Mohamed Baker Kalibaf, čovek s kojim Vašington možda razgovara u Iranu
Ove nedelje pojavili su se izveštaji da Trampova administracija tiho razmatra konzervativnog predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa kao potencijalnog partnera u pregovorima i moguće budućeg iranskog lidera.
Vašington traži kontakt tačku za pregovore još od smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran. Hamneijev sin je imenovan za naslednika, ali on nije viđen od dana kada mu je otac umro i navodno je takođe povređen u napadu.
Onda su se pojavili navodi da barem neki u Beloj kući vide Kalibafa kao partnera s kojim se može raditi.
Šezdesetčetvorogodišnjak je odlučno demantovao glasine, objavivši na X da "nisu vođeni pregovori sa SAD", dok je tvrdnje nazvao "lažnim vestima" osmišljenim da manipulišu finansijskim i naftnim tržištima.
Bez obzira na to da li postoje tajni kanali komunikaciji, njegovo uzdizanje do najvidljivije visoke ličnosti u sistemu koji proživljava strukturni slom autoriteta u odlučivanju učinilo ga je, prvi put u karijeri "zamalo pa uspeha", čovekom koji je zaista bitan.
Pročitajte više.
Zabrinutost poljoprivrednika u Srbiji zbog rasta cena đubriva usled rata na Bliskom istoku
Cene mineralnog đubriva, koje uz gorivo čini osnovu za poljoprivrednu proizvodnju, beleži značajan rast od početka sukoba na Bliskom istoku krajem februara.
I dok država Srbija uverava poljoprivrednike da razloga za brigu nema, poljoprivrednici i stručnjaci ukazuju da će skok cene đubriva imati posledice po poljoprivrednu proizvodnju, jer se država, sa ograničenom sopstvenom proizvodnjom, u najvećoj meri oslanja na đubrivo iz uvoza.
Pročitajte više.
Hjuman rajts voč upozorava da opasna retorika nosi rizik da omogućava ratne zločine
Geografsko širenje, brzina eskalacije i otvoreno ignorisanje međunarodnih normi sa svih strana mesec dana od početka sukoba na Bliskom istoku predstavljaju kritičan stres test za međunarodni pravni poredak napravljen da zaštiti civile tokom oružanog sukoba, saopštila je u četvrtak organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW).
Grupa za ljudska prava sa sedištem u Njujorku upozorila je da retorika i postupci lidera u SAD, Izraelu i Iranu pokazuju nepoštovanje humanitarnog prava i rizikuju omogućavanje ratnih zločina.
Prema HRW-u, ozbiljna kršenja ratnih zakona tokom prvog meseca sukoba uključuju napad na školu u Minabu, upotrebu belog fosfora sa strane Izraela u Libanu i iranske napade na civilne lokacije i brodove u Ormuskom moreuzu.
SAD sprovode istraga o napadu u Minabu, gradu na jugu Irana, mada preliminarne procene ukazuju na to da su američke snage verovatno odgovorne.
Hjuman rajts voč je takođe upozorio da su napadi – kao i pretnje napadima – na komercijalne brodove u ključnom Ormuskom moreuzu i na naftna i gasna postrojenja u Iranu i zemljama Persijskog zaliva doveli do globalnog povećanja cena energenata i da bi mogli povećati troškove hrane, transporta i poljoprivrede širom sveta.
Arapske države osuđuju direktne i proksi napade Irana
Šest arapskih država oštro je osudilo direktne i proksi napade Irana kao kršenje suvereniteta, međunarodnog prava i Povelje UN.
U zajedničkom saopštenju u sredu, Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Saudijska Arabija i Jordan osudili su napade iračkih frakcija koje podržava Iran, a čije su mete zemlje regiona i njihova infrastruktura.
Države su pozvale iračku vladu da preduzme neophodne mere kako bi zaustavila milicije koje deluju s njene teritorije i izbegla dalju eskalaciju.
U saopštenju su takođe osuđene "spavajuće ćelije" povezane s Iranom i grupe bliske Hezbolahu, uz ponovnu potvrdu prava na samoodbranu radi zaštite suvereniteta, bezbednosti i stabilnosti.