Iranska blokada interneta ne pokazuje znakove skorog okončanja
Gotovo 50 dana nakon što je Iran uveo gotovo potpunu blokadu interneta na nivou cijele zemlje, dvojica iranskih poslanika ponudila su uvid u razmišljanja vlasti o tim ograničenjima.
Fazlollah Ranjbar, član parlamentarne Komisije za socijalna pitanja, rekao je 18. aprila u intervjuu za poluzvaničnu novinsku agenciju ILNA da "možda nije preporučljivo da internet bude dostupan u ovakvim okolnostima".
Poslanici u parlamentu i dalje imaju nefiltriran pristup internetu.
Internet je jedan od "mostova preko kojih neprijatelj može ući i stvoriti koheziju između neprijateljskih snaga", rekao je Ranjbar. "Neprijatelj je u određenim trenucima bio u stanju da stvori probleme za zemlju koristeći alate i oružja interneta."
On se takođe osvrnuo na moguću isplatu odštete vrijedne milijarde dolara kompanijama koje su pretrpjele štetu zbog prekida interneta, navodeći: "O tome se mora odlučivati nakon rata… (iako) trenutno nije moguće objaviti da će odšteta biti odmah isplaćena."
Ahmad Bakhshish Ardestani, takođe poslanik i član parlamentarne Komisije za nacionalnu bezbjednost, izrazio je skepticizam u vezi s ukidanjem ograničenja, rekavši da Zapad intenzivno radi na tome da se internet ponovo uspostavi u Iranu.
Ardestani je rekao da bi ograničenja mogla biti ukinuta "brzo nakon sporazuma", što je očigledna aluzija na mogući budući mirovni dogovor koji bi mogao proisteći iz aktuelnih pregovora.
Nakon početka američko-izraelskog rata s Iranom 28. februara, iranske vlasti su običnim građanima onemogućile pristup internetu. U januaru je zabilježen još jedan gotovo potpuni prekid internetskog saobraćaja, dok su zemlju potresali masovni protesti. Tadašnja blokada trajala je oko 20 dana.
U aprilu je Iran postavio svjetski rekord sa 36 dana najdužeg perioda u kojem je prethodno povezano društvo bilo odsječeno od interneta. Prema podacima monitora za praćenje pristupa internetu Netblocks od 17. aprila, obični građani Irana nemaju pristup internetu već 49 dana, odnosno 1.152 sata.
U fotografijama: Sedma sedmica rata u Iranu
U fotografijama: Sedma sedmica rata u Iranu
Molitve za mir, primirja i postojeća energetska kriza obilježili su sedmu sedmicu sukoba na Bliskom istoku.
Iran bez parade povodom Dana vojske
Portparol iranske vojske, brigadni general Mohammad Akraminia, saopštio je da ove godine nije moguće održati vojnu paradu povodom Dana vojske, navodeći da "trenutno primirje nije ništa drugačije od ratnih uslova".
Prvi Dan vojske, koji se obilježava svake godine 18. aprila, održan je 1979. godine, ubrzo nakon Islamske revolucije. Utemeljio ga je ajatolah Ruhollah Khomeini s ciljem da se pokaže lojalnost iranske vojske novoj Islamskoj Republici. Parada je prvobitno održavana u Teheranu, a kasnije je proširena i na druge gradove tokom iransko-iračkog rata od 1980. do 1988. godine.
Parada je otkazana 2020. godine zbog pandemije korona virusa, dok je naredne godine održana u zatvorenom formatu zbog nastavka epidemioloških ograničenja.
Umjesto parade, naveo je Akraminia, u kasarnama će biti organizovani kulturni programi, a oficiri i vojnici prisustvovaće i molitvama petkom.
Francuska: Evropske zemlje mogle bi osigurati siguran prolaz kroz Hormuški moreuz
Francuska ministrica odbrane Catherine Vautrin izjavila je 17. aprila da evropske zemlje poput Belgije, Nizozemske i Francuske raspolažu kapacitetima za uklanjanje mina koji bi mogli pomoći u osiguranju sigurnog prolaza kroz Hormuški moreuz.
U intervjuu za televiziju TF1, Vautrin je rekla da postoje "mogućnosti da se osiguraju sigurnosne pratnje za brodove, koje nisu agresivne i imaju za cilj osiguranje sigurnog prolaza- pratnje koje ni na koji način nisu agresivne i koje imaju za cilj osiguranje sigurnog prolaza kroz moreuz". Dodala je da će se o toj mogućnosti razgovarati tokom dana u Parizu.
Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su 17. aprila u Parizu zajednički domaćini sastanka na kojem učestvuje oko 40 zemalja. Fokus sastanka je na planiranju multilateralne, odbrambene misije s ciljem obnove slobode plovidbe kroz Hormuški moreuz.
Iran je od početka rata 28. februara faktički blokirao ili ozbiljno ograničio pomorski saobraćaj kroz moreuz, što je izazvalo velike poremećaje na globalnim energetskim tržištima.
Od 13. aprila Sjedinjene Američke Države blokiraju iranske luke i priobalna područja, ciljajući sav pomorski saobraćaj koji ulazi u Iran ili ga napušta, dok je tranzit kroz moreuz prema neiranskim destinacijama dozvoljen.