RSE: Komesar Evropske unije za proširenje Štefan Fuelle izrazio je nadu da bi Savet Evropske unije već u oktobru mogao proslediti Evropskoj komisiji zahtev Srbije za kandidaturu. Čini se da unutar EU postoji atmosfera da se to podrži, ali mnogi analitičari ukazuju da ključ drži Holandija koja trenutno nema vladu sa punim ovlašćenjima. Kako se to može odraziti na eventualnu spremnost većine u EU da pogura Srbiju napred?
Judah: Ja nisam baš ekspert u smislu da tačno znam šta vlada Holandije može ili ne može učiniti, ali mislim da kabinet te zemlje nije potpuno prestao da funkcioniše. Verujem, dakle, bez obzira na problem s vladom, da se Holandija može pridružiti većini u davanju podrške Srbiji. Ukoliko je politički spremna to da učini, ne mislim da bi njena trenutna vlada predstavljala neki posebno veliki problem.
RSE: Mislite li da je verovatno da će se Holandija u podršci Srbiji pridružiti većini članica EU?
Judah: Ja mislim da su šanse za to dobre. Smatram da postoji široko rasprostranjeno uverenje u Briselu da je odluka da se dramatično promeni Rezolucija i da se harmonizuje sa Evropskom unijom bila veoma teška za predsednika Tadića i za Vladu Srbije. Postoji,
Postoji široko rasprostranjeno uverenje u Briselu da je odluka da se dramatično promeni Rezolucija i da se harmonizuje sa Evropskom unijom bila veoma teška za predsednika Tadića i za Vladu Srbije
RSE: Predsednik Srbije Boris Tadić, kako prenose neki briselski mediji, pozivajući se na izvore u EU, poslao je Briselu sledeću poruku: ako i dalje želite proevropsku vladu u Beogradu, konstruktivnu po pitanju Kosova, onda treba da nam pomognete da dobijemo status kandidata do sledećih izbora 2012. godine.
Judah: Ne verujem da su u Uniji preokupirani razmišljanjem o unutrašnjoj politici Srbije zato što trenutno imaju veće probleme. Oni će Komisiji proslediti zahtev, ali treba imati na umu da kad jednom aplikacija dođe u ruke Evropske komisije, ona treba da pripremi hiljade pitanja na koje će Srbija morati da odgovori. Tehnički govoreći, to je veoma zamašan posao koji će morati da se odradi. Neke stvari će Srbija vrlo brzo završiti tako što će se ispomoći već ranije napisanim u Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji, ali svejedno, ostaje joj da uradi ogroman posao. Ako uspe da taj zamašan zadatak završi na vreme i na zadovoljavajući način, onda kandidatski status može steći pre sledećih izbora, ali ne znam koliko brzo Srbija taj zadatak može da uradi.
Razgovori o razgovorima
RSE: UN rezolucija poziva Beograd i Prištinu da počnu dijalog, ali u njoj nema ni reči o temama o kojima će se dijalog voditi. Ta “konstruktivna dvosmislenost” – mislim da je to vaš termin - odmah je iskorišćena na obema stranama. U Prištini tako govore da razgovori o pitanju statusa ne dolaze u obzir, dok u Beogradu zvaničnici izjavljuju da će pitanje statusa biti prisutno u dijalogu. Dakle, postavlja se pitanje – gde smo sada, da li smo se vratili nazad, u stanje pre usvajanja ove rezolucije?
Judah: Ne, mislim da se nismo vratili unazad nego da smo, naprotiv, sada u potpuno novoj situaciji, ali u pravu ste kad ukazujete na to da ne znamo tačno o čemu će se razgovarati. Čini mi se da ćemo, pre nego što razgovori Beograd-Priština počnu, iza scene najpre imati fazu u kojoj će se održati “razgovori o razgovorima”, u kojima će se definisati pitanja, učesnici i modaliteti dijaloga. Za sada, međutim, o tome još ništa ne znamo.
Dramatičan način na koji je Srbija promenila svoju prvobitnu rezoluciju jeste dokaz da je, kad nešto čvrsto odluči, Evropska unija u stanju i da ispuni
RSE: Ko će kanalisati razgovore?
Judah: Mislim da će ih kanalisati kancelarija visoke predstavnice Catherine Ashton, ali ništa od toga još nije inicirano i tek predstoji posao sortiranja tema koje će biti na dnevnom redu.
RSE: Uz sve dužno uvažavanje kancelarije baronice Ashton, postavlja se pitanje da li će ona pokazati dovoljno “mišića”da kanališe te razgovore za se koje i pre početka zna da će biti veoma teški?
Judah: Mislim da će ti razgovori trajati veoma dugo. Drugo, i Srbiji i Kosovu nasušno je potrebna Evropska unija. Znate, dramatičan način na koji je Srbija promenila svoju prvobitnu rezoluciju jeste dokaz da je, kad nešto čvrsto odluči, Evropska unija u stanju i da ispuni. Nisu Sjedinjene Države bile te koje su učinile da Srbija promeni mišljenje već je to bila Unija. I bilo je vrlo jednostavno: Srbiji je nemački šef diplomatije, a onda i britanski, rekao - dobro, možete zadržati svoju rezoluciju, ali u tom slučaju zaboravite na zahtev za EU kandidaturu. Dakle, upotrebljeno je tada nešto “mišića”, što pokazuje da se ta muskulatura može upotrebiti i ubuduće. I u slučaju zvaničnika Kosova slično je. Njima je očajnički potrebna Evropska unija u procesu evrointegracija, jer, setite se, oni još nisu ni na početku procesa vizne liberalizacije, a kamoli višhih faza integracije na puta ka EU. Dakle, pošto i Srbiji i Kosovu treba Evropska unija, mislim da će Catherine Ashton itekako umeti da pokaže svoje “mišiće”.
