljeni smo da obustavimo naš napad na Iran dok njihovi lideri i predstavnici ne iznesu jedinstven predlog", napisao je Tramp u objavi na platformi Truth Social.

Tramp je dodao da će "produžiti primirje dok se njihov predlog ne dostavi i dok se razgovori ne završe, na ovaj ili onaj način".

Tramp je ranije izjavio da ne želi da produži privremeno primirje s Iranom, koje je trebalo da istekne 22. aprila, dok Vašington čeka da vidi da li će razgovori s Teheranom biti nastavljeni.

U objavi je dodao da će Sjedinjene Države nastaviti blokadu iranskih luka, koja je do sada dovela do zaplene najmanje dva broda od strane američke mornarice.

Teheran je poručio da neće nastaviti pregovore sve dok je blokada na snazi, dok su Sjedinjene Države navele da neće okončati tu meru dok ne bude potpisan mirovni sporazum.

Iran još nije odlučio da li će učestvovati u drugoj rundi mirovnih pregovora sa Sjedinjenim Državama, koji su trebali da počnu ove nedelje u Islamabadu, izjavio je 21. aprila portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bageji. Američki pregovarački tim, koji predvodi potpredsednik Džej Di Vens, odložio je polazak za pakistansku prestonicu kao reakciju na razvoj situacije.

Sjedinjene Države uvele su novu rundu sankcija usmerenu protiv "osam pojedinaca i četiri entiteta" koji vode više mreža za nabavku optuženih za pomoć Iranu u pribavljanju oružja i obnovi raketnih i dron arsenala oštećenih u nedavnim američko‑izraelskim udarima.

Mere, koje je 21. aprila objavilo američko Ministarstvo finansija, uključuju i blokadu dva aviona povezana sa kompanijom Mahan Air, za koju Vašington tvrdi da je prevozila pripadnike Iranske revolucionarne garde, oružje i finansijska sredstva.

Na meti sankcija su osobe i subjekti sa sedištem u Iranu, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se terete za nabavku ili transport oružja i njegovih komponenti u ime Teherana.

Američko Ministarstvo finansija navelo je da Iran pokušava da "obnovi svoje proizvodne kapacitete", dok Sjedinjene Države nastavljaju da iscrpljuju zalihe iranskih balističkih raketa. Dodaje se da se Iran u sve većoj meri oslanja na "samoubilačke bespilotne letelice iz serije Šahed" - dronove - za napade na Sjedinjene Države i njihove saveznike, uključujući energetsku infrastrukturu u regionu.

Sankcije su uvedene u trenutku kada su Vašington i Teheran ostali u zastoju oko pitanja da li da započnu drugu rundu pregovora, čiji je cilj ponovno otvaranje Hormuškog moreuza i okončanje rata, koji je počeo 28. februara.

Dvonedeljno primirje koje je proglasio predsednik Donald Tramp trebalo bi da istekne 22. aprila.

Bret Erikson, direktor kompanije Obsidian Risk Advisors, rekao je za Radio Slobodna Evropa da su ove mere značajne zato što su fokusirane na "dronove Šahed i prekursore raketa", koji predstavljaju osnovu iranskih kapaciteta za asimetrično ratovanje.

On je dodao da su sankcije "direktno usmerene na pogonski mehanizam iranske strategije pomorskih poremećaja".

"Dronovi, rakete i neregularne operacije zavise od lanaca snabdevanja koje je potrebno neprekidno održavati. Cilj je da se taj sistem iscrpi", rekao je Erikson."Računica je da će se, bez tog lanca obnove zaliha, sposobnost Irana da ugrožava pomorski saobraćaj u moreuzu vremenom istrošiti."

Iran još nije odlučio da li će učestvovati u poslednjim pokušajima mirovnih pregovora sa Sjedinjenim Državama u Islamabadu, izjavio je 21. aprila portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bageji, nakon što su se američke snage na moru ukrcale na veliki iranski naftni tanker.

Bageji je taj potez, kao i raniju zaplenu teretnog broda, nazvao "piratstvom na moru i državnim terorizmom", ocenivši da takve akcije dovode u pitanje ozbiljnost Vašingtona kada je reč o pregovorima.

Iran je blokirao pristup Hormuškom moreuzu, koji kontroliše ulaz u Persijski zaliv, za sve brodove osim za one koji su u njegovom vlasništvu ili koje Teheran odobri za prolaz, dok Sjedinjene Države istovremeno održavaju blokadu iranskih luka.

Donald Tramp je zapretio da će obnoviti vojne akcije i napasti iransku civilnu infrastrukturu, poput mostova i elektrana, ukoliko Teheran ne prihvati njegove uslove.

Tenziје u regionu ostaju visoke, dok se teretni brodovi gomilaju u Zalivu zbog zastoja izazvanog sukobom. Tramp je rekao da blokada neće biti ukinuta dok ne bude postignut mirovni sporazum.

Iako je pomorski saobraćaj u velikoj meri zaustavljen, pojedini brodovi su, prema navodima, ipak uspeli da prođu kroz Hormuški moreuz.

Potpredsednik Sjedinjenih Država Džej Di Vens, koji bi trebalo da predvodi američku delegaciju na razgovorima u Islamabadu, još nije otputovao u pakistansku prestonicu.

Američki predsjednik Donald Trump pozvao je Iran da oslobodi osam žena za koje jedan aktivista sa sjedištem u SAD-u tvrdi da ih iranski režim "sprema za vješanje" - navod koji zasad nije mogao biti nezavisno potvrđen i koji je demantovao jedan iranski medij.

"Iranskom rukovodstvu, koje će uskoro biti u pregovorima sa mojim predstavnicima: bio bih veoma zahvalan ako ove žene budu oslobođene", napisao je Trump u objavi na svojoj platformi Truth Social 21. aprila.

"Siguran sam da će cijeniti ovaj vaš postupak", dodao je Trump. "Molim vas, nemojte im nauditi! Ovo bi mogao biti veoma dobar početak za naše pregovore!!!"

Trumpova objava dolazi u trenutku kada su neizvjesne perspektive za drugu rundu američko-iranskih pregovora u Islamabadu, usred dvonedeljnog primirja za koje je Trump rekao da ističe kasno 22. aprila.

U svojoj objavi Trump je podijelio i raniji post sa platforme X, u kojem je propalestinski aktivista Ejal Jakobi naveo da Iran "priprema vješanje osam žena".

U objavi Eijala Jakobija prikazane su fotografije osam devojčica i žena.

Njihova imena nisu navedena, ali je Radio Farda, servis Radija Slobodna Evropa (RSE) na persijskom jeziku, utvrdio da je reč o Biti Hemmati, Gazal Ghalandari, Golnaz Naragi, Panah Movahadi, Ensijeh Nedžati, Mahbube Šabani, Venus Hoseinnežad i Dijani Taherabadi.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava navode da je Hemmati osuđena na smrt u vezi s masovnim demonstracijama u januaru.

Radio Slobodna Evropa nije mogla odmah da potvrdi status ostalih žena, niti da li je neka od njih osuđena na smrt.

Iranska novinska agencija Mizan, povezana s iranskim pravosuđem, saopštila je da je "nekoliko njih pušteno na slobodu, da se neke suočavaju s optužbama koje, ukoliko ih sud potvrdi, mogu dovesti do zatvorskih kazni, te da nijedna od ovih osoba nema konačnu presudu koja bi ih izložila riziku od pogubljenja".

Govoreći pod uslovom anonimnosti, visoki američki zvaničnici naveli su da puštanje žena na slobodu nije preduslov za razgovore, ali da smatraju kako bi to bio konstruktivan gest koji bi mogao pomoći u stvaranju uslova za ozbiljne pregovore.

Donald Tramp je 21. aprila izjavio da ne želi da produži primirje, koje je zaustavilo većinu sukoba u američko-izraelskom ratu s Iranom, započetom 28. februara.