Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ko je dobitnik, a ko gubitnik rata u Iraku


Američki vojnici uoči odlaska iz Iraka, 15. avgust 2010.
Poslednje američke borbene trupe napustile su Irak dve nedelje pre roka. Ali, danas, više od sedam godina nakon što su SAD i saveznici napali Irak kako bi srušili režim Sadama Huseina, pitanje je ko su dobitnici, a ko gubitnici ovog rata.

Smešteni na vrhu oklopnih vozila, američki vojnici svojim razmetljivim likovanjem i uzvikivanjem, nisu ostavljali sumnju da se njihov konvoj kreće ka Kuvajtu.

"Idemo kući, pobedili smo. Gotovo je. Amerika, mi smo doneli demokratiju u Irak. Volimo vas, volimo vas“, bile su prve poruke američkih vojnika koje su zabeležile kamere televizijskih mreža iz njihove zemlje na iračko – kuvajtskoj granici.

Napuštajući Irak dve nedelje pre roka koji je postavio američki predsednik Barak Obama, američki vojnici su ostavili zemlju opterećenu problemima sa mnoštvom neizvesnosti.
U Iraku ne funkcionise demokratski izabrana vlada više od pet meseci zbog nesuglasica oko rezultata martovskih opštih izbora, što je ostavilo vakuum za cvetanje pobunjeničkih grupa kao što je Al-Qaeda.

Iako je Sadam Husein davna prošlost, i pored toga šta su američki vojnici uzvikivali na odlasku, nije sasvim jasno ko je pobedio. Irak je danas daleko od bezbedne zemlje. Militantni pobunjenici su i dalje aktivni. Samo pre tri dana bombaš samoubica ubio je 61 regruta iračke vojske u centru Bagdada dok je pet državnih skužbenika ubijeno u drugim napadima narednog dana. Samo u julu u Iraku je poginulo više od 500 ljudi, uključujući 396 civila, što je najsmrtonosniji mesec u protekle dve godine.

U Iraku ne funkcionise demokratski izabrana vlada više od pet meseci zbog nesuglasica oko rezultata martovskih opštih izbora, što je ostavilo vakuum za cvetanje pobunjeničkih grupa kao što je Al-Qaeda. Ekonomija je i dalje nestabilna dok je kohezija iračkog društva teško narušena. Tako da, šta god da su američki vojnici ostavili iza sebe, teško da je to mir i stabilnost.

Profesor Paul Rogers, iz Odeljenja za mirovne studije na Bredford Univerzitetu u Engleskoj, kaže da je ishod rata bitno drugačiji od onog što je predviđeno 2003. kada je predsednik George Bush naredio invaziju.

"To je mnogo drugačije od onog što se očekivalo pre sedam godina, da će Irak brzo preći na miroljubivu pro-zapadnu zemlju sa efikasnom tržišnom ekonomijom. Umesto toga rezultat je preko 100 hiljada civilnih žrtava i četiri miliona izbeglica i veoma dugotrajni rat koji u ovom momentu ostavlja visok stepen nestabilnosti. Ovo je gore od trenutne političke nestabilnosti bez vlade nakon izbora koji su održani pre skoro šest meseci“, smatra Rogers.

Hameed Fadhel, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bagdadu kaže da će SAD verovatno biti tesno uključene u odbranu Iraka bez obzira na prisustvo svojih trupa.

"Mislim, da vojno prisustvo ili ne prisustvo u Iraku neće imati stvarnog uticaja na SAD. Sjedinjene države sada imaju najveću ambasadu u Bagdadu u smislu broja zaposlenih. Irak i dalje zavisi od SAD na mnogo načina. Na primer, postoje neke nejasnoće kada je u pitanju aspekt spoljne bezbednosti i oko posvećenosti SAD da brani Irak od bilo kakvih spoljašnjih napada“, kaže Fadhel.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG