Piše: Golnaz Esfandiari
Tenzije između Teherana i Bakua povećane su nedavno zbog tri pitanja: zajedničke vojne vežba koju su azerbejdžanske trupe izvele s turskim i pakistanskim kolegama na oko 500 kilometara od iranske granice; azerbejdžanska ograničenja pristupu iranskih vozača kamiona Jermeniji i pritvor dva vozača; i veze Azerbejdžana s iranskim neprijateljem Izraelom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Teheran je 1. oktobra doprineo tim tenzijama pokretanjem svojih vojnih vežbi blizu severozapadne granice, nekoliko dana pošto je Korpus garde Islamske revolucije (IRGC) postavio vojnu opremu u taj region.
Zbog tog poteza zabrinutost je izrazio azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev, koji je prošle nedelje rekao da je iznenađen planiranom vojnom vežbom.
"Svaka država može izvesti bilo kakvu vojnu vežbu na svojoj teritoriji. To je njeno suvereno pravo. Ali zašto sada i zašto na našoj granici", rekao je Alijev.
On je primetio da je to prvi put od pada Sovjetskog Saveza pre 20 godina da je Iran planirao takvu demonstraciju sile tako blizu granice Azerbejdžana.
Povezivanje vojnih vežbi s Izraelom
Iranski zvaničnici reagovali su navodima da je odluka o održavanju vojnih vežbi pitanje suvereniteta, mada su neki to povezali s izraelskim prisustvom u Azerbejdžanu.
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian rekao je da Teheran ima pravo da održava vežbe i naglasio "važnost" saradnje Irana i Azerbejdžana, koji imaju granicu od 700 kilometara.
"Ne tolerišemo prisustvo i aktivnosti cionističkog režima protiv naše nacionalne bezbednosti pored naših granica i preduzećemo sve neophodne mere u tom pogledu", rekao je Amir-Abdolahian na sastanku s novim ambasadorom Azerbejdžana 30. septembra.
Pored toga, iranski ambasador u Bakuu, Abas Musavi, rekao je prošle nedelje da iranski vojni manevri, za koje je rekao da su unapred planirani, nisu "pretnja" Azerbejdžanu.
Govoreći tokom vežbi, komandant kopnenih snaga iranske vojske Kiumars Heidari, takođe je aludirao na navodne izraelske veze s Azerbejdžanom. Teheran je optužio Izrael da sabotira njegov nuklearni program i da je ubio njegove nuklearne naučnike, uključujući vrhunskog naučnika Mohsena Fahrizadeha.
Fahrizadehu se pripisuje vođenje tajnog iranskog nuklearnog programa za koji su obaveštajne službe SAD i nadzorni tim agencije UN za atomsku energiju rekle da je napušten 2003. godine. On je ubijen 2020. u akciji zasede pored puta izvedene na daljinu koja se pripisuje Izraelu.
"Od dolaska ovog režima, naša osetljivost na ovu granicu je povećana i njihove aktivnosti su u potpunosti pod našim nadzorom", rekao je Heidari.
On je dodao da je Teheran takođe zabrinut zbog prisustva "terorističkih snaga koje su u region došle iz Sirije", očigledno se pozivajući na izveštaje da je Turska prošle godine regrutovala islamističke borce da odu u Azerbejdžan i pomognu Bakuu u ratu protiv etničkih Jermena u Nagorno-Karabahu i oko tog regiona. Heidari je rekao da Teheran nije siguran da li su ti borci napustili region.
Iran, koji učestvuje u posredničkim ratovima u regionu, prošle godine je izrazio zabrinutost zbog navodnih pokušaja dovođenja terorista iz Sirije blizu svojih granica.
Iranske vojne vežbe, u kojima učestvuju artiljerija, bespilotne letelice i helikopteri, usledile su posle vojnih vežbi Turske, Pakistana i Azerbejdžana koje su počele 12. septembra u Bakuu.
Proglašeni cilj vežbi Tri brata-2021 bio je "dalje jačanje postojećih veza" između vojski tri zemlje. One su, međutim, podstakle upozorenje predstavnika iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija u Ardebilu, koji je rekao Azerbejdžanu da "ne dira lava dok spava".
Bojazan Irana da ne bude marginalizovan
Turadž Atabaki, profesor emeritus društvene istorije Bliskog istoka i centralne Azije na Univerzitetu Lajden u Holandiji, rekao je za RSE da je Teheran zabrinut da ne bude marginalizovan.
"Turska ima drugu po veličini vojsku u NATO-u, a Pakistan je nuklearna sila u regionu. Kada se ove dve zemlje pridruže Azerbejdžanu u vojnim manevrima, to zabrinjava Rusiju i Iran – i vojni manevar Islamske republike (odražavaju) njenu zabrinutost", rekao je Atabaki.
Imam molitve petkom, ajatolah Hasan Ameli rekao je 17. septembra da zemlje imaju pravo da održavaju vojne vežbe, ali je dodao da je "tu i tamo bilo incidenta koji ne možemo lako da dopustimo".
"Uoči tih vežbi, turski list Jeni safak, koji izražava stav vlade i predsednika Turske, izabrao je sledeći naslov za intervju s članom azerbejdžanskog parlamenta: 'Iran će nestati s mape'", rekao je Ameli.
On je dodao: "Budući da Azerbejdžan i Turska nisu poštovali prava Irana kao suseda, tražimo od Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost da dozvoli Korpusu garde Islamske revolucije da demonstrira samo polovinu moći Irana s ove strane granice i da im kaže, 'Ne diraj lava dok spava'".
Ta izjava je usledila pošto je Azerbejdžan uveo "drumski namet" iranskim kamiondžijama koji prevoze robu i gorivo u susednu Jermeniju rutom preko teritorije Azerbejdžana nad kojom je Baku povratio kontrolu prošle godine tokom šest nedelja intenzivnih borbi s Jermenijom u dramatičnoj eskalaciji njihovog višedecenijskog "zamrznutog sukoba". Azerbejdžan je takođe pritvorio dva vozača kamiona, što je rezultiralo pozivom iranskog ministarstva spoljnih poslova da hitno budu oslobođeni.
Iran i Azerbejdžan su u prošlosti imali dobre odnose, ali je Teheran sve više izražavao zabrinutost zbog navodnog izraelskog uticaja u toj zemlji.
Govoreći 24. septembra, Ameli je rekao da su vojne vežbe poslale poruku Izraelu, prenela je iranska poluzvanična novinska agencija Fars.
"Izrael je došao u Azerbejdžan radi zavere protiv Irana", rekao je Ameli, ne nudeći nikakve detalje.