Velika grupa uticajnih žena iz celog sveta, kao i stručnjaci UN, izdali su saopštenja pozivajući Iran da odmah oslobodi Zahru Šahbaz Tabari, 67-godišnju inženjerku elektrotehnike kojoj preti pogubljenje.
Tabari je 25. oktobra osuđena na smrt na Revolucionarnom sudu u Raštu pošto je proglašena krivom za oružanu pobunu protiv temelja Islamske republike.
Osuda je zasnovana na komadu tkanine sa sloganom "Žene, otpor, sloboda", što je izgledalo kao poigravanje s motom "Žene, život, sloboda" koji je postao popularan tokom protesta u Iranu 2022. godine. Vlasti su tvrdile da je planirala da istakne tkaninu kao javni transparent.
U žalbi koju je podnela organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji, više od 400 istaknutih žena, uključujući četiri dobitnice Nobelove nagrade i nekoliko bivših predsednica i premijerki, 23. decembra opisale su Iran kao "dželata broj jedan u svetu za žene po glavi stanovnika".
"Zahrin slučaj razotkriva ovaj teror: u Iranu, usuđivanje da se drži znak kojim se proglašava otpor žena ugnjetavanju sada je kažnjivo smrću", navodi se u pismu.
Organizacija "Pravda za žrtve masakra u Iranu 1988" predstavlja porodice hiljada političkih zatvorenika pogubljenih u Iranu pre više od 30 godina.
Tabari, koja je studirala održivu energiju u Švedskoj, prvi put je uhapšena pre otprilike četiri godine posle objave na društvenim mrežama. Puštena je posle tri meseca uz elektronski uređaj za praćenje. U aprilu 2025. godine, snage bezbednosti su upale u njen dom u provinciji Gilan i ponovo je uhapsile.
Njen sin Soruš Samak, koji živi u Švedskoj, rekao je za Radio Farda RSE (Iranski servis RSE) ranije ove godine da je suđenje Tabari trajalo samo 10 minuta – što je istaknuto u saopštenju osam stručnjaka UN objavljenom 23. decembra, u kojem su naveli da je suđenje sprovedeno putem video-konferencije i da joj je uskraćen pristup izabranom advokatu.
Oni su tražili da Iran obustavi pogubljenje, nazivajući slučaj "izrugivanjem pravdi". Ukazali su na ozbiljne proceduralne prekršaje, uključujući nezakonito pritvaranje, uskraćivanje efikasnog pravnog zastupanja i korišćenje nedovoljnih dokaza za potkrepljivanje optužbi za oružanu pobunu.
"Kriminalizacija ženskog aktivizma za rodnu ravnopravnost i tretiranje takvog izražavanja kao dokaza oružane pobune predstavlja težak oblik rodne diskriminacije", naveli su stručnjaci UN.
Organizacija za ljudska prava Irana (IHR) sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je Iran izvršio najmanje 1.426 pogubljenja do kraja novembra ove godine, uključujući 41 ženu.
