Iran djelimično otvara vazdušni prostor nakon nedelja rata
Više od sedam nedelja nakon početka sukoba Sjedinjenih Država i Izraela sa Iranom, Iranska uprava za civilno vazduhoplovstvo (CAA) je 18. aprila u saopštenju objavila da je dio vazdušnog prostora zemlje ponovo otvoren za međunarodne letove.
Prema obavještenju, "vazdušne rute u istočnom dijelu vazdušnog prostora zemlje otvorene su za međunarodne tranzitne letove kroz Iran".
Tokom protekla dva mjeseca, Iran je napadnut uglavnom sa zapada i juga, dok je istok ostao uglavnom miran, osim Mešheda i njegovog međunarodnog aerodroma, koji su bili meta najmanje dva puta. CAA je takođe saopštila da je "više aerodroma" "ponovo otvoreno".
U saopštenju nije precizirano koji su aerodromi uključeni, a međunarodne avio-kompanije još nisu reagovale na objavu.
CAA je dodala da će se "operacije na aerodromima u zemlji postepeno nastaviti od danas, na osnovu tehničke i operativne spremnosti u vojnom i civilnom sektoru za pružanje putničkih usluga".
Tokom perioda kada su mnogi dijelovi Irana bili pod stalnim napadima Sjedinjenih Država i Izraela, nekoliko aerodroma, uključujući aerodrom Mehrabad, više puta je napadnuto.
Iranski zastupnik Mohamadreza Rezaei Kuči nedavno je rekao da je oko 50 aviona u Iranu oštećeno tokom rata, od kojih je oko 10 "uništeno" u direktnim napadima.
Saopštenje CAA došlo je samo četiri dana preostala u aktuelnom dvonedeljnom primirju između Irana i Sjedinjenih Država, dok dvije zemlje nastavljaju pregovore usmjerene na okončanje rata.
Iranski ministar spoljnih poslova kaže da je Ormuz 'potpuno otvoren' tokom primirja između Izraela i Libana
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da će Ormuski moreuz, ključni plovni put za globalnu trgovinu, biti "potpuno otvoren" tokom trajanja primirja potpisanog između Libana i Izraela.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je poruku zahvalnosti ubrzo posle Arakčijeve izjave, ali je rekao da će američka blokada iranskih luka ostati na snazi dok Vašington i Teheran ne postignu dogovor o okončanju rata.
"U skladu s primirjem u Libanu, prolaz za sve komercijalne brodove kroz Ormuski moreuz proglašava se potpuno otvorenim za preostali period primirja, na koordinisanoj ruti koju je već objavila Organizacija za luke i pomorstvo Islamske Republike Iran", napisao je Arakči na društvenim mrežama.
Tramp je potom na svojoj platformi Truth Social objavio: "Iran je upravo objavio da je iranski moreuz potpuno otvoren i spreman za potpuni prolaz. Hvala vam!"
U sledećem postu je naveo da će američka blokada ostati na snazi "isključivo u odnosu na Iran, sve dok naša transakcija s Iranom ne bude stopostotno završena". On je rekao da očekuje da će do rešenja doći "vrlo brzo", tvrdeći da je "većina tačaka već ispregovarana".
Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa, praktično je zatvoren usred američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran koji su počeli 28. februara i odmazdnih udara Irana na mete širom Bliskog istoka, uključujući brodove u Persijskom zalivu.
SAD su 13. aprila uvele blokadu, čiji je cilj bio da spreče brodove da ulaze u iranske luke ili izlaze iz njih.
Iranska blokada interneta ne pokazuje znakove skorog okončanja
Gotovo 50 dana nakon što je Iran uveo gotovo potpunu blokadu interneta na nivou cijele zemlje, dvojica iranskih poslanika ponudila su uvid u razmišljanja vlasti o tim ograničenjima.
Fazlollah Ranjbar, član parlamentarne Komisije za socijalna pitanja, rekao je 18. aprila u intervjuu za poluzvaničnu novinsku agenciju ILNA da "možda nije preporučljivo da internet bude dostupan u ovakvim okolnostima".
Poslanici u parlamentu i dalje imaju nefiltriran pristup internetu.
Internet je jedan od "mostova preko kojih neprijatelj može ući i stvoriti koheziju između neprijateljskih snaga", rekao je Ranjbar. "Neprijatelj je u određenim trenucima bio u stanju da stvori probleme za zemlju koristeći alate i oružja interneta."
On se takođe osvrnuo na moguću isplatu odštete vrijedne milijarde dolara kompanijama koje su pretrpjele štetu zbog prekida interneta, navodeći: "O tome se mora odlučivati nakon rata… (iako) trenutno nije moguće objaviti da će odšteta biti odmah isplaćena."
Ahmad Bakhshish Ardestani, takođe poslanik i član parlamentarne Komisije za nacionalnu bezbjednost, izrazio je skepticizam u vezi s ukidanjem ograničenja, rekavši da Zapad intenzivno radi na tome da se internet ponovo uspostavi u Iranu.
Ardestani je rekao da bi ograničenja mogla biti ukinuta "brzo nakon sporazuma", što je očigledna aluzija na mogući budući mirovni dogovor koji bi mogao proisteći iz aktuelnih pregovora.
Nakon početka američko-izraelskog rata s Iranom 28. februara, iranske vlasti su običnim građanima onemogućile pristup internetu. U januaru je zabilježen još jedan gotovo potpuni prekid internetskog saobraćaja, dok su zemlju potresali masovni protesti. Tadašnja blokada trajala je oko 20 dana.
U aprilu je Iran postavio svjetski rekord sa 36 dana najdužeg perioda u kojem je prethodno povezano društvo bilo odsječeno od interneta. Prema podacima monitora za praćenje pristupa internetu Netblocks od 17. aprila, obični građani Irana nemaju pristup internetu već 49 dana, odnosno 1.152 sata.
U fotografijama: Sedma sedmica rata u Iranu
U fotografijama: Sedma sedmica rata u Iranu
Molitve za mir, primirja i postojeća energetska kriza obilježili su sedmu sedmicu sukoba na Bliskom istoku.