Dostupni linkovi

Kriza je civilizacijska, ne ekonomska


Bivši predsednik Češke Republike, Vaclav Havel, na prvom uredničkom kolegijumu RSE u novom sedištu u Pragu, 27. mart 2009.

Nije reč o krizi jednog ekonomskog sistema, u ovom slučaju liberalnog, već civilizacijskoj, rekao je bivši češki predsednik Vaclav Havel Radiju Slobodna Evropa (RSE). On je u petak vodio prvi urednički kolegijum RSE u novom sedištu u Pragu. Radio Slobodna Evropa počela je emitovanje programa iz Praga u martu 1995, gde se preselila iz Minhena na poziv tadašnjeg predsednika Češke Havela.

Autor: Džeremi Bransten

RSE: Pojedini politički lideri, naročito van zapadnog sveta, tvrde povodom sadašnje globalne ekonomske krize da je ona dokaz neuspeha modela liberalne ekonomije i društva.

Havel: Teško mogu da se složim sa tako radikalnim stavom. Smatram da nije u pitanju kriza jednog ekonomskog sistema, već civilizacijska. Međutim, ova kriza je i izazov i upozorenje. Ukoliko ljudi i institucije gledaju na nju na pravi način i izvuku odgovarajuće lekcije, onda ona može imati i korisne efekte na budući razvoj. To je pokazatelj da niko ne može da teži ka kratkoročnoj dobiti, već da mora misliti dugoročno, iza horizonta sopstvenog interesa. To je izazov koji nalaže da pokažemo smernost a ne prepotentnost kao pojedini ekonomisti koji misle da sve znaju a onda najednom ne mogu da objasne ništa od onog što se dešava.

RSE: Da li ste zabrinuti da bi kriza mogla da ima negativne efekte po Evropu i njeno jedinstvo.

Smatram da nije u pitanju kriza jednog ekonomskog sistema, već civilizacijska. Međutim, ova kriza je i izazov i upozorenje. Ukoliko ljudi i institucije gledaju na nju na pravi način i izvuku odgovarajuće lekcije, onda ona može imati i korisne efekte na budući razvoj.

Havel:
Ja mislim da je Evropa, koja se integriše, već prošla kroz mnogo iskušenja i to uspešno. Ne mislim da će ova kriza izazvati neku vrstu cepanja EU. To može odložiti neke procese, ali ne mislim da može izazvati neke ozbiljnije probleme.


RSE: Prošlo je 20 godina od pada komunizma u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zemlje poput Češke su se pridružile zapadnom klubu, uključujući EU i NATO. Međutim, postoji opasnost da se zemlje koje su ostale izvan tog kluba, kao što su Ukrajina i Gruzija, ili Moldavija i transkavkaske zemlje – nađu na pogrešnoj strani novog "Berlinskog zida".

Havel: To svakako ne bi bilo dobro. Međutim, ja smatram da ovi regionalni entiteti koji dele zajedničku civilizaciju treba da jasno znaju gde počinju a gde se završavaju njihove granice. Nejasne granice su uvek izvor sukoba. Većina ratova se vodi zbog teritorija. Smatram da nema ničega lošeg ako neko ima svoj geografski limit i pored njega se nalazi drugi entitet. Onda ti entiteti mogu da sarađuju kao partneri. Naravno, treba obratiti pažnju da ove geografske granice ne znače spuštanje "Gvozdene zavese".


Bivši predsednik Češke Republike, Vaclav Havel, prilikom intervjua sa RSE, 27. mart 2009.
RSE: Gde bi trebalo da budu granice NATO-a? Na kojoj strani te granice vidite Ukrajinu i Gruziju?

Lično smatram da dugoročno gledano granice NATO treba da se poklapaju sa granicama Evrope. To znači da Severnoatlatska alijansa, kao i Evropska unija, treba da završe širenje kod granica Rusije, gde počinje novi veliki evroazijski civilizacijski prostor.
Havel: Naravno, nije na meni da donosim odluku o tome, već na Severnoatlantskoj alijansi kao celini a zavisi i od volje ovih država. Lično smatram da dugoročno gledano granice NATO treba da se poklapaju sa granicama Evrope. To znači da Severnoatlatska alijansa, kao i Evropska unija, treba da završe širenje kod granica Rusije, gde počinje novi veliki evroazijski civilizacijski prostor. On je ravnopravan sa našim prostorom ali je drugačiji. Naravno, tačno je da su EU i NATO zasnovani na vrednostima, ali ja ukazujem na geografsku komponentu. Postoji oko 200 zemalja u svetu i budućnost je u nekoj vrsti njihovog regionalnog grupisanja i plodne saradnje tih entiteta. Da bi to bilo moguće, ti entiteti moraju da znaju gde počinju i gde se završavaju. Zato naglašavam taj geografski aspekt.

RSE: Rusija je velika sila. Gde ona počinje a gde se završava? Na primer, pitanje Čečenije. Da li ona treba da bude deo Rusije ili sa druge strane?

Havel: Problem je što u istoriji nikada nije bilo poznato gde Rusija tačno počinje i gde se završava. Međutim, ja se ne zalažem samo za indivudualne, već i slobode nacija. Ukoliko čečenski narod ozbiljno i stalno teži ka stvaranju nezavisne države, onda bi trebalo da ima pravo na nju.

RSE: Nije tajna da mnogi u svetu, pa i u samoj Americi, gledaju kritički na Bušovu administraciju. Kao rezultat njegove politike, prema tim mišljenjima, ideja demokratije nije sada tako popularna.

Havel: Ja sam o tome često razgovarao sa predsednikom Bušom i mislim da je u tim pitanjima veoma važno biti obazriv i taktičan. Sve što naliči na izvoz naših običaja ili našeg sistema u druge delove sveta, naročito ako je to nasilno – jeste veoma opasno. Međutim, to ne znači da ne snosimo zajedničku odgovornost za zbivanja u svetu i da ne smemo da pomognemo one kojima je potrebna pomoć. Neophodno je pažljivo razmotriti svaki slučaj posebno i proceniti moguće posledice takve pomoći i pokušati da se pridobije šira podrška za eventualnu akciju. Od izuzetne važnosti je da se pronađe pravi balans, tako da ne podlegnemo ravnodušnosti i da se poštuje pravo na solidarnost. S druge strane, to mora biti učinjeno tako da se ne može interpretirati kao nova vrsta kolonijalizma ili izvoz vrednosti delu sveta koji ih ne podržava.

Gost-urednik: Vaclav Havel

Gost-urednik na prvom kolegiju Radio Slobodna Evropa, 27. marta 2009. godine u novoj zgradi u Pragu bio je Vaclav Havel, bivši češki državnik, pisac i borac za ljudska prava. Havel je govorio o ulozi koju nezavisni mediji imaju u današnjem svijetu.

Pogledajte video o tome šta je bivši predsednik Češke Republike izjavio o Radiju Slobodna Evropa



Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG