Piše: Golnaz Esfandiari
Iranci upozoravaju na gnev javnosti i povlače paralele s najrepresivnijim režimima u svetu dok kroz parlament prolazi predlog zakonu koji bi mogao da pojača cenzuru na internetu i dalje ograniči pristup internetu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Iranske vlasti već su blokirale desetine hiljada web stranica i redovno ograničavaju ili prekidaju internet veze u ključnim vremenima, kao gotovo potpuno gašenje na skoro nedelju dana usred protesta posle spornih izbora 2019.
Nacrt zakona za predaju kontrole nad iranskim internet prolazima oružanim snagama i kriminalizaciju upotrebe virtuelnih privatnih mreža (VPN) poslat je 28. jula na razmatranje parlamentarnom odboru, uprkos žestokim kritikama javnosti.
Od 209 prisutnih poslanika na zatvorenoj sednici, 121 je glasao za prihvatanje nacrta zakona.
Očekuje se da će odbor odobriti predlog i mogao bi da naloži nekoliko godina "eksperimentalne" implementacije ako svoj blagoslov da konzervativni Savet čuvara koji proverava sve iranske zakone.
Kraj stranih platformi
Stručnjaci za internet i borci za slobode medija strahuju da će zakon staviti poslednji ekser u kovčeg internet sloboda u Iranu, gde su građani primorani da pristupaju zabranjenim sajtovima, uključujući društvene medije i vesti, preko softvera za zaobilaženje blokade.
Reporteri bez granica (RSF) saopštili su prošle godine, kada je nacrt dostavljen parlamentu, da bi mogao dodatno ojačati "digitalni zid" koji već postoji u Iranu.
Zakon bi mogao da rezultira zabranama nekoliko platformi društvenih medija koje još nisu blokirane u Iranu i koje su popularne među Irancima, uključujući Instagram i aplikaciju za šifrovane poruke Vocap (WhatsApp).
"Ono što bi ovaj zakon mogao učiniti jeste da pooštri ili čak zamrači male prostore... koje su još dostupni na internetu ", rekla je za RSE Mahsa Alimardani, istraživačica za pitanja digitalnih prava iz organizacije za ljudska prava ARTICLE19.
"Ako se implementira kakav je sada, videćemo kraj stranih platformi koje su kičma komunikacije, e-trgovine, slobode pristupa medijima koje ne kontrolišu strogi cenzori iranskih vlasti i bilo kakvog osećaja privatnosti", dodala je Alimardani.
'Izdajnički' predlog
Mnogi Iranci javno su kritikovali predlog zakona, koji je uzbunio obične građane koji koriste društvene medije da zarade za život, međusobnu komunikaciju ili u nekim slučajevima da pristupe cenzuriranim informacijama.
Zvanično se zove Predlog zakona o zaštiti prava korisnika u sajber prostoru i organizovanju društvenih medija.
Kritičari su koristili hašteg #Izdajnički_predlog da osude predlog zakona i ukazuju da će umesto da zaštiti korisnike dodatno ograničiti pristup internetu.
"Ono što vidimo je Severna Koreja", naveo je na Tviteru (Twitter) novinar Džavad Hejdarian.
Reformistički političar Azar Mansuri upozorio je iranske vlasti da će to podstaći "gnev" naroda.
Takođe bi moglo naneti značajnu ekonomsku štetu oduzimajući desetinama hiljada Iranaca njihov trenutni izvor prihoda.
"Šta ćete učiniti povodom velikog broja nezaposlenih usred krize korona virusa i (američkih) sankcija", pitao je Mansuri.
Obični Iranci i klerikalni establišment
Mnogi su upozorili da će se predlogom zakona proširiti jaz između Iranaca i klerikalnog establišmenta, koje se nedavno suočilo s gnevnim protestima zbog nestašice vode u jugozapadnoj provinciji Huzestan koji su se proširile na druge gradove.
Iranski ministar za informacije i tehnologiju Mohamad Džavad Azari Džahromi upozorio je da zakon ne samo da "neće napraviti sistem za sajber upravljanje", kako tvrde pristalice, već će "podriti sistem upravljanja zemljom u stvarnom svetu".
"To je kao da su (vlasti) odlučne da se bore protiv naroda. Svaki dan počinju novu igru i srećni su zbog muka koje nanose Iranu", navela je na Tviteru Saideh Haši koja živi u Sistan-Baludžistanu, jednoj od najsiromašnijih iranskih provincija. Ona je dodala da mnoge žene u toj provinciji koriste internet da zarade za život.
Predlog zakon, koji guraju pripadnici tvrde struje koji se žale na, kako smatraju, manjak kontrole nad sajber prostorom, takođe je izazvao kritike i nekih konzervativaca.
Mohsen Rezaei, bivši komandant Revolucionarne garde i sekretar Saveza za celishodnost, institucionalnog arbitra za sporove, doveo je u pitanje neophodnost predloga zakona u vreme kada se zemlja suočava s brojnim ekonomskim problemima. On je rekao da će zakon stvoriti "ozbiljan izazov" nedavno izabranom predsedniku Ebrahimu Raisiju iz tvrde struje, koji na dužnost stupa 5. avgusta.
Drugi spekulišu da su poslanici radili na predlogu zakona znajući da će Raisi i njegov tim podržati tu meru.
"Mislim da je, pošto je buduća vlada saglasna s ovim predlogom zakona, savetovala svoje prijatelje u parlamentu da ga odobre ranije kako ne bi bila u njegovom nazivu", naveo je na Tviteru Mohamad Ali Abtahi, koji je bio potpredsednik u vreme bivšeg reformističkog predsednika Mohamada Hatamija.
Usred gneva javnosti, neki su sugerisali da će zakon verovatno propasti isto kao što je bila neuspešna zabrana privatnog posedovanja satelitske opreme iz 1994. godine. Ta zabrana i policijske racije za njeno sprovođenje nisu sprečile milione Iranaca da koriste satelitske antene za gledanje stranih televizija radi vesti i zabave.
"Istorija je pokazala da je mračnjaštvo neuspešno u tehnologiji", naveo je na Tviteru iranski preduzetnik Pedram Soltani, uz sliku kopije zakona koji zabranjuje upotrebu satelitske opreme.
Facebook Forum